Koji su politicari stvorili Pokrajinu Kosovo?

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.950
Pitanje je na istoriji, koji su sve politicari i sa koje pozicije stvorili Autonomnu pokrajinu Kosovo 1963će godine ,
i koji su nadalje politicari dali naknadna prava Kosovu i Vojvodini 1974te godine na uštrb Srbije.
Da vidimo ko je bio tad na vlasti u Srbiji i Jugoslaviji i ko se sve 'nije usprotivio" .
(molim moderatora da ne brise vec ako nesto nije dobro postavljeno da preformulise)
 
Poruka
71.686
Pitanje je na istoriji, koji su sve politicari i sa koje pozicije stvorili Autonomnu pokrajinu Kosovo 1963će godine ,
i koji su nadalje politicari dali naknadna prava Kosovu i Vojvodini 1974te godine na uštrb Srbije.
Da vidimo ko je bio tad na vlasti u Srbiji i Jugoslaviji i ko se sve 'nije usprotivio" .
(molim moderatora da ne brise vec ako nesto nije dobro postavljeno da preformulise)

Kakve 1963....treba ići do 1945.
 

milospv

Iskusan
Poruka
5.290
Pitanje je na istoriji, koji su sve politicari i sa koje pozicije stvorili Autonomnu pokrajinu Kosovo 1963će godine ,
i koji su nadalje politicari dali naknadna prava Kosovu i Vojvodini 1974te godine na uštrb Srbije.
Da vidimo ko je bio tad na vlasti u Srbiji i Jugoslaviji i ko se sve 'nije usprotivio" .
(molim moderatora da ne brise vec ako nesto nije dobro postavljeno da preformulise)
Ovo i mene zanima. Naći imena i prezimena Srba koji su crtali ovo.
 

Scott Isle

Poznat
Poruka
9.876
Covjece, sve zupe trebaju biti autonomne! Tako je to u Kraljevini Zer Boiia! Problem je sto su uzeli puske, stvorili vojnu granicu, protjeruju stanovnistvo, namecu kriminalne demokratske fiks ideje, odmetli se od matice vojno, to jeste teroristicki! Kao i banovina Hrvatska. To su sve territori in rivolta, zemlje pod pubunom.
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.950
Kakve 1963....treba ići do 1945.
Do ustava iz 1963 bila je Autonomna oblast.
fnrj.jpg
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.950
Ustav iz 1946te
ORGANI DRŽAVNE VLASTI AUTONOMNIH POKRAJINA I AUTONOMNIH OBLASTI[uredi]
Član 103


Prava i delokrug autonomije autonomnih pokrajina i autonomnih oblasti određuju se Ustavom republike.

Član 104

Statut autonomne pokrajine odnosno autonomne oblasti donosi u saglasnosti sa Ustavom FNRJ i Ustavom republike najviši organ državne vlasti autonomne pokrajine ili autonomne oblasti, a potvrđuje ga Narodna skupština republike.

Član 105

Najviši organ državne vlasti autonomne pokrajine jeste Narodna skupština autonomne pokrajine, koju biraju građani autonomne pokrajine na vreme od tri godine i koja se sastaje prema odredbama Ustava republike.

Narodna skupština autonomne pokrajine bira Glavni izvršni odbor autonomne pokrajine kao svoj izvršni i upravni organ.

Član 106

Najviši organ državne vlasti autonomne oblasti jeste Oblasni narodni odbor, koji biraju građani autonomne oblasti na vreme od tri godine i koji održava svoje skupštine prema odredbama Ustava republike.

Oblasni narodni odbor bira Oblasni izvršni odbor kao svoj izvršni i upravni organ.
 

903

Ističe se
Poruka
2.275
Jedini koji se bunio za ustav 1974. je Mihailo Đurić ... svi drugi Srbi ćutali,a ćutanje je znak odobravanja.

Medjutim,sa autonomijom Kosova je počelo već 1945.,takođe niko da kaže nešto.
A zna se kako to ide,daš nekom nokat,ode cela ruka.

