Quantcast

Koji poremećaj ličnosti NEMATE?

Dragi forumaši, označite sve one poremećaje za koje ste sigurni da ih nemate.

  • Paranoidni poremećaj ličnosti

  • Šizoidni poremećaj ličnosti

  • Granični poremećaj ličnosti

  • Šizotipni poremećaj ličnosti

  • Histrionski poremećaj ličnosti

  • Narcisoidni poremećaj ličnosti

  • Anksiozni poremećaj ličnosti

  • Antisocijalni poremećaj ličnosti

  • Zavisni poremećaj ličnosti


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

Disko Kauč

Elita
Moderator
Poruka
18.843
O poremećajima ličnosti se možete informisati ovde: 👇👇👇













Poremećaji ličnosti su vrsta mentalnih oboljenja i značajno utiču na način na koji ljudi upravljaju svojim emocijama, ponašanjem i vezama sa drugim osobama.



Ovi poremećaji mogu biti prepoznati u 40-60 odsto slučajeva, te se sastoje iz niza obrazaca ponašanja. Mogu dovesti do ekstremne anksioznosti, depresije i tjeskobe.

PARANOIDNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Osobe sa paranoidnim poremećajem ličnosti su uvijek na oprezu i neprestalno traže sumnjive radnje u svojoj okolini. Osjetljivi su na odbijanje i često se povlače u sebe, zbog čega teško grade bliske odnose sa drugim ljudima. Često okrivljuju druge za svoje greške.

Simptomi:

  • Nepovjerenje u druge osobe
  • Pretjerana osjetljivost na reakcije drugih ljudi
  • Sposobnost da se jako dugo ljute
ŠIZOIDNI POREMEĆAJ LIČNOSTI



Pažnja se sa vanjskog svijeta usmjerava na unutrašnji, osobe duboko čeznu za intimnošću, ali im je iniciranje i održavanje bliskih odnosa previše teško. Zbog toga se povlače u svoj unutrašnji svijet i otporni su na izgradnju bliskih odnosa.

Simptomi:

  • Drže se podalje od prijateljski nastrojenih ljudi
  • Manjak emocija
  • Manjak smisla za humor
GRANIČNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Ove osobe su emotivno nestabilne, ne umiju primiti kritiku već reaguju burno i imaju izlive bijesa, dok su česta i samopovređivanja i prijetnje samoubistvom. Ne osjećaju sebe kao osobu, što dovodi do ogromne unutrašnje praznine i straha od napuštanja.

Simptomi:

  • Nepredvidljivost
  • Manipulativnost
  • Nestabilnost
ŠIZOTIPNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Ove osobe često opisuju kao čudake i ekscentrike. Obično imaju jako malo bliskih ljudi, a njihovo stanje se naziva i latentna šizofrenija.



Simptomi:

  • Neobično ponašanje
  • Nisu prijateljski nastrojeni
  • Drže se dalje od ljudi
HISTRIONSKI POREMEĆAJ LIČNOSTI



Ljudi sa histronskim poremećajem ličnosti vide sebe kao privlačnu i šarmantnu osobu. Konstantno traže pažnju drugih ljudi i skloni su pretjeranom reagovanju. Nemaju osjećaj samopoštovanja i za sve im je potrebna potvrda od drugih ljudi.

Simptomi:

  • Privlačenje pažnje
  • Nastojanje da zavedu osobe oko sebe
  • Nastojanje da utiču na reakcije drugih ljudi
NARCISOIDNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Imaju osjećaj lične vrijednosti i zahtijevaju divljenje drugih ljudi. Smatraju da su superiorni, zbog čega ne mare za tuđa osjećanja. Ne posjeduju empatiju i ne libe se da iskoriste druge ljude kako bi došli do cilja. Mogu postati nasilni ukoliko ih kritikujete ili ismijavate.

Simptomi:

  • Osjećaj superiornosti
  • Arogancija
ANKSIOZNI (IZBJEGAVAJUĆI) POREMEĆAJ LIČNOSTI
Osobe koje žive sa ovim poremećajem imaju nisko samopouzdanje, te konstantan strah od neugodnosti, kritike ili odbijanja. Nespretni su i izbjegavaju kontakt sa ljudima jer se plaše da im se neće dopasti. Stalno prate svoje, ali i reakcije drugih ljudi, što ih spriječava da se uključe u društvene tokove.

