Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 29.460
- “Tamo, u tadašnjim dramatičnim okolnostima u Francuskoj, postajem komunista, opredeljujem se za akciju u predvečerje Drugog svetskog rata, doživljavajući sve očiglednije nadiranje fašizma kao izazov na koji nema drugog odgovora: moramo se tući. Nema više smisla da piskaram nekakve polurazumljive pesme, moram da se pokrenem” - Koča Popović
- "Popović je intelektualac, vojnik izvanredne darovitosti, što je možda bilo i tuđe njegovoj unutrašnjoj prirodi. Kao komandant Prve proleterske divizije, svojim sigurnim instinktom i munjevitim shvatanjem situacije, Koča Popović je odjednom osetio slabu tačku u obruču nemačkog okruženja severno od Sutjeske i neposredno je doprineo našem spašavanju… Popović je bio usamljeni vuk, samotan čovek, s retkim trenucima neopreznosti. Imao je primese vojnog genija i mržnje prema ratu." - Vilijam Bil Dikin, zamenik šefa britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu
Koča koji je prešao sve od batina policije kraljevine Jugoslavije, Španije, Igman, Martovski sporazumi ( gde je izlevatio Nemce ), Sutjeska......
Biti trupni oficir u gerilskom ratu značilo je u dugim marševima trpeti glad, žeđ i nespavanje, a u borbama se gledati preko nišana s neprijateljem. Koča piše (1942) o „potpunoj iznemoglosti, izgladnelosti celog našeg ljudstva“ (Prve proleterske brigade); zatim beleži: „Glad! Borci gotovo iznemogli“; „ljudstvo je velikim delom potpuno iznemoglo (istakao K. P.) zbog neprestanih marševa, neuredne i slabe ishrane. Bataljoni, uz koje je bio štab Prve brigade, imali su za šest dana tri noćna marša (trajali celu noć)“; U 1943. piše: „Noć smo prospavali u žitu, na ivici šume. (…) Idemo brzim korakom (…) Iz nekih kuća nas gledaju neke seljanke. Kad bi bilo mleka!“ .
„Bilo mi je najteže to što nisam imao dovoljno vremena za spavanje“, docnije je pričao. „Glad mi nikad nije bila problem, mogao sam danima da trpim, ali ako ne odspavam ne mogu da se opustim i staloženo razmišljam. Zato mi je od svega važnije bilo da ugrabim makar petnaestak minuta – a mogao sam da zaspim za tili čas“.
Kao gerilski trupni oficir, Koča je više puta gledao smrti u oči. Kad opisuje „pakao na Sutjesci“, on priča kako su borci ginuli „svega nekoliko metara od mene, a mene nije ni okrznulo, imao sam sreće“. Šalio se, pri kraju rata, da „njega metak nije hteo četiri godine“. I to nije netačno, budući da su, u najtežim borbama, kao na Sutjesci, njegova naređenja jedinicima po pravilu glasila: „kad ja budem osvojio ovu ili onu kotu, vi krećite u ovom ili onom pravcu“.
Njegov legendarni potez bio je samoinicijativan proboj obruča, u bici na Sutjesci (juni 1943). Tada je, zahvaljujući oficirskoj smelosti i odlučnosti, napravio neočekivanu brešu – kroz koju su, zatim, izašli Vrhovni štab i glavnina partizanskih snaga.
Konstantin Koča Popović (Beograd, 14. marta 1908 - Beograd, 20. oktobra 1992) bio je srpski i jugoslovenski komunista, filozof, nadrealistički pesnik, učesnik Španskog građanskog rata, Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA, društveno-politički radnik SFRJ , heroj socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. U periodu od 1945. do 1953. obavljao je funkciju načelnika Generalštaba JNA, od 1953. do 1965. funkciju saveznog sekretara za spoljne poslove SFRJ, a od 1966. do 1967. funkciju zamenika Predsednik SFRJ.
Pre nego što će ’37 krenuti u Španski građanski rat, Koča ima diplomu filozofije sa Sorbone i član je pariškog nadrealističkog kruga. Aktivno piše polemičke članke o društveno-političkim zbivanjima, prevodi sa francuskog (koji je naučio pre srpskog) i u svakom smislu je proaktivni subjekat umetničke i književne scene. Prva polovina tridesetih godina stoga je u intelektualnom smislu formativna za Koču Popovića. Svoju levičarsku inicijaciju prolazi u zapadnjačkoj kulturnoj sferi, gde mu je studijski kurikulum prepun mislilaca i ideja proteranih sa sovjetskog Istoka, gde su iskustvo i duhovne tekovine francuske revolucije apstraktni i nepoznati pojmovi.9 Stoga možemo reći da je njegov levičarski odgoj ideološki širok, a njegova revolucionarna potreba nadrealistički razbarušena.
