Чудим се што на овом плански неозбиљном форуму има озбиљних људи који постављају озбиљна, кључна, права питања. И... помало се и дивим. Зато ћу пробати да ово одговорим на два начина. Један ће разумети Срби, а други ће разумети Анти-срби.
Прво да дефинишемо шта је Србин, а онда ће нам бити јасно и шта је и како се постаје Анти-србин. Србин је човек српске крви који живи по Јеванђељу и држи се Јеванђеља и Светосавскога предања. Стоји чврсто уз претке своје и цркву своју - и не одступа ко ни Браћа Недић од славне Чокешине.
Шта је Анти-србин? Свако онај који је српске крви а отпао је од Христа, Светога Саве, Јеванђеља.
Ко су све Анти-срби? Да кренемо хронологијом - настанка: Хрвати, Масони, Бошњаци, Југословени, Комунисти.
Ни Срби иако Јеванђелски народ, нису - безгрешан народ. Далеко од тога. Јесте, постоји и колективна кривица. Плод колективне, народне кривице су Анти-срби који су на себе понели казну за грехе народа. Неке је у раскол са српством одвело материјално благостање, али неке и неправда, јер има где је и Јеванђелски народ, будући грешан јер је људски и грешити, чинио неправде. Неправду ваља трпети, али кад је човек слаб, народ нејак, тај не може трпети, па се одвоји и отпадне.
Ево нпр. ја сам из Војводине, а слично је и са Црном Гором и другим местима (Македонија) и сл.. који су доживели и радост али и жалост од стране своје Српске (праве српске) браће.
У веселој Војводини се раније, како пише писац савременик, певало (у време Аустро-угарске, кад се још нисмо спојили са Србијом): "Дајем земље један ланац - да ми дође Србијанац!" И то се певало тада - контра царскоме режиму и комшијама - који су били несрби и волели су ту државу које смо се ми - тиме одрицали, и благостања у материјалном царству - ради браће наше преко реке, и братске љубави, и живота не у њиној само, него у нашој, будућој, заједничкој држави.
Е.. кад је дошо краљ-масон... и одвео нас у смеру у којем нисмо хтели ићи (цео век смо се борили са јеретицима и Анти-србима да би нас он свлачио и одвлачио од српства у југословенску авантуру), тад су промућурни Војвођани почели певати другу песму, бећарску:
"Дајем земље и три ланца - да отерам Србијанца": Знали смо и тада шта други нису, да и тај "Србијанац што је дошо", "Југословен и Анти-србин" није наш. Није брат. Подметнут је.
Оно што се сањало као слобода, испоставило се као лаж, неправда и окупација. (то памте и Црна Гора и сви, сем Хрватске, која је ишла ђоном против браће и против угњетавања).
Зато реч: "Србијанац" има данас (раније не) слично као реч "Шиптар" негативну употребу и конотацију. Шћипетар није ружна реч. Ружно је њено - значење. Тако исто и Србијанац у употреби у освојеним, опљачканим злоупотребљеним и колонизованим српским земљама. Небратски је поступила српска власт са браћом, и зато је стало окупљање нашег народа око идеје српства. Кад је ослабило лажно српство, нашло се инстант-југословенство, али и та масонска превара је била кратког даха.
То "отпадање од српства" нигде није боље описано него на офрескописаном небу Манастира Милешева где је још увек сачувана несагорела лева шака Светога Саве. Једна до друге стоје тамо фреске Светога Саве (оживописан аутентично) и оца његовога Светог Симеона. Фреска Светога Саве је целотна, сачувана. На њој Свети Сава левом шаком (сачуваном) држи Јеванђеље - што је порука свештенству - да ће се "ватре" сачувати само они који се чврсто буду држали Јеванђеља. А на фресци поред сачуавала се само половина која се држала до Светога Саве (српске цркве) друга половине фреске Светог Симеона - не постоји. (није више са Србима). То је порука народу који се не буде држао своје Светосавске цркве - да ће бити избрисан из књиге живих, те да ће се стално "половити" и одвајати.
