Koja je istorija iza koriscenja ponoci za obelezavanje pocetka novog dana?

[Smarti]

Razlog sto ovo pitam je zbog toga sto su drevni Jevreji zapoceli odbrojavanje novog dana na zalasku sunca. Malo mi je to cudno da su racunali dan po suncu a dan ipak pocinje njegovim zalazenjem (ponoc - mrak).

Jos je cudnije da se novi dan broji u ponoc. Zasto ne u zoru ? Sat vremene pre zore ? Zasto ne u podne ?

 

[Sensei]

Razlog sto ovo pitam je zbog toga sto su drevni Jevreji zapoceli odbrojavanje novog dana na zalasku sunca. Malo mi je to cudno da su racunali dan po suncu a dan ipak pocinje njegovim zalazenjem (ponoc - mrak).

Jos je cudnije da se novi dan broji u ponoc. Zasto ne u zoru ? Sat vremene pre zore ? Zasto ne u podne ?

подне (по-дне= пола дана) је преломна тачка дана. Пре подне Сунце расте а од подне пада. Значи подне, пола дана је 24/2=12 часова

 

[Smarti]

подне (по-дне= пола дана) је преломна тачка дана. Пре подне Сунце расте а од подне пада. Значи подне, пола дана је 24/2=12 часова

Zar ceo sve koristi podne kao rec ?

Evo npr. u engleskom se kaze afternoon.
Jutro se kaze morning

Kako to objasnjavas ?

 

[Sensei]

Zar ceo sve koristi podne kao rec ?

Evo npr. u engleskom se kaze afternoon.
Jutro se kaze morning

Kako to objasnjavas ?

е јебга, кад ме вучеш за језик ... до сад си требао да научиш да су Срби све измислили. Српски језик је најстарији. Српски календар најстарији.

 

[Smarti]

е јебга, кад ме вучеш за језик ... до сад си требао да научиш да су Срби све измислили. Српски језик је најстарији. Српски календар најстарији.

Dobro ajde ... to stoji

Nego ajde da se uozbiljimo ; stvarno me zanima zbog cega i koja je istorija toga ; odakle je to poniklo

 

[Sensei]

Dobro ajde ... to stoji

Nego ajde da se uozbiljimo ; stvarno me zanima zbog cega i koja je istorija toga ; odakle je to poniklo

Лепо сам ти рекао, нема везе што ми кажемо ПОДНЕ а енглези noon. У подне је Сунце на највишој тачци а по тој логици у поноћ је на најнижој и од тад почиње да се броји (кад Сунце почиње поново да се диже). Енлези броје само 12 сати пре подне и 12 по подне (AM, PM)

 

[Smarti]

Лепо сам ти рекао, нема везе што ми кажемо ПОДНЕ а енглези noon. У подне је Сунце на највишој тачци а по тој логици у поноћ је на најнижој и од тад почиње да се броји (кад Сунце почиње поново да се диже). Енлези броје само 12 сати пре подне и 12 по подне (AM, PM)

Ima li neki zvanici podatak u vezi toga ili su ovo samo neka tvoja razmisljanja (s kojima se, moram reci, dosta slazem i imaju smisla) ?

 

[Sensei]

Ima li neki zvanici podatak u vezi toga ili su ovo samo neka tvoja razmisljanja (s kojima se, moram reci, dosta slazem i imaju smisla) ?

Има. Мада сам ти оригинално одговорио "из здраве памети".
Ево јовде, ако знаш енглески
https://www.vpr.org/post/why-do-days-start-12-oclock#stream/0

у преводу
'Зашто дани почињу у 12 сати ујутро?'
Разлог за то што нови дан почиње у 12:00 сеже у древни Египат кад је дан одмерен коришћењем сунчаних дана. Сенка на сунчаном сату говори о времену, а сенка зависи од тога где је сунце на небу. 'Када је сунце највише изнад и сенка иде равно до врха сунца, то је подне. И док сунце прелази изнад, сенка се креће до заласка сунца када сенка нестане', објаснио је Новик. 'Онда имамо још 12 сати када сунчани сат не ради, а то је ноћу.' Када су Египћани развијали свој временски систем морали су да рачунају време када није било сенке. Пошто је највиша тачка дана била подне, обрнуто мора бити поноћ, то је било када је 12 започето изнова, тако да дан почиње у поноћ.

 

[blooser]

Razlog sto ovo pitam je zbog toga sto su drevni Jevreji zapoceli odbrojavanje novog dana na zalasku sunca. Malo mi je to cudno da su racunali dan po suncu a dan ipak pocinje njegovim zalazenjem (ponoc - mrak).

