Koji je cilj bavljenja filozofijom?/ Filozofija i muzika

[Maravilloso]

Pitanje ,,koji je smisao bavljenja filozofijom?" mi djeluje "pomalo" odbojno i ima prizvuk namjere da se bavljenje filozofijom prikaže kao besmisleno... bez smisla... ali i pored toga osjećam da to pitanje u sebi krije nešto bitno... i da bi ga možda samo trebalo malo promjeniti da bi se vidjelo to nešto...

Pitanje ,,koji je cilj bavljenja filozofijom?" mi izgleda sasvim u redu jer nema tog negativnog prizvuka... a zvuči kao da ga postavlja neka radoznala osoba bez zadnjih namjera.

Imam teoriju da ljudi vremenom prezru svaku filozofiju... pa makar ona bila i očigledno istinita i dokazana...
Prezreti je vjerovatno preoštra riječ jer u suštini mislim da traže njenu potvrdu... otjelotvorenje... odraz... djelovanje.

Po mom mišljenju, prva stepenica tog odraza filozofije je muzika... mada nazirem/ naslućujem/ osjećam da poslje muzike postoji još nešto... i imam isti onaj osjećaj koji sam imao kada sam sa 17 godina govorio da je filozofija sveta, ali da i pored toga osjećam da ima nečeg poslije filozofije...

Šta dolazi poslje muzike?
To ja ne bih mogao znati jer iako vidim neke trenutke/ bljeskove savršenstva u do sada stvorenoj muzici koju sam imao priliku da čujem(ovdje prvenstveno mislim na Bacha)... još to nije to.

Šta dolazi poslje muzike?

 

[avesic]

posle filosofije, lepote, umetnosti, ....dolazi ljubav

 

[avesic]

ili ,,, pre svega, kao preduslov svega, imati ljubav, prema umetnosti , prema nekome, ali imati je, onako čistu i ponekada još nedozrelu, nedoradjenu, sa ambicijom da opstane ....... sa njim, sa mnom, pa je onda komentarisati, opisati, otpevati, oslikati, .. uvek je vrednija kada ima oslonac, i uvek je slikovitija i uvek je melodičnija, ,,, umetnost je voleti

 

[Maravilloso]

To je baš fino rečeno.

 

[Svan]

Cilj bavljenja filozofijom ? Za pocetak razmena misli pretvorenih u reci, a dela se nizu tek posle...Mada, zaista pogrdno zvuci recenica, u visokom c , ne filozofiraj...a po meni, to znaci da se od mene ne ocekuje da razmisljam, vec da servirano prihvatam.Ne kazem da po neki zalogaj ne treba i progutati, kad je vec serviran, pogotovo, ukoliko je sve lepo servirano...prija, donekle...a tu su i zakon i pravila, mada, u danasnje vreme, filozofija se u tim granama sve vise udomljuje...

 

[DJM]

Filozofija=Znanje... Znanje=Sreca... Sreca=Zadovoljstvo... => Covek + Zadovoljstvo= Srecan Covek...

Jednostavno zar ne?

 

[Modruna]

Каже Бетовен: "Музика је откровење, више од свих мудрости и филозофија."

А мени се чини да и музика и филозофија (и још неке ствари) могу само да нас доведу до откровења, а нису само то откровење. Има много путева који могу да нас доведу до откровења. Мени то звучи као оно: "Сви путеви воде у Рим." Дакле, сви прави путеви у животу доводе нас до више свести (откровења) ако храбро и довољно дуго идемо њима.

А шта је то "прави" пут? Па то је "пут са срцем", како каже дон Хуан.

 

[Jasna]

Filozofija=Znanje... Znanje=Sreca... Sreca=Zadovoljstvo... => Covek + Zadovoljstvo= Srecan Covek...

Jednostavno zar ne?

Да. Превише једноставно.
Можда из тог разлога људи заобилазе овај пут и бирају неке компликоване.

 

[Maravilloso]

Filozofija=Znanje... Znanje=Sreca... Sreca=Zadovoljstvo... => Covek + Zadovoljstvo= Srecan Covek...

Jednostavno zar ne?

