Koje godine braka su vam bile najteze?

Prva je bila paklena.zabavljali smo se 7 godina bez i jedne svadje,a kad smo poceli da zivimo zajedno,bila je to borba na zivot i smrt.vukli smo namestaj,prenestali tepihe,pokusavali da jedno drugome nametnemo nacin ishrane,otimali daljince,spavali u odvojenim sobama...nama prilagodjavanje nije islo lako.kad je doslo dete sve je leglo na svoje.mislim da mi kao par ne bi opstali u istom stanu bez dece
 
  • Haha
Reactions: Red
Pa ja sam se dve god vukla sa odlukom da se raskantavam....to kod nas zena obicno tako ide...sve kao ces da popravljas krpis lepis...gluposti
Znaci posle 5 god je pocelo da se klima
Al to nema nikakve veze za tamo nekim baba vangama i krstinim proracunima, nije 5.god kriticna kao godina, kod nas je bilo to sto ja nisam dobila podrsku za neke korake koje sam napravila, i kad je ta pukotina nastala dzaba je krpis dalje....
Sad kad posle svega pogledam u nazad bas mi je milo sto se nisam vukla jos pet, i imam nauk za sledeci put da se ne vucem ni dva mes a kamo li dve god

A ti cile ako si puna pukotina aj ti blago meni sa mnom u svaleraj :zper: mani se corava posla da lepis
 
  • Podržavam
Reactions: Red
Meni je sve bilo dobro i lepo i tako je i dan danas.zena je imala problema samnom.Bio sam bio kafanski covek pre zenidbe.,oko 2 godine sam se smirio i batalio to drustvo,ali ne bas nacisto.Onda je pocelo po starom,iako su dete i zena bili kod kuce,vuxarao sam se po kafanama.Nikada je nisam prevario,jednostavno sam od malena vole dobru narodnu muziku i to mi je bila slaba tacka.posle rodjenja drugog deteta sam se opet malo smirio,ali kasnije ponovo poceo,po starom.Srecom nisam maltretirao ni zenu ni decu,jer nisam bio agresivan kada popijem.jednog dana sam se vratio s posla i sa kolegama s posla popio jedno pivo,bila neka vrucina i dok sam stigao kuci,mene uhvatilo,kao da sam popio 10.Hteo sam da se igram i pomazim decu,ali sam primetio strah u njihovim ocima.Krenule su mi suze na oci i rekao sebi,"Pa neces vise majmune,treba rodjena deca da te se plase",jer ko zna kakva mi je bila faca kad sam pijan.Inace ovako izgledam namrgodjen.Posle par godina je bilo neko veselje kod moje sinovice,a dotle sam bio prestao sa picem.Tu sam se napio kao niko moj i sutradan nisam mogao da odem u Povodjane.Tada je bio kraj.rekao sam,"Necu vise da sramotim moju zenu i decu",koji su me voleli,mislim vise nego ja njih,bar u to vreme.zena mi nikada nije spomenula da bi me ostavila bilo kog casa.S toga joj mnogo hvala sto me je istrpela i podnosila,jer mi je kasnije pricala,"Samo sam mislila da nisi sa nekom drugom".Govorio sam joj mnogo puta da nikada nisam bio sa drugom dok sam sa njom u braku.Zahvalan sam joj i dan danas,jer je mogla da resi da me ostavi mnogo puta,a voleo sam je ludo i dan danas je volim,cini mi se jos vise,kada sam shvatio sta je sve prezivljavala.Zivimo solidno.Cere su nam se udale imaju zlatnu decu,a mi unike za koje zivimo.I volimo se kao prvih dana.ja sam jednostavno srecan covek,jer sam naleteo na osobu koja me je promenila na bolje.
 
Prva je bila paklena.zabavljali smo se 7 godina bez i jedne svadje,a kad smo poceli da zivimo zajedno,bila je to borba na zivot i smrt.vukli smo namestaj,prenestali tepihe,pokusavali da jedno drugome nametnemo nacin ishrane,otimali daljince,spavali u odvojenim sobama...nama prilagodjavanje nije islo lako.kad je doslo dete sve je leglo na svoje.mislim da mi kao par ne bi opstali u istom stanu bez dece

:lol:
 
