Цело детињство сам патила за тиме да имам пса у стану, али није било могуће, па сам хранила и збрињавала и сакривала од шинтера силне кере око зграде... Било их је много: Хектор, Жана, Жужика, Џоника 1. Џоника 2. Џоника 3., Буцко...
На факултету сам живела у кући, са цимеркама. Једна је једног дана довела са улице ружно црно штене са сломљеним репом. Изгледало је толико откачено и шашаво-ружно да смо јој дале име Шућка.
Шућка је живела са нама само неколико месеци а онда је настрадала у саобраћајци.
Пар месеци касније усвојиле смо Гордану. Гордана је била пегава, кратконога, кривонога, вукле су јој се сисе по земљи јер је била пред штењењем. Код нас је оштенила 7 кучића које смо касније удомиле. Гога је била једно дивно, племенито створење, блага и нежна, а одлучна и храбра кад затреба, и велика маза и прави пас чувар...
Бруно је имао месец и по дана, био је средња црна француска пудла и добила сам га од бившег момка на поклон. Донео га је на море (где сам ја била) у џепу од ранца. Био је као гомилица црне вунице која стане на длан. Његове слике сам качила у више наврата. Бруно је био лудак: ишао је на две ноге, панично се плашио мачака, наскакао је искључиво на мужјаке да се пари са њима, кидисао да се бије са доберманима и ротвајлерима....био је јако нежног здравља, прележао је све могуће болести које један пас може да закачи, имао је и ногу у гипсу .... С њим је увек било динамике! Звали смо га ББ - Бруно Будала!
После Бруна више нисам имала кућних љубимаца све до Пукице и Мукице, корњачица које су моје ћерке добиле за рођендан. Сморних ли животиња....но, нису дуго трајале...
Данас имамо неког давежа од Пилета. То му је радни наслов који носи већ три године јер не знамо да ли је мужјак или женка. Иначе је папагај, розен колинс. Крештаво и напорно једно биће....некако слутим да ће ускоро завршити у пилећем паприкашу ако настви да се дерња као магаре!
bas se ismija tvom postu.
od silnih imena, desavanja, zgoda i nezgoda.
zivotinje su cudo!