Posmatranjem svojim čulima, možemo doći do zaključka da neko ili nešto postoji što je kreiralo i stvaralo. Pa ipak, pošto svo zatečeno stanje uzimamo zdravo za gotovo ništa od toga ne uzimamo kao dokaz već samo kao pretpostavku.
Dokaz se otuda ne traži spoljašnim osetlima već unutarnjim duhovnim čulima, ili nazovi čulima. Takve dokaze ne tražimo na kolektivnom nivou već jedino na individualnom i svako ga mora potražiti i naći sam. Prvi "dokaz" ili znanje da postoji Kreator je lična intuicija same osobe. Intuitivni osećaj nedvosmisleno govori osobi i nedvosmisleno je vodi da dobije sve ostale 'dokaze' a to su sva dolazeća iskustva na višim realnostima - svetovima.
Tako je zato što smo mi slični sa Kreatorom, Bogom, ne po svom telesnom obličju već po svojim duhovnim karakteristikama, budući da je On baš kao i mi duhovno Biće.
Pojedinac koji želi biti ozbiljan kandidat da zna Istinu neće tražiti dokaze izvan sebe u objektivnom svetu ili okruženju a ponajmanje u knjigama, iako one mogu poslužiti kao neka vrsta putokaza.
Pojedinac sa intuicijom u narednim koracima shvata da su snoivi tajni put ili prolaz ka najvišoj istini o samom životu. Na njih se nastavljaju svesna putovanja višim realnostima a onda, često i ranije, dolaze iskustva sa duhovnom Svetlošću, Zvukom i božanskom ljubavi kakvu ne mogu osetiti nikakva spoljašna čula. Kao završni korak u toj spoznaju su produbljena razumevanja ili znanja što je posledica svesti koja ekspanmdira a svest je čisto duhovna a nikako intelektualna kategorija. Na kraju dodajmo i do onoga što je najvažnije a što je trebali staviti kao prvo, to je ljubav. Ljubav je ta koja otvara sva vrata do najviše spoznaje i realizacije.
Otuda, Bog ili Istina ne dokazuje se umom budući da um postoji samo u nižem polu kreacije a to znači da Bog, Kreator, uopšte ne koristi niti ima um.