Ilegalac koga je kraljevska policija između dva svetska rata redovno hapsila, vezivala za noge da visi naglavce i tukla po tabanima dok ne pomodre. Oficir koji u krvničkoj januarskoj zimi planine Igman na minus 32 stepena gleda kako njegovim saborcima mraz otkida ručne i nožne prste i pretvara u led. Komandant koji leta 1943. na Sutjesci stavlja svu svoju hrabrost, strategijski talenat i komandni integritet na najstroži test, svoju vojničku i partijsku karijeru na kocku, a glave svojih boraca u torbu i organizuje probijanje neprijateljskog obruča, bez odobrenja Vrhovnog štaba. Pred načelnikom Generalštaba JNA koji tokom Rezolucije Informbiroa provodi besane noći, puši preko četrdeset cigareta dnevno, dok piše renegatski odgovor razjarenom Staljinu, a istovremeno razmišlja gde da prebaci Generalštab i kako da rasporedi vojsku pred sovjetskim tenkovima...
Koča Popović o četnicima : Ratnički spoljni izgled srazmeran kukavičluku, terminologija i simboli (mrtvačka glava) takođe. Otkud bi četnik mogao biti hrabar, kad su osnova i osnovna pobuda njihovog stava i opredeljenja kukavičluk i priznanje nemoći pred snagom okupatora? Hoće li četnici, vođe, u poslednjem trenutku, okrenuti oružje protiv Nemaca? Ipak izgleda da neće moći. To bi mogli učiniti samo ako bi nemačka vojska bila prethodno potpuno razbijena, doslovno rasterana. Pored tih materijalnih uslova za preokret isto tako malo ima i "političkih": izdajstvo je postalo prava sadržina te politike, osnovnija od cele superstrukture, od svih kombinacija "kad dođe vreme".
http://www.znaci.net/00001/25_8.htm
http://nadrealizam.rs/rs/umetnici/konstantin-koca-popovic-biografija
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/i...ic-je-bio-obican-bankarski-pacov-zbog/8cgwmrh
https://en.wikipedia.org/wiki/Koča_Popović
https://www.telegraf.rs/vesti/polit...ici-su-kukavice-milosevic-je-lagao-narod-foto
Konstantin Koča Popović - 110 godina od rođenja
Bitka na Sutjesci
Odlikovan je brojnim visokim odlikovanjima SFR Jugoslavije: Orden slobode, Orden narodnog heroja, Orden junaka socijalističkog rada, Orden narodnog oslobođenja, Orden ratne zastave, Orden jugoslovenske zastave sa trakom, Orden partizanske zvezde sa zlatnim vencem (dva puta), Orden Republike sa zlatnim vencem, Orden zasluga za narod za zlatnu zvezdu, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Orden za hrabrost. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembar 1953. godine. Partizanske spomenice 1941.
Odlikovanjem Kraljevine Jugoslavije: Orden Jugoslovenske krune petog reda.
Odlikovan sa mnogobrojnim inostranim odlikovanjima, a među njima se ističu: Orden Astečkog orla prvog reda, Meksiko Orden finske bele ruže prvog reda, Finska Orden Burmanske je prvi redakcija, Burma Orden Voće prvog reda, Avganistan Orden Dva Nila prvog reda, Sudan Kraljevski orden Đorđa I prvog reda, Kraljevina Grčka Orden za zasluge prvog reda, Argentina Orden za zasluge prvog reda, Čile Orden za zasluge za Republiku Italiju prvog reda, Italija Veliki krst nacionalnog ordena južnog krsta prvog reda, Brazil Orden Kondora i prvog reda, Bolivija Komandirski krst oslobođenja Španija, Španija Orden Legije časti prvog i trećeg reda, Francuska Orden Mađarske zastave prvog reda, Mađarska Orden Manelika II prvog reda, Etiopija Orden Narodne slobode prvog reda, Bugarska, Orden Oransko-Nasavskog doma prvog reda, Holandija Orden Republike prvog reda, Egipat Velika lenta Ordena Republike prvog reda, Tunis Orden Svetog Olafa prvog reda, Norveška Orden sovatare prvog reda, Kamboća Orden Islamskog sokola prvog reda, Island Orden Suvorova prvog i drugog reda, Sovjetski savez Orden Belog lava drugog reda, Čehoslovačka Orden Grinvaldskog krista drugog reda, Orden Oslobođenja četvrtog reda, Zlatna zvezda Čehoslovačkog vojnog reda "Za slobodu", Zlatna medalja časti grada Atine, Čehoslovački ratni krst 1939, Čehoslovačka Spomenica krunisanja kralice Elizabete druge, 1953, Ujedinjeno Kraljevstvo Spomenica 20-godišnjice pobednice u velikom otadžbinskom ratu 1941-1945, Sovjetski savez
- "Popović je intelektualac, vojnik izvanredne darovitosti, što je možda bilo i tuđe njegovoj unutrašnjoj prirodi. Kao komandant Prve proleterske divizije, svojim sigurnim instinktom i munjevitim shvatanjem situacije, Koča Popović je odjednom osetio slabu tačku u obruču nemačkog okruženja severno od Sutjeske i neposredno je doprineo našem spašavanju… Popović je bio usamljeni vuk, samotan čovek, s retkim trenucima neopreznosti. Imao je primese vojnog genija i mržnje prema ratu." - Vilijam Bil Dikin, zamenik šefa britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu
Koča koji je prešao sve od batina policije kraljevine Jugoslavije, Španije, Igman, Martovski sporazumi ( gde je izlevatio Nemce ), Sutjeska......