Znači,ćutali smo 45 godina i onda se setili da je to sveta srpska zemlja.
Za 78 godina, koliko je Kosovo bilo faktički oslobođeno,nismo bili u stanju da izvedemo ozbiljnija arheološka istraživanja.Da istrazimo dvore srpski kraljeva i careva......i jbg posle nam drugi kriv.
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.950
Председници Савезног извршног већа
Јосип Броз Тито - од 14. јануара 1953. до 29. јануара 1963.
Петар Стамболић - од 29. јануара 1963. до 16. маја 1967.
Мика Шпиљак - од 16. маја 1967. до 18. маја 1969.
Митја Рибичич - од 18. маја 1969. - до 30. јула 1971.
Џемал Биједић - од 30. јула 1971. до 18. јануара 1977.
Веселин Ђурановић - од 14. фебруара 1977. до 16. маја 1982.
Милка Планинц - од 16. маја 1982. до 15. маја 1986.
Бранко Микулић - од 15. маја 1986. до 16. марта 1989.
Анте Марковић - од 16. марта 1989. до 20. децембра 1991.
Александар Митровић - од 20. децембра 1991. до 28. априла 1992.
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.950
Председници Савезне скупштине СФРЈ


Председник Савезне скупштине Уставотворне скупштине
др Владимир Симић 1945 - 1946.
Председник Савезног већа Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије
Владимир Симић - од 1946. до 1953.
Председник Савезне народне скупштине
Милован Ђилас - од 1953. до 1954.
Моша Пијаде - од 1954. до 1957.
Петар Стамболић - од 1957. до 1963.
Председник Савезне скупштине
Едвард Кардељ - од 1963. до 1967.
Милентије Поповић - од 1967. до 1971
Мијалко Тодоровић - од 1971. до 1974.
Председник Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
Киро Глигоров - од 1974. до 1978.
Дража Марковић - од 1978. до 1982.
Раиф Диздаревић - од 1982. до 1984.
Душан Алимпић - од 1984. до 1986.
Марјан Рожич - од 1986. до 1988.
Слободан Глигоријевић - од 1988. до 1992.
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.950
Predsednici Narodne skupštine
" Srbije "
Ustavnim zakonom NR Srbije od 5.2.1953. ukinut je Prezidijum. Po ustavu od 9. aprila 1963. naziv republike je promenjen u Socijalistička Republika Srbija.

Petar Stambolić (dec. 1953 - april 1957.)
Jovan Veselinov (april 1957 - 26. jun 1963.)
Dušan Petrović (26. jun 1963. - 6. maj 1967.)
Miloš Minić (6. maj 1967. - 6. maj 1969.)
Dragoslav Marković (6. maj 1969. - 19. april 1974.)
Živan Vasiljević (19. april 1974. - 6. maj 1974.)
Predsednici Predsedništva
Ustavom SR Srbije od 25. februara 1974. uvedeno je kolektivno Predsedništvo.

Dragoslav Marković (6. maj 1974. - 5. maj 1978.)
Dobrivoje Vidić (5. maj 1978. - 5. maj 1982.) (Tito umro 4.5.1980.)
Nikola Ljubičić (5. maj 1982. - 5. maj 1984.)
Dušan Čkrebić (5. maj 1984. - 5. maj 1985.)
Ivan Stambolić (5. maj 1985. - 14. dec. 1987.) (Osma sednica održana sept. 1987.)
Petar Gračanin (14. dec. 1987. - 20. mart 1989.)
Ljubiša Igić (v.d.) (20. mart - 8. maj 1989.)
Slobodan Milošević (8. maj 1989. - 11.1. 1991.)
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.950
Jovan Veselinov
Датум рођења 20. јануар 1906.
Место рођења Кумане, код Бечкерека
Аустроугарска
Датум смрти 8. фебруар 1982. (76 год.)
Место смрти Београд, СР Србија
СФР Југославија
Супруга Станка Веселинов
Професија друштвено-политички радник
Члан КПЈ од 1923.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Чин генерал-мајор у резерви


Председник Извршног већа
НР Србије



Период децембар 1953 – април 1957.
Претходник Петар Стамболић
Наследник Милош Минић