Simptomi:

  • Nisko samopouzdanje
  • Strah od neuspijeha
ANTISOCIJALNI POREMEĆAJ LIČNOSTI



Uvijek djeluju bez razmatranja perspektiva drugih ljudi. Ovaj poremećaj je mnogo češći kod muškaraca nego kod žena, a karakteriše ga nedostatak brige za osjećanja drugih. Zanemariju društvena pravila i obaveze, razdražljivi su i agersivni, impulsivno djeluju i nikada ne osjećaju kajanje ili krivicu.

Simptomi:

  • Ne poštuju odluke drugih ljudi
  • Smatraju da su jedino oni u pravu
  • Nedostatak osjećaja za društvene norme
ZAVISNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Obilježen je manjkom samopouzdanja i prekomjernom potrebom za brigom i pažnjom. Ovim osobama potrebno je mnogo pomoći kako bi donijele svakodnevne odluke, plaše se izolacije i trude se da nikada ne budu sami.
Simptomi:
  • Prijatni su u ophođenju prema drugima
  • Izbjegavaju izolaciju
  • Ništa ne mogu sami uraditi
Izvor: Lifehack.org











Da li u okolini imate nekog sa nekim od ovih poremećaja ličnosti?

(Pozdrav @Lada)
 

Vlad Dragulija

Leptirica
Poruka
32.569
Tema je u redu , ali poremećaji su ovlaš , nedovoljno opisani .Mislim da je potrebno još mnogo podataka da bi se nabrojali svi simptomi i uopšte određeni poremećaj .I ne zaboravite da se svi ti poremećaji teško mogu klasifikovati , jer uglavnom dolazi do "mešanja", "preplitanja" i stvaranja kombinacija ...Tipa da osoba ima više poremećaja i ne može se voditi samo jednim.
 

Disko Kauč

Elita
Moderator
Poruka
18.843
Tema je u redu , ali poremećaji su ovlaš , nedovoljno opisani .Mislim da je potrebno još mnogo podataka da bi se nabrojali svi simptomi i uopšte određeni poremećaj .I ne zaboravite da se svi ti poremećaji teško mogu klasifikovati , jer uglavnom dolazi do "mešanja", "preplitanja" i stvaranja kombinacija ...Tipa da osoba ima više poremećaja i ne može se voditi samo jednim.
Pa da, ali zato je tema postavljena genijalno jer se označavaju oni za koje smo SIGURNI da ih nemamo... Ostalima ostavljamo mogućnost. Ne mora da znači ni da njih imamo.
Ne mora da znači ni da smo iskreni. :lol:
 