Biti trupni oficir u gerilskom ratu značilo je u dugim marševima trpeti glad, žeđ i nespavanje, a u borbama se gledati preko nišana s neprijateljem. Koča piše (1942) o „potpunoj iznemoglosti, izgladnelosti celog našeg ljudstva“ (Prve proleterske brigade); zatim beleži: „Glad! Borci gotovo iznemogli“; „ljudstvo je velikim delom potpuno iznemoglo (istakao K. P.) zbog neprestanih marševa, neuredne i slabe ishrane. Bataljoni, uz koje je bio štab Prve brigade, imali su za šest dana tri noćna marša (trajali celu noć)“; U 1943. piše: „Noć smo prospavali u žitu, na ivici šume. (…) Idemo brzim korakom (…) Iz nekih kuća nas gledaju neke seljanke. Kad bi bilo mleka!“ .
„Bilo mi je najteže to što nisam imao dovoljno vremena za spavanje“, docnije je pričao. „Glad mi nikad nije bila problem, mogao sam danima da trpim, ali ako ne odspavam ne mogu da se opustim i staloženo razmišljam. Zato mi je od svega važnije bilo da ugrabim makar petnaestak minuta – a mogao sam da zaspim za tili čas“.
Kao gerilski trupni oficir, Koča je više puta gledao smrti u oči. Kad opisuje „pakao na Sutjesci“, on priča kako su borci ginuli „svega nekoliko metara od mene, a mene nije ni okrznulo, imao sam sreće“. Šalio se, pri kraju rata, da „njega metak nije hteo četiri godine“. I to nije netačno, budući da su, u najtežim borbama, kao na Sutjesci, njegova naređenja jedinicima po pravilu glasila: „kad ja budem osvojio ovu ili onu kotu, vi krećite u ovom ili onom pravcu“.
Njegov legendarni potez bio je samoinicijativan proboj obruča, u bici na Sutjesci (juni 1943). Tada je, zahvaljujući oficirskoj smelosti i odlučnosti, napravio neočekivanu brešu – kroz koju su, zatim, izašli Vrhovni štab i glavnina partizanskih snaga.
Konstantin Koča Popović (Beograd, 14. marta 1908 - Beograd, 20. oktobra 1992) bio je srpski i jugoslovenski komunista, filozof, nadrealistički pesnik, učesnik Španskog građanskog rata, Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA, društveno-politički radnik SFRJ , heroj socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. U periodu od 1945. do 1953. obavljao je funkciju načelnika Generalštaba JNA, od 1953. do 1965. funkciju saveznog sekretara za spoljne poslove SFRJ, a od 1966. do 1967. funkciju zamenika Predsednik SFRJ.
Pre nego što će ’37 krenuti u Španski građanski rat, Koča ima diplomu filozofije sa Sorbone i član je pariškog nadrealističkog kruga. Aktivno piše polemičke članke o društveno-političkim zbivanjima, prevodi sa francuskog (koji je naučio pre srpskog) i u svakom smislu je proaktivni subjekat umetničke i književne scene. Prva polovina tridesetih godina stoga je u intelektualnom smislu formativna za Koču Popovića. Svoju levičarsku inicijaciju prolazi u zapadnjačkoj kulturnoj sferi, gde mu je studijski kurikulum prepun mislilaca i ideja proteranih sa sovjetskog Istoka, gde su iskustvo i duhovne tekovine francuske revolucije apstraktni i nepoznati pojmovi.9 Stoga možemo reći da je njegov levičarski odgoj ideološki širok, a njegova revolucionarna potreba nadrealistički razbarušena.