Председник Народне скупштине

НР Србије
Период април 1957 – јун 1963.
Претходник Петар Стамболић
Наследник Душан Петровић Шане
Председник ЦК СК Србије
Период март 1957 – март 1967.
Претходник Петар Стамболић
Наследник Добривоје Радосављевић
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.950
1974ta
Dragoslav Draza Marrkovic
ДРАЖА МАРКОВИЋ
Dragoslav Draža Marković.jpg
Драгослав Марковић
Датум рођења 28. јун 1920.
Место рођења Поповић, код Сопота
Краљевство СХС
Датум смрти 20. април 2005. (84 год.)
Место смрти Београд, Србија Србија
Србија и Црна Гора
Супруга Божидарка Дамњановић
Професија друштвено-политички радник
Члан КПЈ од 1939.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
председник Скупштине
СР Србије
Период 1969. — 1974.
Наследник Живан Васиљевић
председник Председништва
СР Србије
Период 1974 — 1978.
Наследник Добривоје Видић
председник Скупштине СФРЈ
Период 1978 — 1982.
Претходник Киро Глигоров
Наследник Раиф Диздаревић
председник Председништва
ЦК СКЈ
Период 1983 — 1984.
Претходник Митја Рибичич
Наследник Али Шукрија
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.950
Potpredsednik SFRJ (Zamenik Tita ) Vas Leka
АЛЕКСАНДАР РАНКОВИЋ
Aleksandar Ranković (1).jpg
Александар Лека Ранковић
Датум рођења 28. новембар 1909.
Место рођења Дражевац, код Обреновца
Краљевина Србија
Датум смрти 19. август 1983. (73 год.)
Место смрти Дубровник,
СР Хрватска
СФР Југославија
Супруга Анђа Ранковић;
Славка Ранковић
Деца Миливоје и Слободан
Професија друштвено-политички радник
Члан КПЈ од 1928.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
1941—1945.
Чин генерал-пуковник у резерви
У току НОБ-а члан Врховног штаба НОВ и ПОЈ и начелник ОЗНЕ за Југославију
Секретар Покрајинског комитета
КПЈ за Србију
Период 1937—1941.
Претходник Функција обновљена
Наследник Благоје Нешковић
Министар унутрашњих
послова ФНРЈ
Период 1946—1953.
Претходник Влада Зечевић
Наследник Светислав Стефановић
Председник СУБНОР Југославије
Период 1951—1966.
Претходник Јосип Броз Тито
Наследник Ђуро Пуцар Стари
Потпредседник СФРЈ
Период 1963—1966.

Претходник Функција установљена
Наследник Коча Поповић
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.950
Sluzba drzavne bezbednosti , to jest ona sluzba sto je "cuvala" bezbednost Republike Srbije

Сава Радојчић
Сава Радојчић
(1913-1985)
начелник Управе државне безбедности РСУП-а СР Србије од 15. јула 1961. до 22. маја 1964. године


Милорад Бисић
Милорад Бисић
(1923 - 2005)
начелник Службе државне безбедности – подсекретар РСУП СР Србије од 16. фебруара 1971. до 17. јула 1974. године

Ne vidim da nose albanska prezimena !
 

Meklaud

Domaćin
Poruka
4.949
Da, Kosovu je prisajedinio danasnji "severni deo" ono djubre od Aleksandra Rankovica toga se secam.A Dusan Mugosa posle '45 kada se sastala skupstina Srbije, pa joj je u posetu dosla "delegacije skupstine Kosova", se obratio skupstini Srbije recima, parafraziram da mu je drago da je pozvan i da prisustvuje vasoj skupstini (ko da je bogati u poseti drugoj drzavi) i da ce dalja saradnja i razvoj uticati na boljitak njegovog naroda (znaci on je imao svoj narod, Kosovare,poseban narod)
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.950
Da, Kosovu je prisajedinio danasnji "severni deo" ono djubre od Aleksandra Rankovica toga se secam.A Dusan Mugosa posle '45 kada se sastala skupstina Srbije, pa joj je u posetu dosla "delegacije skupstine Kosova", se obratio skupstini Srbije recima, parafraziram da mu je drago da je pozvan i da prisustvuje vasoj skupstini (ko da je bogati u poseti drugoj drzavi) i da ce dalja saradnja i razvoj uticati na boljitak njegovog naroda (znaci on je imao svoj narod, Kosovare,poseban narod)
A-u .
 

Nebojsa.bg

Ističe se
Poruka
2.701
Кројачи нових граница на Балкану „заборавили“ су много тога из историје. Прво, данашње границе и величина геопростора Косова и Метохије, коју тако галантно поклањају Шиптарима, ова јужна српска покрајина није имала никада у својој прошлости. Такође је неспорно да Косово и Метохија ни у једном историјском раздобљу нису били засебан државни, политички или етнички геопростор.

Простори Косова и Метохије у средњем веку најпре су припадали Византији, а касније српским државама које су се редом звале —Рашка, Дукља, Зета, Србија.

Чак и за време турске окупације Србије, Косово и Метохија су били само један од шест турских вилајета, подељен на бројне мање јединице.