Ima dosta istine u tome...
Na taj način što recimo ja filozofiju/ znanje povezujem sa slobodom/ moći... više znanja - više slobode/ moći... a slobodu/ moć opet povezujem sa srećom/ zadovoljstvom... tako da bih se dobrim dijelom složio...

 

[Maravilloso]

Каже Бетовен: "Музика је откровење, више од свих мудрости и филозофија."

А мени се чини да и музика и филозофија (и још неке ствари) могу само да нас доведу до откровења, а нису само то откровење. Има много путева који могу да нас доведу до откровења. Мени то звучи као оно: "Сви путеви воде у Рим." Дакле, сви прави путеви у животу доводе нас до више свести (откровења) ако храбро и довољно дуго идемо њима.

А шта је то "прави" пут? Па то је "пут са срцем", како каже дон Хуан.

Složio bih se sa tim MOGU... a ja to shvatam kao - mogu a ne moraju... i kao što ti to fino reče ,,nisu samo to otkrovenje"... znači muzika sama nije otkrovenje... jer da jeste - prosvjetlila bi sve koji je slušaju... što naravno nije slučaj...
Doživljaj muzike dosta zavisi od duše onoga ko je sluša... pri čemu je otkrovenje rezultat sjedinjenja muzike i duše... a kakvo će to sjedinjenje biti zavisi od onog šta se sjedinjuje - a pošto je pretpostavka da se radi o istoj muzici... proizilazi da kvalitet sjedinjenja zavisi isključivo od duše slušaoca.

 

[paramanand]

А шта је то "прави" пут? Па то је "пут са срцем", како каже дон Хуан.

MOLITVA ZA LJUBAV

Zajedno ćemo usniti predivan san – san koji ćete uvijek voljeti da sanjate. U tom snu, oko vas je predivan, topao sunčan dan. Slušate pjesmu ptica, šapat vjetra i šum rijeke. Na ivici rijeke meditira jedan starac i vi primjećujete da iz njegove glave zrači prekrasna svjetlost raznih boja. Vi ne želite da mu smetate, ali on opaža vaše prisustvo i otvara oči. Oči su mu pune ljubavi a na licu mu je veliki osmijeh. Pitate ga kako uspijeva da zrači svim tim divnim bojama. Pitate ga može li vas naučiti kako da činite isto što i on. Odgovara vam da je prije mnogo, mnogo godina on postavio isto pitanje svom učitelju.

Starac počinje da priča svoju priču: »Moj učitelj otvori svoje grudi i izvadi iz njih svoje srce, i iz svog srca izvadi prekrasan plamen. Zatim otvori moje grudi, otvori moje srce, i stavi u njega mali plamen. On vrati moje srce u moje grudi, i čim mi je srce bilo na mjestu, ja osjetih ogromnu ljubav, jer je plamen koji je on unio u moje srce bila njegova ljubav.
Taj plamen rastao je u mom srcu i razbuktao se u veliku, veliku vatru – vatru koja ne gori, već pročišćava sve čega se dotakne. Ta vatra dotakla je svaku ćeliju moga tijela, i ćelije moga tijela me zavolješe. Sjedinio sam se sa svojim tijelom, ali moja ljubav je i dalje rasla. Ta vatra dodirnu sva moja osjećanja i moj um, i moja osjećanja se pretvoriše u snažnu i iskrenu ljubav. I ja zavoljeh sebe, iskreno i bezrezervno.

Ali vatra je i dalje plamćela i ja osjetih potrebu da s nekim podijelim svoju ljubav. Odlučio sa da ugradim dio svoje ljubavi u svako drvo, i drveće me zavolje, i ja se sjedinih s drvećem, ali moja ljubav se nije tu zaustavila, ona je i dalje rasla. Ja dadoh jedan dio svoje ljubavi svakom cvijetu, i travi, i zemlji, i oni me zavolješe, i sjediniše se sa mnom. A moja ljubav je rasla sve više i više i ja zavoljeh sve životinje na svijetu. One mi uzvratiše svojom ljubavlju i zavolješe me, i ja se sjedinih s njima. Ali moja ljubav je i dalje rasla.