Vlad Dragulija

Leptirica
Poruka
32.569
Poremećaj ličnosti
Poremećaj ličnosti – simptomi, opis i grupe
Poremećaji ličnosti predstavljaju karakteristične i trajne obrasce ponašanja, mišljenja i osećanja koji prilično odudaraju od onog što je uobičajeno. Ove devijacije se obično javljaju u sferi volje, nagona i emocija.
Poremećaji ličnosti označavaju stanja ili oblike ponašanja koji otkrivaju karakteristični životni stil pojedinca i način na koji on komunicira s drugima.
Poremećaj ličnosti se najčešće javlja u adolescenciji
. Ovi poremećaji se nastavljaju tokom života, i ukoliko se osobe ne obrate za pomoć, moguće je da se strukturiraju u sve pervazivnje obrasce neprilagođenog ponašanja. Međutim, pojedina istraživanja kažu da se s godinama manifestacije nekih od poremećaja ličnosti mogu i ublažiti, mada ne i nestati.
Pojedini simptomi poremećaja ličnosti se mogu primetiti već u detinjstvu i to u vidu nemira, poremećaja pažnje, agresivnosti i laganja. Međutim, dete nikada neće dobiti dijagnozu poremećaja ličnosti. Razvojne turbulencije mogu biti prolazne i, čak iako deluju veoma burno, ne moraju se nužno strukturirati u poremećaj ličnosti. Ukoliko dete pokazuje karakterne promene ili haotično i neprialogođeno ponašanje, psihijatri će ga često dijagnostifikovati kao “poremećaj ponašanja”. Izvesni poromećeaji ponašanja se mogu strukturirati u poremećaje ličnosti tek u adolescenciji, ranom odraslom dobu.
Poremećaj ličnosti predstavlja manja ili veća odstupanja od psihički normalnog ponašanja. Ona nisu posledica duševne ili neke druge bolesti, već su pre stanja, poremećaji adaptacije i posledica neadekvatnih najranijih odnosa. Genetski faktori se sve više pominju kao mogući okidač za poremećaj ličnosti. Sredinske faktore ne smemo zanemariti, jer, u najmanju ruku, na odnose u primarnoj porodici utiče i šira sredina i društvo. Postoji nekoliko tipova poremećaja ličnosti kao što su paranoidni, antisocijalni, granični, histrionski, narcistički, inhibirani, zavisni, opsesivno-kompulzivni i pasivno-agresivni poremećaj ličnosti. U pojedinim klasifikacijama neki od nabrojanih izostaju, dok se u drugim sreću i podrvrste goreopisanih.
U DSM-u IV (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 4th edition) opisano je 10 različitih oblika poremećaja ličnosti. Zbog međusobnih sličnosti u crtama ličnosti, njih 10 podijeljeno je u 3 veće grupe. Grupu A čine čudna/bizarna ili ekscentrična ponašanja i ličnosti ; grupu B čine dramatična, emocionalna i nestabilna skupina osoba; U grupu C ubrajamo anksiozna stanja i ličnosti.
Prema DSM-u IV, poremećaj ličnosti karakteriše:
• Trajan obrazac doživljavanja i ponašanja koje značajno odstupa od očekivanja kulture individue.
• Manifestuje se kao nefleksibilni odgovor na širok spektar ličnih i socijalnih situacija.
• Ovi obrasci ponašanja su često povezani sa značajnim stepenom patnje, ali ne uvek, kao i s problemima u socijalnim, profesionalnim, intimno-partnerskim i drugim oblastima funkcionisanja.
• Javljaju se u adolescenciji, stabilni su i produžavaju se tokom odraslog doba.
Grupa A. Čudna ili ekscentrična grupa – uključuje paranoidni, shizotipni i shizoidni poremećaj ličnosti. Osobe pogođene ovim poremećajem koriste obrambene mehanizme projekcije i fantazije. Projekcija se odnosi na projektovanje (izbacivanje iz sebe u drugu osobu) neprijatnih misli i osećanja Fantaziranje/sumanutosti se odnose na stvaranje izmišljenog sveta pomoću kog se osoba nosi s problemom usamljenosti ili ispraznosti. Paranoja je osećaj proganjanja ili ideja nepravednog tretmana od strane okoline (npr. ideja osobe da ostatak sveta priča o njoj, podsmeva joj se i da je, ma šta ona radila, centriran na nju u (dominantno) negativnom kontekstu).
