Sa ratišta su me vratili u Južnu bazu. Rekli su mi da se malo odmorim
pre novog zadatka. To malo je bilo stvarno malo. Šta da se radi, birao
sam tu profesiju pa sam znao šta me čeka. Pa ipak, nekad se stvari ne
dešavaju po planu. Svi moji saborci se razbežali kud koji mili moji, nismo
imali vremena ni pivo da popijemo na miru. Po ko zna koji put sam ostao
potpuno sam. Gde da idem kad ponovo moram da putujem? Jeo sam u
oficirskom restoranu koji je veoma pristojno delovao, stolnjaci, salvete,
začini i slično. Konobari su se trudili da budu ljubazni makoliko im teško
to polazilo za rukom. Na putu ka restoranu sretnem kolegu koji me iznenadi
pitanjem, - hoćemo li kod Tanje?
-Koje Tanje? - pojma nemam o čemu ovaj priča.
-Ti si sigurno ovde novi. To je vojnička menza, a zovemo je tako po Tanji
koja tamo radi.
-I zbog Tanje idete tamo?
-A ne druže, idemo zbog njene hrane prvenstveno ali i zbog nje naravno.
Hajde da probam i ja to čudo, rekoh sebi, preživeću nekako. Robert, kako
se zvao taj oficir, me povede na kraj veoma dugačkog reda vojnika koji su
čekali hranu. Zauzmemo položaj pa mic po mic napredujemo.
-Roberte, zašto da čekamo ovoliki red kad možemo preko reda, oficiri
imaju prednost.
-Ja ću ipak čekati red, ne volim da se guram preko reda. Ako se tebi ne
čeka slobodno idi napred, - Robert mi je delovao po malo sumnjivo.
Uzmem ja poslužavnik i proguram se. Svi su me vojnici bez problema
propuštali. Dođem ispred žene koja je posluživala hranu.
-Vojniče, vraćaj se na kraj reda. - reče žena.
Okrećem se ja levo desno da vidim kome se ona to obraća.
-Tebi govorim, čekaj red kao i svi ostali vojnici.
-Nisam ja vojnik, ja sam oficir, - odgovorim ja sa ponosom.
-Da si sto puta general, mrdaj odavde. Meni su svi vojnici isti, ako se ne
makneš zveknuću te ovom kutlačom po glavi.
Ja se pokunjeno vratim kod Roberta. Upravo sam se vratio sa ratišta a
da se borim sa ženom koja ima kutlaču, ne pada mi na pamet. Dođem
do Roberta a on umire od smeha uživaluči u ovoj sceni.
-Ko je ona luda žena koja poslužuje hranu? - upitam Roberta.
-To je naša Tanja koju mi obožavamo. Tek ćeš da probaš kakva joj je
hrana, - nastavio je da se smeje.
domatrios
pre novog zadatka. To malo je bilo stvarno malo. Šta da se radi, birao
sam tu profesiju pa sam znao šta me čeka. Pa ipak, nekad se stvari ne
dešavaju po planu. Svi moji saborci se razbežali kud koji mili moji, nismo
imali vremena ni pivo da popijemo na miru. Po ko zna koji put sam ostao
potpuno sam. Gde da idem kad ponovo moram da putujem? Jeo sam u
oficirskom restoranu koji je veoma pristojno delovao, stolnjaci, salvete,
začini i slično. Konobari su se trudili da budu ljubazni makoliko im teško
to polazilo za rukom. Na putu ka restoranu sretnem kolegu koji me iznenadi
pitanjem, - hoćemo li kod Tanje?
-Koje Tanje? - pojma nemam o čemu ovaj priča.
-Ti si sigurno ovde novi. To je vojnička menza, a zovemo je tako po Tanji
koja tamo radi.
-I zbog Tanje idete tamo?
-A ne druže, idemo zbog njene hrane prvenstveno ali i zbog nje naravno.
Hajde da probam i ja to čudo, rekoh sebi, preživeću nekako. Robert, kako
se zvao taj oficir, me povede na kraj veoma dugačkog reda vojnika koji su
čekali hranu. Zauzmemo položaj pa mic po mic napredujemo.
-Roberte, zašto da čekamo ovoliki red kad možemo preko reda, oficiri
imaju prednost.
-Ja ću ipak čekati red, ne volim da se guram preko reda. Ako se tebi ne
čeka slobodno idi napred, - Robert mi je delovao po malo sumnjivo.
Uzmem ja poslužavnik i proguram se. Svi su me vojnici bez problema
propuštali. Dođem ispred žene koja je posluživala hranu.
-Vojniče, vraćaj se na kraj reda. - reče žena.
Okrećem se ja levo desno da vidim kome se ona to obraća.
-Tebi govorim, čekaj red kao i svi ostali vojnici.
-Nisam ja vojnik, ja sam oficir, - odgovorim ja sa ponosom.
-Da si sto puta general, mrdaj odavde. Meni su svi vojnici isti, ako se ne
makneš zveknuću te ovom kutlačom po glavi.
Ja se pokunjeno vratim kod Roberta. Upravo sam se vratio sa ratišta a
da se borim sa ženom koja ima kutlaču, ne pada mi na pamet. Dođem
do Roberta a on umire od smeha uživaluči u ovoj sceni.
-Ko je ona luda žena koja poslužuje hranu? - upitam Roberta.
-To je naša Tanja koju mi obožavamo. Tek ćeš da probaš kakva joj je
hrana, - nastavio je da se smeje.
domatrios
