Pogledajte prilog 1642309
Rodiš se, imaš neko lepo ili manje lepo detinjstvo. Uživaš u mladalačkim ludostima. Pa se skrasiš. Odrasteš. Ideš na fakultet ili počneš da radiš. Zasnuješ porodicu. Dobiješ decu. Ponovo prolaziš kroz detinjstvo i pubertet.
I dok se okreneš, godine prođu. Tvoja deca sada imaju decu.
Taman sada imaš vremena i malo para da živiš lepše, bolje, kvalitetnije, mirnije.
Ali, đavo nikada ne spava. Razboliš se, i ne prođe mnogo, više te nema. Kao da nisi postojao.
Šta je život? Da li je to samo jedan tren sreće između rađanja i umiranja, ili jedan tren bola?
Koja je vaša definicija života?
Foto:
Unsplash.com
Kada ti se izdogađaju neke tragedije vidiš koliko si prolazan i da ćeš vrlo brzo svega mesec dva posle smrti biti zaboravljen i postati prošlost, a kasnije u nekoj daljoj budućnosti, trag tvog postojanja potpuno nestati, onda kažeš sebi živi bre, muvaj koju hoćeš, probaj sve što želiš, dosta te moralne i religijske stege da te sputavaju kad vidiš da onaj što je krao ima sve, ništa ga nije "sustiglo", a onaj što je bio pošten crko ko pas, ona što je bila nimfomanka našla bogatu budalu živi život provodi se, ona što je bila poštena zakopćana do grla umrla mlada sama od raka sahranili je roditelji.
Religija je samo pričica iz daleke prošlosti, uteha da će nekad tamo da ipak oživimo,iako nikad nije dokazano, empirijske stvari upravo govore sve suprotno tome, ali čovekov strah od smrti, večnog nepostojanja nikad nije prevaziđen i koliko god neka priča bila glupa čovek će makar pokušati da nađe izgovor u toj nerealnoj bajci.
Nije uspeo da ga prevari dužnik oko isplate duga za prodatu robu, nije naseo na itekako logičnu i realnu priču.
Nije poverovao rođenom bratu u to što se ovaj kleo u decu da posle smrti roditelja neće tražiti deo kuće, što je realistično obećanje.
Zna da je priča o Crvenkapi bajka.
Ali zato veruje u knjigu od pre 2000 godina, čijeg autora nije poznavao, ne poznaje njegove moralne sklonosti i motive,veruje mu da je neki čiča sa štapom presekao more, da je neko pretvarao vodu u vino, budio mrtvog, vaskrsavao u vreme primitivne nauke i obrazovnog sistema, što sada kada je nauka toliko uznapredovala se ne može uraditi i pod ovim standardima deluje nerealno.
Možda najblaža smrt bi bila u snu, da čovek iz besvesnog stanja tokom dubokog sna (dakle ne onog pred buđenje kada ima neku svest da upamti šta sanja) ugasi se i da pri tom ne oseti da mu je srce stalo i da je prestao da diše.
Verujem da bi i njegovoj porodici to bilo najutešnuje da je umro ne znajući za to.