Meni je sve bilo dobro i lepo i tako je i dan danas.zena je imala problema samnom.Bio sam bio kafanski covek pre zenidbe.,oko 2 godine sam se smirio i batalio to drustvo,ali ne bas nacisto.Onda je pocelo po starom,iako su dete i zena bili kod kuce,vuxarao sam se po kafanama.Nikada je nisam prevario,jednostavno sam od malena vole dobru narodnu muziku i to mi je bila slaba tacka.posle rodjenja drugog deteta sam se opet malo smirio,ali kasnije ponovo poceo,po starom.Srecom nisam maltretirao ni zenu ni decu,jer nisam bio agresivan kada popijem.jednog dana sam se vratio s posla i sa kolegama s posla popio jedno pivo,bila neka vrucina i dok sam stigao kuci,mene uhvatilo,kao da sam popio 10.Hteo sam da se igram i pomazim decu,ali sam primetio strah u njihovim ocima.Krenule su mi suze na oci i rekao sebi,"Pa neces vise majmune,treba rodjena deca da te se plase",jer ko zna kakva mi je bila faca kad sam pijan.Inace ovako izgledam namrgodjen.Posle par godina je bilo neko veselje kod moje sinovice,a dotle sam bio prestao sa picem.Tu sam se napio kao niko moj i sutradan nisam mogao da odem u Povodjane.Tada je bio kraj.rekao sam,"Necu vise da sramotim moju zenu i decu",koji su me voleli,mislim vise nego ja njih,bar u to vreme.zena mi nikada nije spomenula da bi me ostavila bilo kog casa.S toga joj mnogo hvala sto me je istrpela i podnosila,jer mi je kasnije pricala,"Samo sam mislila da nisi sa nekom drugom".Govorio sam joj mnogo puta da nikada nisam bio sa drugom dok sam sa njom u braku.Zahvalan sam joj i dan danas,jer je mogla da resi da me ostavi mnogo puta,a voleo sam je ludo i dan danas je volim,cini mi se jos vise,kada sam shvatio sta je sve prezivljavala.Zivimo solidno.Cere su nam se udale imaju zlatnu decu,a mi unike za koje zivimo.I volimo se kao prvih dana.ja sam jednostavno srecan covek,jer sam naleteo na osobu koja me je promenila na bolje.

Ти си оженио мудру жену. :)

Мој покојни кум је био сличан.
Причао ми је како је једну ноћ дошао кући после 2 ујутру и како је као и обично затекао вечеру за њега на столу и флашу вина коју је она желела да заједно попију.
Након тога, кафана је постала прошло време.
Проживели су у великој љубави и слози наредних 30 година брака.
Нажалост, нису имали среће с млађим дететом. Млађи син им је скончао у несрећним околностима и кум то једноставно није могао да преболи. Туга га је сломила. Престао је да пије лекове који су му били неопходни и умро је.
А моја кума је најмудрија жена на планети. И најпаметнија. :)
 
Pa ja sam se dve god vukla sa odlukom da se raskantavam....to kod nas zena obicno tako ide...sve kao ces da popravljas krpis lepis...gluposti
Znaci posle 5 god je pocelo da se klima
Al to nema nikakve veze za tamo nekim baba vangama i krstinim proracunima, nije 5.god kriticna kao godina, kod nas je bilo to sto ja nisam dobila podrsku za neke korake koje sam napravila, i kad je ta pukotina nastala dzaba je krpis dalje....
Sad kad posle svega pogledam u nazad bas mi je milo sto se nisam vukla jos pet, i imam nauk za sledeci put da se ne vucem ni dva mes a kamo li dve god

A ti cile ako si puna pukotina aj ti blago meni sa mnom u svaleraj :zper: mani se corava posla da lepis
Ne privlaci mene svaleracija
Mene posao(porodica) satra
Pitanje je samo ko ce koga tu pojesti, ja posao ili posao mene

A brak
Meni se cini da je svaka godina teza :aha:
Tj.ja umornija i iscrpljenija po svim pitanjima, a posla i obaveza oko porodice sve vise
 
Ne privlaci mene svaleracija
Mene posao(porodica) satra
Pitanje je samo ko ce koga tu pojesti, ja posao ili posao mene

A brak
Meni se cini da je svaka godina teza :aha:
Tj.ja umornija i iscrpljenija po svim pitanjima, a posla i obaveza oko porodice sve vise

Biće lakše kad deca porastu
Kad te ruke (ručice :) ) "ulete" da pomognu, odmene...staneš i pitaš se: Vid, kad se ovo desilo?
 
Meni je sve bilo dobro i lepo i tako je i dan danas.zena je imala problema samnom.Bio sam bio kafanski covek pre zenidbe.,oko 2 godine sam se smirio i batalio to drustvo,ali ne bas nacisto.Onda je pocelo po starom,iako su dete i zena bili kod kuce,vuxarao sam se po kafanama.Nikada je nisam prevario,jednostavno sam od malena vole dobru narodnu muziku i to mi je bila slaba tacka.posle rodjenja drugog deteta sam se opet malo smirio,ali kasnije ponovo poceo,po starom.Srecom nisam maltretirao ni zenu ni decu,jer nisam bio agresivan kada popijem.jednog dana sam se vratio s posla i sa kolegama s posla popio jedno pivo,bila neka vrucina i dok sam stigao kuci,mene uhvatilo,kao da sam popio 10.Hteo sam da se igram i pomazim decu,ali sam primetio strah u njihovim ocima.Krenule su mi suze na oci i rekao sebi,"Pa neces vise majmune,treba rodjena deca da te se plase",jer ko zna kakva mi je bila faca kad sam pijan.Inace ovako izgledam namrgodjen.Posle par godina je bilo neko veselje kod moje sinovice,a dotle sam bio prestao sa picem.Tu sam se napio kao niko moj i sutradan nisam mogao da odem u Povodjane.Tada je bio kraj.rekao sam,"Necu vise da sramotim moju zenu i decu",koji su me voleli,mislim vise nego ja njih,bar u to vreme.zena mi nikada nije spomenula da bi me ostavila bilo kog casa.S toga joj mnogo hvala sto me je istrpela i podnosila,jer mi je kasnije pricala,"Samo sam mislila da nisi sa nekom drugom".Govorio sam joj mnogo puta da nikada nisam bio sa drugom dok sam sa njom u braku.Zahvalan sam joj i dan danas,jer je mogla da resi da me ostavi mnogo puta,a voleo sam je ludo i dan danas je volim,cini mi se jos vise,kada sam shvatio sta je sve prezivljavala.Zivimo solidno.Cere su nam se udale imaju zlatnu decu,a mi unike za koje zivimo.I volimo se kao prvih dana.ja sam jednostavno srecan covek,jer sam naleteo na osobu koja me je promenila na bolje.