Unesoh dio svoje ljubavi u svaki kristal, u svaki kamen na zemlji, u prašinu, u metale, i oni me zavolješe, i ja se sjedinih sa zemljom. A tada odlučih da svoju ljubav unesem u vodu, u okeane, u rijeke, u kišu, u snijeg. Oni me zavolješe i sjediniše se sa mnom. A moja ljubav je i dalje rasla sve više i više. Odlučih da svoju ljubav dam vazduhu i vjetru. Osjetih snažno jedinstvo sa zemljom, sa vjetrom, sa okeanima, sa prirodom, i moja ljubav je i dalje rasla.

Okrenuh se ka vjetru, ka Suncu, ka zvijezdama, i pružih jedan dio svoje ljubavi svakoj zvijezdi, Mjesecu, Suncu, i oni me zavolješe. I ja postadoh jedno sa Mjesecom i Suncem i zvijezdama, i moja ljubav nastavi da raste sve više i više. Ja dadoh svoje ljubavi svakom čovjeku, i sjedinih se sa čitavim čovječanstvom. Đe god sam išao, koga god sam sretao, u njegovim očima sam vidio sebe, jer sam dio svega, jer volim«

A tada starac otvori svoje grudi, izvadi svoje srce u kome je gorio prekrasan plamen, i stavi taj plamen u vaše srce. I sada u vama raste ljubav. Sada ste postali jedno sa vjetrom, sa vodom, sa zvijezdama, sa čitavom prirodom, sa svim životinjama, i sa svim ljudima. Osjećate kako iz plamena u vašem srcu izviru svjetlost i toplota. Iz vaše glave zrači prekrasna svjetlost raznih boja. Vi zračite ljubavlju i molite se:

Hvala ti, Tvorče svemira, za darove života koje mi pružaš. Hvala ti što mi daješ sve što mi je potrebno. Hvala ti što mi pružaš priliku da živim u ovom prekrasnom tijelu, sa ovim čudesnim umom. Hvala ti što živiš u meni sa svom svojom ljubavlju, svojim čistim i beskrajnim duhom, svojom toplotom i sjajnom svjetlošću. Hvala ti što, đe god da krenem, dopuštaš da svojim riječima, svojim očima, svojim srcem pružam tvoju ljubav. Volim te baš takvog kakav si, i zbog toga što sam i ja tvoja tvorevina, volim i sebe onakvog kakav sam. Pomozi mi da u svome srcu nosim ljubav i mir i da živim novim životom ljubavi, da bih mogao živjeti u ljubavi do kraja svog života. Amin.

( Don Miguel Ruis – Knjiga mudrosti starih Tolteka)

 

[Modruna]

Лепа прича.

Ја нисам чула за ту књигу. Кажи само нешто укратко о њој (пошто смо се мало удаљили од теме).

 

[paramanand]

"Don Miguel Ruis je učitelj tradicije starih Tolteka. Odrastao je uz majku curandera (iscjeliteljku) i đeda naguala (šamana)... Miguel je završio medicinsku školu i postao hirurg, ali je susret sa smrću promijenio njegov život. Potresen ovim iskustvom, započeo je intenzivno samoistraživanje. Posvetio se izučavanju drevne mudrosti svojih predaka, predano učio od svoje majke i završio obuku kod jednog moćnog šamana u meksičkoj pustinji. Njegov đed, koji je u to vrijeme već napuštio ovaj svijet, nastavio je da ga poučava u snovima. Don Migual Ruis je nagual iz roda Viteza orla i posvećen je prenošenju znanja i učenja drevnih Tolteka".

Knjiga mudrosti starih Tolteka - Četiri sporazuma, koja je jedna od mnogih knjiga istog autora,može da se, kao i ostala njegova djela, nađe u skoro svim knjižarama.