И када су се 1912. године Срби ослободили турске окупације, Косово и Метохија нису били један геопростор. Те године, Метохију, укључујући и Ђаковицу, ослободила је и у свој састав прикључила Краљевина Црна Гора. Преостали делови ових косметских простора, по ослобођењу, враћени су Србији.

У Краљевини СХС, данашњи простори Космета припадали су деловима седам од укупно 33 области у Краљевини. Тако је било до 1931. године када су успостављене бановине. Зетској бановини припадали су срезови — ђаковички са Дечанима, пећки са Истоком, дренички са Глогоцем, подримски са Ораховцем и Малишевом и косовскомитровички. Вардарској бановини припадали су срезови грачанички са Приштином и Липљаном, шарпланински са Гором, Подгор са Сувом Реком, неродимски са Урошевцем и Штрпцем, качанички са Гњиланем. Моравској бановини припадали су срезови лапски са Подујевом и вучитрнски са Србицом.

И за време фашистичке окупације, током Другог светског рата, КиМ нису личиле на оно што су данас. Та територија била је подељена тако што је под немачком окупирацином зоном остао само округ Косовске Митровице због „Трепче“, један део косовског Поморавља припао је Бугарској, а све друго прикључено је такозваној „великој Албанији„.

Очито је, дакле, да је геопростор Космета до 1946. године мењао господаре и претенденте, али га је само Србија учинила језгром своје државе, средиштем своје демографске, економске и културне снаге.

Геопростор КиМ је до 1946. године обухватао геопростор само 15 садашњих општина. Та територија је била језгро немањићке Србије. Површина тог геопростора износила је 5.156 квадратних километара са укупно 708 насеља.

Геопростор осталих 14 садашњих општина Космета (Витина, Гњилане, Гора, Звечан, Зубин Поток, Косовска Каменица, Косовска Митровица, Ново Брдо, Исток, Пећ, Призрен, Подујево, Лепосавић и Штрпце) припадао је Старој Србији. Њихова укупна површина је 5.217 квадратних километара са укупно 670 насеља.

И када су југословенски комунисти, желећи да Албанију претворе у седму републику, нудили Космет Енверу Хоџи, били су толико галантни, па су тргујући српским територијама, тадашњу аутономну област Косово и Метохију проширили са 14 нових општина, односно дуплирали је по површини и тако, по њиховом мишљењу, направили „примамљив мамац“ за Албанију.

Вероватно би још тада Космет завршио у „великој Албанији“, да није дошло до Информбироа, који је заоштрио односе између Тита и Енвера Хоџе, па је Космет остао у Србији, иако су још тада косовски албански кадрови у врху КПЈ заговарали припајање Албанији. То „шушкање“ о „потреби да се Косово припоји Албанији“, албански комунисти су покренули званично крајем 1943. године на Бујанској конференцији, а југословенски комунисти, према Дедијеру, у лето 1944. година на Вису. Први је то питање поменуо Едвард Кардељ, али се одустало од доношења било какве одлуке.


Иако ни за границе Косова из 1945. године нема никаквог рационалног објашњења, тек оно што се догодило 1959. године, када је Косову припојена чиста српска општина Лепосавић, не може се ничим оправдати. Како и зашто се то десило нико не зна, нити постоји одговарајућа историјска документација.

1973 је од аутономне области Косово и Метохија, Створена АП Косово и Метохија

То се тада тумачило на два начина. Први, да је општина Лепосавић искључена из рашко-ибарског округа и прикључена Косову да би се наводно појачао српски елемент на Косову. Причало се да је то смислио и одрадио Слободан Пенезић Крцун.

Друго, говорило се да је то урађено на молбу Албанаца и да им је Лепосавић поклонио Петар Стамболић, наводно из неких географских разлога. Којих, никада није објашњено


Тито је 1945. и 1946. у интервјуима страним медијима отворено говорио да ће Аутономна област Косово и Метохија бити припојена Албанији. На питање новинара „Асошијетед преса“ шта ће бити с овим делом Србије,

Броз одговара:
— Зависи какав ће режим бити у Албанији. Ако дођу комунисти на власт оно може бити припојено Албанији. Енвер Хоџа је у својим успоменама навео да му је Тито крајем јуна 1946. обећао да ће Косово и друге крајеве Југославије где живе Албанци уступити Албанији чим се створи балканска федерација. Едвард Кардељ је приликом посете Москви 1947. најавио Стаљину да ће КиМ бити уступљени Албанији. Тај план није остварен због резолуција Информбироа.

1609011751068.png
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.