Ko ne zna, ovo je prosecan Srbin. Tako da mi o Balkancima pricaju samo zene koje vole svoje muzeve ostale ...,pa ostale neka nadju bolje ljude.
 
Meni je sve bilo dobro i lepo i tako je i dan danas.zena je imala problema samnom.Bio sam bio kafanski covek pre zenidbe.,oko 2 godine sam se smirio i batalio to drustvo,ali ne bas nacisto.Onda je pocelo po starom,iako su dete i zena bili kod kuce,vuxarao sam se po kafanama.Nikada je nisam prevario,jednostavno sam od malena vole dobru narodnu muziku i to mi je bila slaba tacka.posle rodjenja drugog deteta sam se opet malo smirio,ali kasnije ponovo poceo,po starom.Srecom nisam maltretirao ni zenu ni decu,jer nisam bio agresivan kada popijem.jednog dana sam se vratio s posla i sa kolegama s posla popio jedno pivo,bila neka vrucina i dok sam stigao kuci,mene uhvatilo,kao da sam popio 10.Hteo sam da se igram i pomazim decu,ali sam primetio strah u njihovim ocima.Krenule su mi suze na oci i rekao sebi,"Pa neces vise majmune,treba rodjena deca da te se plase",jer ko zna kakva mi je bila faca kad sam pijan.Inace ovako izgledam namrgodjen.Posle par godina je bilo neko veselje kod moje sinovice,a dotle sam bio prestao sa picem.Tu sam se napio kao niko moj i sutradan nisam mogao da odem u Povodjane.Tada je bio kraj.rekao sam,"Necu vise da sramotim moju zenu i decu",koji su me voleli,mislim vise nego ja njih,bar u to vreme.zena mi nikada nije spomenula da bi me ostavila bilo kog casa.S toga joj mnogo hvala sto me je istrpela i podnosila,jer mi je kasnije pricala,"Samo sam mislila da nisi sa nekom drugom".Govorio sam joj mnogo puta da nikada nisam bio sa drugom dok sam sa njom u braku.Zahvalan sam joj i dan danas,jer je mogla da resi da me ostavi mnogo puta,a voleo sam je ludo i dan danas je volim,cini mi se jos vise,kada sam shvatio sta je sve prezivljavala.Zivimo solidno.Cere su nam se udale imaju zlatnu decu,a mi unike za koje zivimo.I volimo se kao prvih dana.ja sam jednostavno srecan covek,jer sam naleteo na osobu koja me je promenila na bolje.

onda ispadne da svako ko pije zavisi od npr supružnika i prebacuje odgovornost na druge, supruge?
 
Prosto ne znam šta da napišem. Ne mogu samo jednu godinu da izdvojim jer je kod mene jako dugo trajao period adaptacije.
Bila sam dosta neodlučna i da li da se udajem pa je sledećih 3-7-10 godina bilo čupavo.
Posle sam se navikla, pomirila sa situacijom i više ne vilenim. Da li sam omatorila ili sam ukroćena, ionako je svejedno....
 
onda ispadne da svako ko pije zavisi od npr supružnika i prebacuje odgovornost na druge, supruge?

Наравно. Увек им неко други крив.
И они који се опасуље... Никада не могу надоместити партнеру време док је чекао да се опасуље. О томе нико не пише... Шта су ти како су овде названи мудри партнери претрпели док се други није просветлио. И да ли је то поштено? И да ли би они били спремни на исто? Знам, знам... наравно да би, сада, у теорији, када само замишљају али ипак имају неког стабилног и доследног крај себе. Али, да ли би заиста?
 
Наравно. Увек им неко други крив.
И они који се опасуље... Никада не могу надоместити партнеру време док је чекао да се опасуље. О томе нико не пише... Шта су ти како су овде названи мудри партнери претрпели док се други није просветлио. И да ли је то поштено? И да ли би они били спремни на исто? Знам, знам... наравно да би, сада, у теорији, када само замишљају али ипак имају неког стабилног и доследног крај себе. Али, да ли би заиста?

Malo sutra
 

Back
Top