Meni je sve bilo dobro i lepo i tako je i dan danas.zena je imala problema samnom.Bio sam bio kafanski covek pre zenidbe.,oko 2 godine sam se smirio i batalio to drustvo,ali ne bas nacisto.Onda je pocelo po starom,iako su dete i zena bili kod kuce,vuxarao sam se po kafanama.Nikada je nisam prevario,jednostavno sam od malena vole dobru narodnu muziku i to mi je bila slaba tacka.posle rodjenja drugog deteta sam se opet malo smirio,ali kasnije ponovo poceo,po starom.Srecom nisam maltretirao ni zenu ni decu,jer nisam bio agresivan kada popijem.jednog dana sam se vratio s posla i sa kolegama s posla popio jedno pivo,bila neka vrucina i dok sam stigao kuci,mene uhvatilo,kao da sam popio 10.Hteo sam da se igram i pomazim decu,ali sam primetio strah u njihovim ocima.Krenule su mi suze na oci i rekao sebi,"Pa neces vise majmune,treba rodjena deca da te se plase",jer ko zna kakva mi je bila faca kad sam pijan.Inace ovako izgledam namrgodjen.Posle par godina je bilo neko veselje kod moje sinovice,a dotle sam bio prestao sa picem.Tu sam se napio kao niko moj i sutradan nisam mogao da odem u Povodjane.Tada je bio kraj.rekao sam,"Necu vise da sramotim moju zenu i decu",koji su me voleli,mislim vise nego ja njih,bar u to vreme.zena mi nikada nije spomenula da bi me ostavila bilo kog casa.S toga joj mnogo hvala sto me je istrpela i podnosila,jer mi je kasnije pricala,"Samo sam mislila da nisi sa nekom drugom".Govorio sam joj mnogo puta da nikada nisam bio sa drugom dok sam sa njom u braku.Zahvalan sam joj i dan danas,jer je mogla da resi da me ostavi mnogo puta,a voleo sam je ludo i dan danas je volim,cini mi se jos vise,kada sam shvatio sta je sve prezivljavala.Zivimo solidno.Cere su nam se udale imaju zlatnu decu,a mi unike za koje zivimo.I volimo se kao prvih dana.ja sam jednostavno srecan covek,jer sam naleteo na osobu koja me je promenila na bolje.