Koji su srpski mitovi o Crnoj Gori?

[Casual Observer]

Ne znam, mozda zato sto je to danas u pitanju obicno istureno odeljenje FSB-a?

 

[Casual Observer]

Види године кад је нешто о "Торлацима" записано:

1. Крстић 2004, стр. 151.
2. ^ „Отаџбина”, Београд 1. мај 1883. године
3. ^ Етно-културолошки зборник 2013, стр. 170.
4. ^ Крстић 2004, стр. 142.
5. ^ Живковић 1994, стр. 16.
6. ^ „Дело”, Београд 1895. године
7. ^ Крстић 2004, стр. 140.
8. ^ Крстић 2004, стр. 140—141.
9. ^ „Отаџбина”, Београд 1892. године
10. ^ Станоје Мијатовић: „Белица”, Београд 1941. године
11. ^ Милићевић 1981, стр. 592.
12. ^ Милићевић 1884, стр. 165.
13. ^ Jireček 1888, стр. 357.

Све новија литература, прежвакавање... Од старијих Јиречек (аустријски поданик и бугарски министар, потпуно штетан за историју Срба) и два часописа ,а не научна рада, из 1883 и 1895. Овај из 1883. користи назива као погрду за Србина са југа, а "Торлаци" су на истоку Србије, док је овај 1895, погодио територију.

Даље, видиш да тумаче (погрдни) назив као персијски (па преко Турака вероватно препознат) али за предео Пирота, што никако није "торлачки" него "шопски" (такође погрдан назив) део.



Где се још територија не поклапа?

Према неким изворима из 19. века Торлак је обухватао знатно шире подручје, тако је Милан Милићевић 1882. године записао да се предео на југ од планине ка Нишави и Пироту зове Торлак или обичније Торлачко, а људи Торлаци.[11] Он 1884. године наводи да се Торлак, по казивању сељака, пружа више Цариброда до Губеша, последњег торлачког села на тој страни, а докле се простире на запад и југ није могао тачно сазнати јер једни веле на запад до Беле Паланке, а на југ до Лужнице, док други кажу да се пружа чак до Ниша и до Знепоља.[12] Константин Јиречек, 1888. године, је написао како се становници царибродског и пиротског краја често називају Торлацима, али они тај назив доживљавају као увреду.[13]

A ovo?
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Torlaci

Neki nikako da prihvate činjenicu da su “šopske” i “torlačke” teorije antisrpske hrvatske i velikobugarske izmišljotine u rangu onih o “posrbljenim Vlasima” i “pravoslavnim Hrvatima” poznatog neootomanskog srbomrsca Hakije Đozića. Sam naziv “torlački dijalekt” za istočne ekavske staroštokavske govore je hrvatska konstrukcija kojom se prave paralele sa kajkavskim.

Što se tiče Cvijića, on je osim o tzv. “Šoplucima” pisao i o “Srbo-Hrvatima”, i svuda tamo gde su on i ostali Jugosloveni nalazili “Srbo-Hrvate” Srba više nema. Nazivi “Šopi” i “Torlaci” su potpuno nepoznati u tom delu Srbije, tj “Šop” potpuno, a Torlaka ima u kraju Visok kod Pirota: oni koji sebe stvarno percipiraju kao Torlake već Piroćance smatraju za posebnu grupu.

 

[Casual Observer]

Шириш бугарску пропаганду.

On je zapenušani velikobugarin iz Dimitrovgrada.

 

[Casual Observer]

Prisvajanje je samo odlika mladih nezrelih nacija.

Kao što je na primer tvoja Milogorna belvederska nacija.

 

[Casual Observer]

Да, бугарска пропаганда. Дакле, твој случај је чист пример велеиздаје.

Bugarski patriJota i sanstefanski entuzijasta iz Dimitrovgrada, njegovi iz 42. bugarskog caribrodskog pešadijskog puka su za vreme Prvog svetskog rata svojim pokoljima nad Srbima izazvali Toplički ustanak:

 

[Bren]

Najveći srpski mit je da tzv. Crnogorci postoje kao nacija.