Koje je tvoje prvo sećanje na detinjstvo?

zimi... cekam da me mama uzme iz obdanista, stojim na ogradi i gledam na ulicu. Kad ce vec jednom da dodje da me izvadi iz ovog uzasnog mesta!

leti... vise godina brat i ja nismo silazili sa oraha, i skitanje po sumi u sumadiji, brat, ja i ker koji ide svuda sa nama i cuva nas (policijski treniran nemacki ovcar).
 
Ljudi, koprcam se, ali, prosto imam osećaj, da definitivno ne pripadam, ovom vremenu. Sve mi je sirovo i izopačeno. Nakaradno i ljigavo. Površno i prazno. Bezlično i jadno. Ne znam, kakav je vaš osećaj, kad su ove stvari u pitanju.
E, takva su meni ta tvoja "normalna" vremena.
Kad su sektini žbiri čupali brkove paorima kulacima.
Kad je seoska fukara postala elita.
 
Ljudi, koprcam se, ali, prosto imam osećaj, da definitivno ne pripadam, ovom vremenu. Sve mi je sirovo i izopačeno. Nakaradno i ljigavo. Površno i prazno. Bezlično i jadno. Ne znam, kakav je vaš osećaj, kad su ove stvari u pitanju.
sve sto je nekad bilo normalno sad nije normalno
sve sto nekad nije bilo normalno sad je normalno
promenile su se reci, promenio se zivot
neko od nas se menja, neko ne.
 
Kako me deda vodi na cevape.

@Stojkov Menidjer Bukvalno mi je to najranije secanje.
Sa dedom ćevapi ne mogu da budu dosadni. :deda:
To kad deda raspali maštu i servira priču pre nego što raspale roštilj pa serviraju ćevape - to nema nigde! :super:

Vidiš, podsetio si me na jednu malu ćevabdžinicu preko puta tašmajdanskog parka, sećam se uzanih sedišta uz zid...
I PIKANTNE PLJESKAVICE koju sam samo tu imao prilike da probam, specifična receptura...
Iako ni u školu nisam pošao obožavao sam tu "ljutu pljeskavicu"...
 
Sa dedom ćevapi ne mogu da budu dosadni. :deda:
To kad deda raspali maštu i servira priču pre nego što raspale roštilj pa serviraju ćevape - to nema nigde! :super:

Vidiš, podsetio si me na jednu malu ćevabdžinicu preko puta tašmajdanskog parka, sećam se uzanih sedišta uz zid...
I PIKANTNE PLJESKAVICE koju sam samo tu imao prilike da probam, specifična receptura...
Iako ni u školu nisam pošao obožavao sam tu "ljutu pljeskavicu"...
Deda me redovno vodio u najcuveniju kafanu ovde kod mene na cevape, a sada te kafane vise nema, oduvao je kapitalizam. :(

Na njenom mestu je sada banka :P

Ali mi od tada ostalo ono, kada idem u kafanu, ja idem da jedem bre, a ne kao vecina koja ide u kafanu da piju.
 
Deda me redovno vodio u najcuveniju kafanu ovde kod mene na cevape, a sada te kafane vise nema, oduvao je kapitalizam. :(

Na njenom mestu je sada banka :P

Ali mi od tada ostalo ono, kada idem u kafanu, ja idem da jedem bre, a ne kao vecina koja ide u kafanu da piju.
Ni ove ćevabdžinice nema, isto neki butici, menjačnice, zlatare trange frange, ne mogu da izvalim koji je objekat...

Jel se sećaš preko puta Doma Omladine bila poslastičarnica, veliki debeli ćelavi čika držao?
Uvek mi bilo čudno imao tri četiri ista orijentalna kolača i radio, valjda dok je mogao
Stigao i McDonalds, svi počeli da montiraju fancy štandove a on i dalje furao design a la socialism...

U stvari jako malo ugostiteljskih objekata ostalo, bar tamo gde je familija bila složna...
Ima kod mene jedna kultna zvezdarska kafanica, onako u starom duhu koliko toliko, par stolova i skoro uvek puna...
 
Deda me redovno vodio u najcuveniju kafanu ovde kod mene na cevape, a sada te kafane vise nema, oduvao je kapitalizam. :(

Na njenom mestu je sada banka :P

Ali mi od tada ostalo ono, kada idem u kafanu, ja idem da jedem bre, a ne kao vecina koja ide u kafanu da piju.
u mom zivotu nisu postojale dede, samo babe
kad sam se pozalio na cinjenicu da nemam ni jednog dedu, a svi imaju nekog dedu sa kojim rade deda-unuk stvari, pokusali su da mi smisle zamenu.

Bio sam kod nekog dede koji mi dodje neki daleki daleki rod
posle 3 dana raznog zapitkivanja, deda mi je rekao:
'dete, ja ti nisam neki fizolof! Da jesam mogao bih da ti kazem gde je Pariz!'
tad sam se duboko razocarao u dede i odustao od te ideje da imam dedu. Sta je tu je to je.
 
Analogno sećanje:
IMG_20240619_193349.jpg
 
u mom zivotu nisu postojale dede, samo babe
kad sam se pozalio na cinjenicu da nemam ni jednog dedu, a svi imaju nekog dedu sa kojim rade deda-unuk stvari, pokusali su da mi smisle zamenu.

Bio sam kod nekog dede koji mi dodje neki daleki daleki rod
posle 3 dana raznog zapitkivanja, deda mi je rekao:
'dete, ja ti nisam neki fizolof! Da jesam mogao bih da ti kazem gde je Pariz!'
tad sam se duboko razocarao u dede i odustao od te ideje da imam dedu. Sta je tu je to je.
Поштен човјек и то ти је била добра лекција. Умјесто да те лаже, да с.ре и "филозофира".
 
Поштен човјек и то ти је била добра лекција. Умјесто да те лаже, да с.ре и "филозофира".
Jes kad je jednom to rekao ja sam odma prestao da ga smaram pitanjima, jos neki dan sam lovio kokoske po dvoristu, a onda su me odveli kuci. I nikad vise nisam pitao za dedu, a moji su to posle pricali kao anegdotu. Otac je tvrdio da mi on nije samo otac nego mi je i deda posto je on izveo na put mladjeg brata i mladju sestru (posto je i on ostao bez oca prilicno rano) tako da sam mu ja takoreci druga generacija :)

paznja nije filozofira nego fizolofira! :rotf:

edit: Sad kad porazmislim o svemu, to je bio jedan jako dobar i strpljiv deda, malo tvrd ali ja sam imao nezaustavljivu radoznalost, bujicu pitanja i stotine teorija o svetu na sve moguce nacine.
Mozda bi kasnije bilo bolje - on je imao neki svoj mir. Sa njim bi se moglo dugo kvalitetno cutati.
 
Poslednja izmena:

Back
Top