 

[Zmajche90]

Cilj bavljenja filozofijom?.......Pronaci, spoznati i popraviti sebe...?
Pocetnik sam u filozofiji,jesam prelistala udzbenik,ali sam se zasad udubljavala samo u uvodni deo,posto mi je bio neophodan za ocenu na tromesecju...Ono sto mislim da sam shvatila je--
mi nikad sa sigurnoscu ne mozemo odgovoriti na bilo koje filozovsko pitanje oslanjajuci se samo na sopstveni razum i razum predjasnjih velikih mislilaca...Iako su na neka pitanja uz pomoc nauke prividno doneti odgovori,jos uvek je tu metafizika koja tim naucnicima zivot zagorcava...
Lepo ja dodjoh do zakljucka da cilj bavljenja filozofijom nije pronaci pravo resenje na neku veliku nedoumicu(sto u sustini jesu sva filozofska pitanja),vec u tim nedoumicama pronaci sebe...Da pokusam da pojasnim--razmisljanjem i na taj nacin traganjem za odgovorom na neko filozofsko pitanje mi pokusavamo da spoznamo sebe,tacnije,da upoznamo sopstveni nacin razmisljanja,tako spoznamo sopstvene nedostatke i pokusamo da ih promenimo...otkrivanjem sopstvenih odgovora na ta pitanja pokusavamo da kompletiramo svoju licnost...I pri otkrivanju tih odgovora ne bi trebalo da se drzimo samo jednog odredjenog stava koji su propagirali pojedini filozofi,vec da pokusamo da objedinimo sva predjasnja znanja u zelji da formiramo nas specifican pogled na svet i konstantno taj ''pogled'' usavrsavamo...To mislim kad kazem-spoznati i popraviti sebe...
Muzika se lako moze uporediti sa filozofijom---Vecina mojih profesora tvrdi da je muzika pre svega zanat(treba nauciti gomilu pravila,razvoj muzike kroz istoriju,da ne pominjem tehnike sviranja instrumenata)--a nakon savladjivanja svih mogucih tehnika mozes da se prepustas svom stvaralastvu...Zar na taj nacin ne funkcionisu i filozofija,i likovne umetnosti...??ja bih rekla da filozofija jeste umetnost...(mada sa druge strane,sve ovo sto sam pisala se moze zasnivati na pogresnim,a meni nepoznatim cinjenicama...)
muzika i matematika imaju mnogo,mnoogo toga zajednickog...
Inace,ne zaboravi da su se prakticno sve nauke koje se i danas primenjuju potekle iz filozofije...zar se u njima i ne trazi filozovski odraz?

 

[Maravilloso]

Cilj bavljenja filozofijom?.......Pronaci, spoznati i popraviti sebe...?
Pocetnik sam u filozofiji,jesam prelistala udzbenik,ali sam se zasad udubljavala samo u uvodni deo,posto mi je bio neophodan za ocenu na tromesecju...Ono sto mislim da sam shvatila je--
mi nikad sa sigurnoscu ne mozemo odgovoriti na bilo koje filozovsko pitanje oslanjajuci se samo na sopstveni razum i razum predjasnjih velikih mislilaca...Iako su na neka pitanja uz pomoc nauke prividno doneti odgovori,jos uvek je tu metafizika koja tim naucnicima zivot zagorcava...

Sve sam više sklon tome da vjerujem da bi stvari postale mnogo jasnije kad bi se zapitali šta nam to nije jasno... i da bi pitanja mnogo brže dobijala odgovore kad bi znali šta se zapravo pitamo.

Lepo ja dodjoh do zakljucka da cilj bavljenja filozofijom nije pronaci pravo resenje na neku veliku nedoumicu(sto u sustini jesu sva filozofska pitanja),vec u tim nedoumicama pronaci sebe...Da pokusam da pojasnim--razmisljanjem i na taj nacin traganjem za odgovorom na neko filozofsko pitanje mi pokusavamo da spoznamo sebe,tacnije,da upoznamo sopstveni nacin razmisljanja,tako spoznamo sopstvene nedostatke i pokusamo da ih promenimo...otkrivanjem sopstvenih odgovora na ta pitanja pokusavamo da kompletiramo svoju licnost...I pri otkrivanju tih odgovora ne bi trebalo da se drzimo samo jednog odredjenog stava koji su propagirali pojedini filozofi,vec da pokusamo da objedinimo sva predjasnja znanja u zelji da formiramo nas specifican pogled na svet i konstantno taj ''pogled'' usavrsavamo...To mislim kad kazem-spoznati i popraviti sebe...