Grupa B. Dramatična, emocionalna ili nestabilna grupauključuje histrionični poremećaj ličnosti, narcisoidne, antisocijalne poremećaje i granični poremećaj ličnosti.
Osobe pogođene ovim poremećajima koriste obrambene mehanizme poput disocijacije, poricanja, crnog-belog pogleda na svet, ljude, okolinu (engl. “splitting” – cepanje na samo dobre ili samo loše aspekte pojedinih ljudi i pojava i nemogućnost pomirenja rascepljenih aspekata u trenutku preplavljenosti negativnim emocijama) i nekontrolisanog motoričkog izražavanja misli i emocija – odigravanje (engl. “acting out”). Disocijacija se odnosi na nesvesno “zaboravljanje” neprijatnih osećanja, ideja i doživljaja. Poricanje je usko povezano s mehanizmom disocijalcije. Osoba koja poriče “odbija” da prizna neku misao ili osećanje, ili pak želi, ali to ne može. Za takve osobe kažemo da zatvaraju oči pred svetom ili da ne mogu pogledati istini u oči. “Splitting” – mehanizam cepanja je odbrambeni mehanizam crno-belog pogleda na svet, nemogućnost pomirenja suprotnosti. Cepanje se može odnositi i na ljude i na život i životne pojave. Osnovna karakteristika je mišljenje tipa “sve ili ništa” osoba sklona cepanju nakon osujećenja deevaluira svet, dok nakon prijatnih doživljaja teži da ga idealizuje. Integracija suprotnosti ne postoji. Takva “romantična” podela sveta na crno-beli otežava uspostavljanje kompleksnijih, svakodnevnih ljudskih kontakata i odnosa.
Poromećaji raspoloženja često prate opisane odbrambene mehanizme kod osoba s ovim poremećajima ličnosti.
Grupa C. Anksiozna grupa uključuje – zavisni, izbegavajući poremećaj ličnosti i opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti. Osobe zahvaćene ovim problemima koriste obrambene mehanizme izolacije, pasivne agresije i hipohondrijaze. Izolacija se svodi na odvajanje neprihvatljivih ideja ili postupaka od emocija (izolacija afekata). Pasivna agresija se javlja kada je otpor okrenut prema sebi. Pasivno agresivna osoba će kimnuti glavom i načelno se složiti, a zatim će iskazati svoj otpor indirektno, kroz nedelovanje. Hipohondrijaza je često prisutna kod osoba s poremećajima ličnosti, posebno kod zavisnih i pasivno-agresivnih tipova.
Definicija poremećaja ličnosti u DSM-V (najnovijem priručniku mentalnih poremećaja, čije zvanično izdanje očekujemo 2013. godine) je izmenjena u odnosu na DSM IV. Umesto svrstavanja ljudi u kategorije pojedinih poremećaja ličnosti, u DSM-u V je primenjen dimenzioni pristup. To znači da se svaki poremećaj ličnosti procenjuje s obzirom na intenzitet ispoljavanja karakterističnih načina reagovanja, funkcionisanja i poimanja sveta i sebe. U DSM-u V: Poremećaji ličnosti predstavljaju neuspeh u razvoju osećaja samo-identiteta i kapaciteta za interpersonalno funkcionisanje koji bi bili adaptivni u kontekstu kulturnih normi i očekivanja društva individue.
Tipovi poremećaja ličnosti su u DSM-u V sažeti u odnosu na prethodni dijagnostički priručnik mentalnih poremećaja i svode se na svega pet međusobno različitih poremećaja ličnosti: antisocijalni poremećaj ličnosti i psihopatija koji podrazumeva negativne emocije, nedostatak saosećanja i, često je povezan s kriminalnim ponašanjem, izbegavajući, koji podrazumeva povučenost, introvertiranost i sklanjanje od sveta, granični (borderlajn), koji se odnosi na bazične antagonizme, ranije opisan fenomen cepanja i «crno-beli» pogled na svet, bazičnu nestabilnost i emocionalnu «klackalicu», opsesivno-kompulsivni, kako sama fraza kaže uključuje prisilne misli i radnje. Misli su često osobama bizarne i nerazumljive, a radnje smatraju nepovezanim s mislima. Prisile umeju biti izuzetno uporne i onesposobljavajuće, i šizotipski, najblaže rečeno podrazumeva šizotipiju, dakle, otuđenje od socijalne okoline i smanjenu mogućnost izražavanja emocija.
 