Ilegalac koga je kraljevska policija između dva svetska rata redovno hapsila, vezivala za noge da visi naglavce i tukla po tabanima dok ne pomodre. Oficir koji u krvničkoj januarskoj zimi planine Igman na minus 32 stepena gleda kako njegovim saborcima mraz otkida ručne i nožne prste i pretvara u led. Komandant koji leta 1943. na Sutjesci stavlja svu svoju hrabrost, strategijski talenat i komandni integritet na najstroži test, svoju vojničku i partijsku karijeru na kocku, a glave svojih boraca u torbu i organizuje probijanje neprijateljskog obruča, bez odobrenja Vrhovnog štaba. Pred načelnikom Generalštaba JNA koji tokom Rezolucije Informbiroa provodi besane noći, puši preko četrdeset cigareta dnevno, dok piše renegatski odgovor razjarenom Staljinu, a istovremeno razmišlja gde da prebaci Generalštab i kako da rasporedi vojsku pred sovjetskim tenkovima...
Koča Popović o četnicima : Ratnički spoljni izgled srazmeran kukavičluku, terminologija i simboli (mrtvačka glava) takođe. Otkud bi četnik mogao biti hrabar, kad su osnova i osnovna pobuda njihovog stava i opredeljenja kukavičluk i priznanje nemoći pred snagom okupatora? Hoće li četnici, vođe, u poslednjem trenutku, okrenuti oružje protiv Nemaca? Ipak izgleda da neće moći. To bi mogli učiniti samo ako bi nemačka vojska bila prethodno potpuno razbijena, doslovno rasterana. Pored tih materijalnih uslova za preokret isto tako malo ima i "političkih": izdajstvo je postalo prava sadržina te politike, osnovnija od cele superstrukture, od svih kombinacija "kad dođe vreme".
http://www.znaci.net/00001/25_8.htm
http://nadrealizam.rs/rs/umetnici/konstantin-koca-popovic-biografija
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/i...ic-je-bio-obican-bankarski-pacov-zbog/8cgwmrh
https://en.wikipedia.org/wiki/Koča_Popović
https://www.telegraf.rs/vesti/polit...ici-su-kukavice-milosevic-je-lagao-narod-foto
Konstantin Koča Popović - 110 godina od rođenja
Odlikovanjem Kraljevine Jugoslavije: Orden Jugoslovenske krune petog reda.
Odlikovan sa mnogobrojnim inostranim odlikovanjima, a među njima se ističu: Orden Astečkog orla prvog reda, Meksiko Orden finske bele ruže prvog reda, Finska Orden Burmanske je prvi redakcija, Burma Orden Voće prvog reda, Avganistan Orden Dva Nila prvog reda, Sudan Kraljevski orden Đorđa I prvog reda, Kraljevina Grčka Orden za zasluge prvog reda, Argentina Orden za zasluge prvog reda, Čile Orden za zasluge za Republiku Italiju prvog reda, Italija Veliki krst nacionalnog ordena južnog krsta prvog reda, Brazil Orden Kondora i prvog reda, Bolivija Komandirski krst oslobođenja Španija, Španija Orden Legije časti prvog i trećeg reda, Francuska Orden Mađarske zastave prvog reda, Mađarska Orden Manelika II prvog reda, Etiopija Orden Narodne slobode prvog reda, Bugarska, Orden Oransko-Nasavskog doma prvog reda, Holandija Orden Republike prvog reda, Egipat Velika lenta Ordena Republike prvog reda, Tunis Orden Svetog Olafa prvog reda, Norveška Orden sovatare prvog reda, Kamboća Orden Islamskog sokola prvog reda, Island Orden Suvorova prvog i drugog reda, Sovjetski savez Orden Belog lava drugog reda, Čehoslovačka Orden Grinvaldskog krista drugog reda, Orden Oslobođenja četvrtog reda, Zlatna zvezda Čehoslovačkog vojnog reda "Za slobodu", Zlatna medalja časti grada Atine, Čehoslovački ratni krst 1939, Čehoslovačka Spomenica krunisanja kralice Elizabete druge, 1953, Ujedinjeno Kraljevstvo Spomenica 20-godišnjice pobednice u velikom otadžbinskom ratu 1941-1945, Sovjetski savez