Zanimljivo razmišljanje.

Muzika se lako moze uporediti sa filozofijom---Vecina mojih profesora tvrdi da je muzika pre svega zanat(treba nauciti gomilu pravila,razvoj muzike kroz istoriju,da ne pominjem tehnike sviranja instrumenata)--a nakon savladjivanja svih mogucih tehnika mozes da se prepustas svom stvaralastvu...Zar na taj nacin ne funkcionisu i filozofija,i likovne umetnosti...??ja bih rekla da filozofija jeste umetnost...(mada sa druge strane,sve ovo sto sam pisala se moze zasnivati na pogresnim,a meni nepoznatim cinjenicama...)
muzika i matematika imaju mnogo,mnoogo toga zajednickog...
Inace,ne zaboravi da su se prakticno sve nauke koje se i danas primenjuju potekle iz filozofije...zar se u njima i ne trazi filozovski odraz?

I ovo je zanimljivo... mada mislim da bi, kad bi postojala tolika povezanost muzike i matematike, postojalo mnogo više muzike koja se može slušati... a ja evo čitave nedelje vrtim samo Bacha, Vivaldija i Haggard...

 

[Zmajche90]

mada mislim da bi, kad bi postojala tolika povezanost muzike i matematike, postojalo mnogo više muzike koja se može slušati... a ja evo čitave nedelje vrtim samo Bacha, Vivaldija i Haggard...

tehnika komponovanja srednjevekovne duhovne i renesansne muzike,kao i celokupne barokne(izuzev,mozda,opera),predklasicne i rane klasicne muzike najvise podseca na matematiku(bar mene) i to zbog polifonije i oblika...
Ne znam da li si isao u muzicku skolu,i da li si ikad bio u kontaktu sa kontrapunktom(pogotovo vokalnim) i oblicima?i harmonijom?
Vecina se muci oko ta tri predmeta,a meni sve to deluje tako savrseno,a tako logicno i jednostavno,samo treba skontati princip po kojem se radilo,kao i tadasnji nacin razmisljanja(a idioti iz ministarstva su izbacili matematiku iz muzicke skole)...
muzika i matematika bas i jesu povezane,s tim sto vecina danasnjih ''muzicara'' ne poznaje dovoljno tu istu muziku,niti vidi vezu sa matematikom...A muzika koja se,kako kazes,moze slusati uglavnom nije toliko popularna danas,a ipak se prenosi kroz vekove zahvaljujuci onima koji su u stanju da prepoznaju kvalitet,dok ''skart'' stvari padnu u zaborav nakon 3 meseca...Moj zakljucak je:Ima malo muzike koja se moze slusati zato sto ima malo ljudi koji takvu muziku mogu da slusaju i bar donekle razumeju....Ista stvar i sa matematikom...:wink:

 

[DJM]

Muzika ima svoja pravila...

Zar ovo ne izgleda savrseno uredjeno, sa svojim pravilima, trajanjem, tempom...

Naravno... uvek je dobro znati pravila... jer onda covek zna kako da ih krsi... a onda takodje nastaje lepa muzika...

 

[Maravilloso]

tehnika komponovanja srednjevekovne duhovne i renesansne muzike,kao i celokupne barokne(izuzev,mozda,opera),predklasicne i rane klasicne muzike najvise podseca na matematiku(bar mene) i to zbog polifonije i oblika...
Ne znam da li si isao u muzicku skolu,i da li si ikad bio u kontaktu sa kontrapunktom(pogotovo vokalnim) i oblicima?i harmonijom?
Vecina se muci oko ta tri predmeta,a meni sve to deluje tako savrseno,a tako logicno i jednostavno,samo treba skontati princip po kojem se radilo,kao i tadasnji nacin razmisljanja(a idioti iz ministarstva su izbacili matematiku iz muzicke skole)...
muzika i matematika bas i jesu povezane,s tim sto vecina danasnjih ''muzicara'' ne poznaje dovoljno tu istu muziku,niti vidi vezu sa matematikom...A muzika koja se,kako kazes,moze slusati uglavnom nije toliko popularna danas,a ipak se prenosi kroz vekove zahvaljujuci onima koji su u stanju da prepoznaju kvalitet,dok ''skart'' stvari padnu u zaborav nakon 3 meseca...Moj zakljucak je:Ima malo muzike koja se moze slusati zato sto ima malo ljudi koji takvu muziku mogu da slusaju i bar donekle razumeju....Ista stvar i sa matematikom...:wink:

Koju podoblast matematike?