Manastirka

Veoma poznat
Poruka
10.268
O poremećajima ličnosti se možete informisati ovde: 👇👇👇













Poremećaji ličnosti su vrsta mentalnih oboljenja i značajno utiču na način na koji ljudi upravljaju svojim emocijama, ponašanjem i vezama sa drugim osobama.



Ovi poremećaji mogu biti prepoznati u 40-60 odsto slučajeva, te se sastoje iz niza obrazaca ponašanja. Mogu dovesti do ekstremne anksioznosti, depresije i tjeskobe.

PARANOIDNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Osobe sa paranoidnim poremećajem ličnosti su uvijek na oprezu i neprestalno traže sumnjive radnje u svojoj okolini. Osjetljivi su na odbijanje i često se povlače u sebe, zbog čega teško grade bliske odnose sa drugim ljudima. Često okrivljuju druge za svoje greške.

Simptomi:

  • Nepovjerenje u druge osobe
  • Pretjerana osjetljivost na reakcije drugih ljudi
  • Sposobnost da se jako dugo ljute
ŠIZOIDNI POREMEĆAJ LIČNOSTI



Pažnja se sa vanjskog svijeta usmjerava na unutrašnji, osobe duboko čeznu za intimnošću, ali im je iniciranje i održavanje bliskih odnosa previše teško. Zbog toga se povlače u svoj unutrašnji svijet i otporni su na izgradnju bliskih odnosa.

Simptomi:

  • Drže se podalje od prijateljski nastrojenih ljudi
  • Manjak emocija
  • Manjak smisla za humor
GRANIČNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Ove osobe su emotivno nestabilne, ne umiju primiti kritiku već reaguju burno i imaju izlive bijesa, dok su česta i samopovređivanja i prijetnje samoubistvom. Ne osjećaju sebe kao osobu, što dovodi do ogromne unutrašnje praznine i straha od napuštanja.

Simptomi:

  • Nepredvidljivost
  • Manipulativnost
  • Nestabilnost
ŠIZOTIPNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Ove osobe često opisuju kao čudake i ekscentrike. Obično imaju jako malo bliskih ljudi, a njihovo stanje se naziva i latentna šizofrenija.



Simptomi:

  • Neobično ponašanje
  • Nisu prijateljski nastrojeni
  • Drže se dalje od ljudi
HISTRIONSKI POREMEĆAJ LIČNOSTI



Ljudi sa histronskim poremećajem ličnosti vide sebe kao privlačnu i šarmantnu osobu. Konstantno traže pažnju drugih ljudi i skloni su pretjeranom reagovanju. Nemaju osjećaj samopoštovanja i za sve im je potrebna potvrda od drugih ljudi.

Simptomi:

  • Privlačenje pažnje
  • Nastojanje da zavedu osobe oko sebe
  • Nastojanje da utiču na reakcije drugih ljudi
NARCISOIDNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Imaju osjećaj lične vrijednosti i zahtijevaju divljenje drugih ljudi. Smatraju da su superiorni, zbog čega ne mare za tuđa osjećanja. Ne posjeduju empatiju i ne libe se da iskoriste druge ljude kako bi došli do cilja. Mogu postati nasilni ukoliko ih kritikujete ili ismijavate.

Simptomi:

  • Osjećaj superiornosti
  • Arogancija
ANKSIOZNI (IZBJEGAVAJUĆI) POREMEĆAJ LIČNOSTI
Osobe koje žive sa ovim poremećajem imaju nisko samopouzdanje, te konstantan strah od neugodnosti, kritike ili odbijanja. Nespretni su i izbjegavaju kontakt sa ljudima jer se plaše da im se neće dopasti. Stalno prate svoje, ali i reakcije drugih ljudi, što ih spriječava da se uključe u društvene tokove.

Simptomi:

  • Nisko samopouzdanje
  • Strah od neuspijeha
ANTISOCIJALNI POREMEĆAJ LIČNOSTI



Uvijek djeluju bez razmatranja perspektiva drugih ljudi. Ovaj poremećaj je mnogo češći kod muškaraca nego kod žena, a karakteriše ga nedostatak brige za osjećanja drugih. Zanemariju društvena pravila i obaveze, razdražljivi su i agersivni, impulsivno djeluju i nikada ne osjećaju kajanje ili krivicu.

Simptomi:

  • Ne poštuju odluke drugih ljudi
  • Smatraju da su jedino oni u pravu
  • Nedostatak osjećaja za društvene norme
ZAVISNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Obilježen je manjkom samopouzdanja i prekomjernom potrebom za brigom i pažnjom. Ovim osobama potrebno je mnogo pomoći kako bi donijele svakodnevne odluke, plaše se izolacije i trude se da nikada ne budu sami.
Simptomi:
  • Prijatni su u ophođenju prema drugima
  • Izbjegavaju izolaciju
  • Ništa ne mogu sami uraditi
Izvor: Lifehack.org











Da li u okolini imate nekog sa nekim od ovih poremećaja ličnosti?

(Pozdrav @Lada)
Da...imam ih u okolini, ali su dovoljno daleko (na pristojnoj distanci) da zbog njih ne trpim. Hvala bogu, nemam ih u porodici.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.