Koje je tvoje prvo sećanje na detinjstvo?

[Soradze]

Šta je tvoje, a šta moje, ako se setimo detinjstva?

Ili je sve zajedničko?
Okupano sećanjima.

A da nema tih sećanja što nas često u stopu prate, kakav bi nam život bio?
Sigurno pomalo dosadan, onako odraslo dosadan. Zar ne?

Ako u nama nema malo onog detinjeg, sačuvanog pa makar u šaku ili na prst stalo,
kao da i nismo sasvim stvarni.
Kako bi nam sve dosadno bilo da negde u sećanju ne zatreperi ona iskra detinjstva,
kad se sve činilo mogućim i iz nemogućih perspektiva.

Koje je naše prvo sećanje na detinjstvo?
Da li smo već tada načinili prve korake ka nama samima?

Šta je to što nas zasmejava, raspevava poznatom muzikom iz detinjstva?
Šta se to zbilo u detinjstvu čega sebi i danas dozvoljavamo da zaplačemo, jer osećamo
da nam je baš to plakanje potrebno?

Da i nam nedostaje nečija ruka koju smo držali u detinjstvu?
Ili nečije dečije rame na koje bismo i danas naslonili glavu?

 

[Џорџи]

Selo

 

[Lorelajn]

Baka i njena bašta.

 

[pertowic]

senke kako plesu po plafonu

 

[Stojkov Menidjer]

Knjige o prirodi i životinjama koje dele planetu sa nama

 

[38imak]

Kako me deda vodi na cevape.

@Stojkov Menidjer Bukvalno mi je to najranije secanje.

 

[narezak]

Kada sam pao u koprive

 

[Stjuart Martin]

Prva asocijacija mi je nažalost zezanje i matretiranje društva od zabavišta pa do fakulteta.

 

[Galadmanasijin]

Svrgavanje Nikolaja Čaušeskua na TV

 

[Beli Gibson]

Suicidalne misli.

 

[buudala]

Kada se komšiji Radosavu izgubila krava.....

Šalu na stranu, najranije sećanje mi je mornarska kapa koju mi je mama kupila na letovanju i kako me vodi da pipnem brodić na plaži.

Još uvek je u meni ta želja da kupim lađu

 

[S1MCRO]

Neka devojčica iz Francuske koja je došla preko leta kod komšija, pa smo se igrali zajedno u pesku.

 

[Džudi S]

Odlazak u cirkus sa dedom i sećam se da sam sva bila umazana šećernom penom.

Sećam se i odlaska na Novogodišnji sajam i onog šarenila na štandovima. Tamo sam išla sa mamom i babom.

Da i nam nedostaje nečija ruka koju smo držali u detinjstvu?

Nedostaje mi tatina ruka..i dedina...

 

[adelaidea]

Prvo što mi pada na pamet: ćale u nekoj Nemačkoj. Mogu da pričam sa njim ako pozovem 99498959...

 

[Лички гусар]

Олуја поврх Дубровника.
Као неки сан скроз..
Некако одувијек сам волио кишу, буру и невријеме. Оредивно вријеме за шетњу у природи.

 

[MORNAR SA PUČINE]

Ono, što mi je ostalo urezano u sećanje, a tiče se detinjstva, jesu, normalna vremena. Da, dobro ste pročitali. Normalna vremena, kojih više nema, i koja mi, mnogo, mnogo.... nedostaju. E, iz tih normalnih vremena, proizilazi, generalno sve, vezano za moje detinjstvo. A, ja sam imao predivno detinjstvo, 80-tih.

 

[MORNAR SA PUČINE]

Ljudi, koprcam se, ali, prosto imam osećaj, da definitivno ne pripadam, ovom vremenu. Sve mi je sirovo i izopačeno. Nakaradno i ljigavo. Površno i prazno. Bezlično i jadno. Ne znam, kakav je vaš osećaj, kad su ove stvari u pitanju.

 

[Лички гусар]

Ljudi, koprcam se, ali, prosto imam osećaj, da definitivno ne pripadam, ovom vremenu. Sve mi je sirovo i izopačeno. Nakaradno i ljigavo. Površno i prazno. Bezlično i jadno. Ne znam, kakav je vaš osećaj, kad su ove stvari u pitanju.

Пронаћи сам себе.

 

[Лички гусар]

И ово.
Имали смо кућу на врх долине и цијела се долина могла видити из наше куће. Као поглед на цијели свијет, ја и баба и предиван врт испред куће са морем биља.

 

[file71]

Kako se igram sa igračkama u ograđenom krevetiću.

 

[Sizif]

Berem zovu sa bakom tik pored reke Jadar. Tamo gde sad treba da se kopa litijum.

Miris zove me uvek podseća na nju.

 

[момоа]

Bomardovanje, čini mi se, divna sećanja imam

 

[Zelena milja]

Žuto belih kompletića na tufnice, sestra i ja beremo maslačke u dvorištu.

 

[Belgradeboy]

Šta je tvoje, a šta moje, ako se setimo detinjstva?

Ili je sve zajedničko?
Okupano sećanjima.

A da nema tih sećanja što nas često u stopu prate, kakav bi nam život bio?
Sigurno pomalo dosadan, onako odraslo dosadan. Zar ne?

Ako u nama nema malo onog detinjeg, sačuvanog pa makar u šaku ili na prst stalo,
kao da i nismo sasvim stvarni.
Kako bi nam sve dosadno bilo da negde u sećanju ne zatreperi ona iskra detinjstva,
kad se sve činilo mogućim i iz nemogućih perspektiva.

Koje je naše prvo sećanje na detinjstvo?
Da li smo već tada načinili prve korake ka nama samima?

Šta je to što nas zasmejava, raspevava poznatom muzikom iz detinjstva?
Šta se to zbilo u detinjstvu čega sebi i danas dozvoljavamo da zaplačemo, jer osećamo
da nam je baš to plakanje potrebno?

Da i nam nedostaje nečija ruka koju smo držali u detinjstvu?
Ili nečije dečije rame na koje bismo i danas naslonili glavu?

Od svega po nesto me podseća na detinjstvo.

 

[Soradze]

Bomardovanje, čini mi se, divna sećanja imam