Jos je cudnije da se novi dan broji u ponoc. Zasto ne u zoru ? Sat vremene pre zore ? Zasto ne u podne ?

Zapravo novi dan pocinje - najlogicnije - IZLASKOM SUNCA. Tada krece novi DAN.

To sto smo usvojili da novi dan pocinje u ponoc je vrlo lose i govori da smo dali najtamnijem delu dana najvazniju ulogu. Metafizicki govoreci. Nije to slucajno, ali da ne ulazimo u to.

Inace i godisnja doba su pogresno datirana. Realno, sredina zime bi trebalo da bude najkraci dan u godini, a sredina leta najduzi dan u godini.
Kada se tako datiraju godisnja doba, dobije se da je pocetak proleca (oko) 5. februara, sto je cesto suncano vreme (da li hladno ili manje hladno - ali suncano). Sredina proleca dodje na prolecnu ravnodnevicu. Pocetak leta dodje - vidi cuda - oko 5. maja (a sta se ono bese slavi 1. maja?), i tada priroda buja u svom sjaju, da bi sredina leta bila na letnju dugodnevicu.
Onda jesen pocinje oko 5. avgusta, a sta je 2. avgusta? Pa Sv. Ilija (Gromovnik), i tada stvarno vreme pocinje da se menja, krecu vece kise i oluje, i prakticno krece jesen, zetve...
Jesen zavrsava oko 5. novembra, a sta se slavi 31. oktobra? Cuvena Noc Vestica, ili Samhejn, ili vreme kada je svet mrtvih najblizi svetu zivih. Zapravo, to mu dodje prirodan pocetak zime. I onda dolazi zimska kratkodnevica, kulminacija zime, inace tu je i slava Sv. Nikola, da bi novo prolece i nova godina poceli oko 5. februara.

Eto to je prirodno datiranje godisnjih doba, potkrepljeno desavanjima u prirodi, tj. realnom smenom godisnjih doba koje se ogleda u klimatskim efektima koje i pridruzujemo pojedinim dobima. Prakticno, moze se uzeti da po prirodi:

prolece - feb, mart, apr
leto - maj, jun, jul
jesen - avg, sept, okt
zima - nov, dec, jan

Vidimo da paganski praznici mnogo blize opisuju realne smene ili bitne datume godisnjih doba nego nas vazeci kalendar godisnjih doba.

 

[Pravi Vlah]

Лепо сам ти рекао, нема везе што ми кажемо ПОДНЕ а енглези noon. У подне је Сунце на највишој тачци а по тој логици у поноћ је на најнижој и од тад почиње да се броји (кад Сунце почиње поново да се диже). Енлези броје само 12 сати пре подне и 12 по подне (AM, PM)

Енглези кажу и midday. То је синоним за noon. Древни Римљани су казали meridies. Немци кажу mittag. Грци кажу μεσημέρι. Бар на свим идоевропским језицима подне се назива половина дана односно средина дана.

 

[blooser]

Енглези кажу и midday. То је синоним за noon. Древни Римљани су казали meridies. Немци кажу mittag. Грци кажу μεσημέρι. Бар на свим идоевропским језицима подне се назива половина дана односно средина дана.

Postoji tu jedna skrivena jezicka zamka. Naime, mi pod pojmom dan podrazumevamo dve razlicite stvari:

1. dan kao 24 casa, pun dan
2. dan kao period 24-casovnog dana izmedju izlaska i zalaska sunca (kada postoji dnevno svetlo)

Podne je polovina dela dana kada postoji svetlost, a ponoc je polovina noci. Zapravo nema nikakve logike da se zbog po-dne (pola dana) uzima suprotna tacka za pocetak dana (a to je po-noc).
Kazem, zabuna, bar u srpskom jeziku, je isti naziv "dan" za 24 casa i za svetli deo tih 24 casa. Kada bi usvojili sledece nazive:

- obdanica = videlo, dnevno doba, svetlo dana, dnevna svetlost, danja svetlost (preskocio sam ovde i naziv dan - zbog toga i nastaje problem; ovo moze da se nadje na Wiki)
- noc = deo dana bez svetla
- dan = obdanica + noc, 24 casa

ne bi bilo logickih zabuna jer bi sve imalo svoje ime. Ponoc i podne ostaju, ali se mora imati u vidu sta tacno znace - polovinu obdanice i polovinu noci. E, sad odlucite logicki sta je pocetak dana. Jel' da da vise nije tako logicno da to bude ponoc?