Po mom mišljenju, muzika mora da izražava i predstavlja nešto... neko osjećanje ili scenu, stanje duha, volju, viziju, stav, filozofiju... i muziku čini upravo to, a ne pravila, matematička ili kakva god... koja se u tom i takvom izrazu eventualno mogu zapaziti/ uočiti.
U suprotnom, kada je "muzika" prazna i ništa niti izražava niti predstavlja... tada imamo samo gomilu zvukova bez duše, naslaganih po nekoj matematičkoj formuli... i što nikako ne bih nazvao muzikom.
Pravila u muzici služe samo za to da bi znali da se radi o istoj pojavi koja se izražava... isto kao što film mora biti sastavljen od međusobno povezanih scena... jer u suprotnom to ne bi bio samo jedan film... Isto tako i u muzici... gdje se povezanost sukcesivnih djelova postiže nekim oblikom sličnosti između njih... a sličnost se ostvaruje preko matematičkih formula.

Nego, čak i ako pretpostavimo da je svaku poznatu muzičku kompoziciju moguće izraziti nekom matematičkom formulom... i tako zaključimo da muzika u stvari proizilazi iz matematike... kako onda objasniti očiglednu činjenicu da svaka matematička formula ne čini muziku, osim tako da nam pretpostavka nije tačna?

Nijesam išao u muzičku školu.

 

[boogie wogie]

Cilj filosofiranja je definisanje Pojmova.

 

[Maravilloso]

Cilj filosofiranja je definisanje Pojmova.

Ovo je nesumnjivo jedna od najmudrijih rečenica koje sam pročitao.

 

[spicy black]

Filozofija (fileo-ljubav,sofio-mudrost) doslovno ljubav prema mudrostima mada je ona vise od toga,istrazuje sveukupnu stvarnost

 

[Zmajche90]

Koju podoblast matematike?

Po mom mišljenju, muzika mora da izražava i predstavlja nešto... neko osjećanje ili scenu, stanje duha, volju, viziju, stav, filozofiju... i muziku čini upravo to, a ne pravila, matematička ili kakva god... koja se u tom i takvom izrazu eventualno mogu zapaziti/ uočiti.
U suprotnom, kada je "muzika" prazna i ništa niti izražava niti predstavlja... tada imamo samo gomilu zvukova bez duše, naslaganih po nekoj matematičkoj formuli... i što nikako ne bih nazvao muzikom.
Pravila u muzici služe samo za to da bi znali da se radi o istoj pojavi koja se izražava... isto kao što film mora biti sastavljen od međusobno povezanih scena... jer u suprotnom to ne bi bio samo jedan film... Isto tako i u muzici... gdje se povezanost sukcesivnih djelova postiže nekim oblikom sličnosti između njih... a sličnost se ostvaruje preko matematičkih formula.

Nego, čak i ako pretpostavimo da je svaku poznatu muzičku kompoziciju moguće izraziti nekom matematičkom formulom... i tako zaključimo da muzika u stvari proizilazi iz matematike... kako onda objasniti očiglednu činjenicu da svaka matematička formula ne čini muziku, osim tako da nam pretpostavka nije tačna?

