gost 214153
Poznat
- Poruka
- 7.802
Питају се Срби : шта ово би са нама, где смо се ово нашли? Јесмо ли поново у предворју комунистичког пакла, или на његовом дну? Ми смо месецима демонстрирали против наопаког режима и викали „Бандо црвена!”, да би данас ту исту банду гледали у парламенту, у влади, међу амбасадорима, у управним одборима значајних предузећа, у странкама.
Данас се у Србији гладује! Око милион Срба од понедељка до петка стоји пред колективним казанима и чека милостињу: тањир чорбе и парче хлеба! Суботом и недељом нема казана, суботом и недељом се не једе у земљи Србији. Ови сурови призори, ове слике наше беде и ужаса нису виђени ни за време немачке окупације – Влада генерала Милана Недића, кога су мучки убили српски комунисти, успела је да прехрани не само Србе у матици, него и стотине хиљада српских избеглица из свих крајева.
У Србији је данас око милион незапослених, жељних рада и насушног хлеба. Насупрот њима су гомиле похлепних, богатих, саможивих и бесних којима је мало све што отму. Има их у Влади, у тзв. Народној скупштини, у странкама. До пре неки дан у Србији је било више од 650 странака. Србија је распарчана на странке – свак је своје парче Отаџбине сместио у странку, то чува и брани.
Сурове су последице нашег ћутања и пристајања на зло понижење. Да је пре десетак година објављен биланс комунистичке владавине, њима би се од страха свезао језик. Не би смели да изађу из својих тајних боравишта. Када су увидели да им не прети опасност, истрчали су у новине и на телевизију, увукли се у странке са демократском одором, ушуњали се у порте и храмове, има их и за певницом. Носе крстиће, бројанице, иконице... И сада имате овакав призор: кажете му да је преварант, лажов, нитков, ништавило – он се смеје. Али, када му кажете да је комуњара хоће очи да вам извади. „Нисам, славе ми“ виче. Пазите, он има и крсну славу, а никад у цркву није ушао! Онда му кажеш да сви знају да је био у комунистичкој партији, на шта он овако узвраћа: „Тачно, сви знају да сам био члан партије, али нико не зна ко ме је тамо убацио да ту партију разарам изнутра!“. Виђају се ови несрећници и у цркви, мада се њихове молитве Богу разликују: „Боже, ако те стварно има, не дозволи да ми нађу партијску књижицу, само Ти знаш где сам је сакрио“.
Данас се у Србији гладује! Око милион Срба од понедељка до петка стоји пред колективним казанима и чека милостињу: тањир чорбе и парче хлеба! Суботом и недељом нема казана, суботом и недељом се не једе у земљи Србији. Ови сурови призори, ове слике наше беде и ужаса нису виђени ни за време немачке окупације – Влада генерала Милана Недића, кога су мучки убили српски комунисти, успела је да прехрани не само Србе у матици, него и стотине хиљада српских избеглица из свих крајева.
У Србији је данас око милион незапослених, жељних рада и насушног хлеба. Насупрот њима су гомиле похлепних, богатих, саможивих и бесних којима је мало све што отму. Има их у Влади, у тзв. Народној скупштини, у странкама. До пре неки дан у Србији је било више од 650 странака. Србија је распарчана на странке – свак је своје парче Отаџбине сместио у странку, то чува и брани.
Сурове су последице нашег ћутања и пристајања на зло понижење. Да је пре десетак година објављен биланс комунистичке владавине, њима би се од страха свезао језик. Не би смели да изађу из својих тајних боравишта. Када су увидели да им не прети опасност, истрчали су у новине и на телевизију, увукли се у странке са демократском одором, ушуњали се у порте и храмове, има их и за певницом. Носе крстиће, бројанице, иконице... И сада имате овакав призор: кажете му да је преварант, лажов, нитков, ништавило – он се смеје. Али, када му кажете да је комуњара хоће очи да вам извади. „Нисам, славе ми“ виче. Пазите, он има и крсну славу, а никад у цркву није ушао! Онда му кажеш да сви знају да је био у комунистичкој партији, на шта он овако узвраћа: „Тачно, сви знају да сам био члан партије, али нико не зна ко ме је тамо убацио да ту партију разарам изнутра!“. Виђају се ови несрећници и у цркви, мада се њихове молитве Богу разликују: „Боже, ако те стварно има, не дозволи да ми нађу партијску књижицу, само Ти знаш где сам је сакрио“.