Nijesam išao u muzičku školu.

naravno da mora da predstavlja nesto....bez toga i ne bi bila umetnost...nigde nisam decidirano napisala da muzika proizilazi iz matematike...one su povezane,a ne proizilaze jedna iz druge....najvise slicnosti sa matematikom vidim kad se bavim proucavanjem tehnika komponovanja koje su se provlacile kroz vekove...U renesansnoj,pre svega duhovnoj muzici,tekst je uglavnom bio ispred muzike po znacaju...To je sad kompilikovano za objasnjavanje...Recimo-u to vreme nisu postojali tonaliteti kao danas(dur i molovi koji se nazivaju po tonu od kojeg pocinju,ali u sustini im je struktura ista bez obzira na to od kojeg tona pocinju...)U renesansnoj muzici bio je zastupljen tkzv.modalni sistem-modusi ili starocrkvene lestvice koje su pocinjale od razlicitih tonova,ali im se i struktura razlikovala,svaki modus je imao svoj karakteristicni prizvuk,i crkva neke moduse nije smatrala odgovarajucim za duhovne pesme(jos su i stari grci smatrali da pojedini modusi razlicito usticu na raspolozenje coveka-neki zvuce veselo,pa su previse raskalasni i negativno uticu na ljude i sl...)...Zbog tih modusa je melodija bila vrlo ogranicena,i stvoren je ogroman broj pravila kako muzika ne bi bila raskalasna,zvucila ostro, ili sli....gotovo svi zanrovi muzike koji se javljaju od baroka do danas su se razvili iz renesansne muzike tako sto su pojednostavljana pravila ili prilagodjavana tonalnom sistemu,sto znatno olaksava posao...dakle,posto su duhovnu muziku iz pocetka(bar u katolickoj crkvi) stvarali po melodijama iz ''Gregorijanskog korala''(zbirka crkveno-prihvatljivih napeva koju je sastavio papa Grgur ne znam tacno koji,mislim da je u V ili VIIv.,nisam sigurna),nisu imali bas mnogo slobode pri pisanju-dobijete kantus firmus iz korala i na njega osmislite motet i ubacite odgovarajuci tekst na latinskom koji je odgovarao karakteru napeva,i pokusavate da uskladite pravila potpisivanja teksta sa temom,posto i tu ima gomila zabrana,pravila i sl...i kad konacno sklepate nesto sto vam odgovara,onda pisete viseglasno delo(za nekih 10-15 taktova , troglasne vokalne kompozicije ,prosecnom uceniku muzicke skole treba oko 2 skolska casa-a tih deset taktova moze da bude samo uvod u recimo motet)...kompozicija od 32 glasa koja potice iz 15-16. veka je jos uvek u Ginisovoj knjizi rekorda kao polifona kompozicija sa najvise glasova ikad napisana...
Da bi se nesto tako napisalo,mora se razmisljati kao pri resavanju matematickog zadatka...Sem toga,muzicari do Mocarta su se vise smatrali zanatlijama i svi su uglavnom radili u necijoj sluzbi i pisali po narudzbinama...Mocart je prvi slobodan kompozitor,ali je i on morao da pise po narudzbini da bi opstao...ne kazem da oni nisu pisali po svojoj inspiraciji...Ali su pre svega morali da vladaju tehnikom komponovanja da bi uopste i mogli da zive od muzike...A samo onaj kojem je tehnika usavrsena moze sa lakocom da pise sta hoce...
Takodje,mnogo je vazno i da izvodjac pre svega razume ono sto svira jer ce samo tako i publika shvatiti sta je kompozitor zeleo da kaze....Da,pravila u muzici se ne koriste da bi se znalo o kojoj se pojavi izrazava...pravila u muzici se pre svega odnose na formu koja je u to doba bila u modi...A motivi se povezuju isto onako kao sto se povezuju u filmu,imas temu koja se u polifoniji uglavnom imitira kroz glasove,ili se u klasicizmu,romantizmu motivski obradjuje,varira se,menja...ono sto ti podrazumevas pod pravilima je tonsko slikanje i to je podrazavanje zvukova iz svakodnevnog zivota,a za to konkretno ne postoje odredjena pravila-od kompozitorovog umeca zavisi da li ce docarati publici ono sto je hteo...

 

[misty_silver]

Filozofija=Znanje... Znanje=Sreca... Sreca=Zadovoljstvo... => Covek + Zadovoljstvo= Srecan Covek...

Jednostavno zar ne?

Ovo je apsolutno najbolja definicija filozofije i odgovor na sva pitanja!

 

[Vendi9]

I fully agree

 

[DJM]

Uvek je najbolje reci u najkracim crtama...