Ko veruje u teorije zavere?

Bjankilina

Ističe se
Poruka
2.010
Pa ne bih rekao. Evo, ja sam inzenjer, radim vec 6 godina na zapadu sa njihovim inzenjerima, i imali su u skoli istu matematiku kao i ja :)

Lose su ti informacije ;)
Pa i ja nesto razmisljam kako je matematika svuda isto, nema tu mnogo prostora za kojesta.
Poruka je automatski spojena:

Pamet, inteligencija, obrazovanje, drustveni status nemaju uticaj na to da li ce neko verovati ili ne u teorije zavere, vec strah.
U teorije zavere veruju oni koji su skloni strahu od haosa, neodredjenosti, neisvesnosti.
Moguce. Mozda i ljudi koji uzivaju u misterijama i intrigama.
 

Schrodinger

Domaćin
Poruka
4.966
Pa ne bih rekao. Evo, ja sam inzenjer, radim vec 6 godina na zapadu sa njihovim inzenjerima, i imali su u skoli istu matematiku kao i ja :)
Lose su ti informacije ;)
Nakon godina se sve zaboravi pa ostane utisak kao da je bilo isto :lol: Masinski inzenjer nikad nece upotrebiti integral.... samo sinus i kosinus. To su imali...
Poruka je automatski spojena:

Istocna i zapadna matematika 😀
Eto nove teorije zavere 😁
Ranije je bilo opstepoznato da se matematika mnogo vise ceni u istocnim nego zapadnim obrazovnim sistemima, cudi me da u tome pronalazis egzotiku.
Mozda je pad komunizma ublazio kriterijume i simulirao nestanak razlike
Pamet, inteligencija, obrazovanje, drustveni status nemaju uticaj na to da li ce neko verovati ili ne u teorije zavere, vec strah.
U teorije zavere veruju oni koji su skloni strahu od haosa, neodredjenosti, neisvesnosti.
Pa isto tako mozes da kazes da u teoriju haosa veruju oni koji su u strahu od kontrole, zavere, porobljenosti

Ne znam odakle ti ta bizarna ideja da je svet haoticno mesto, nasa civilizacija funkcionise precizno i uredjeno kao svajcarski sat
 
Poslednja izmena:

Trust no one

U prolazu
Moderator
Poruka
21.732
Koji tip ljudi zapravo veruje u teorije zavere? Ja verujem u par nekih, ali ne bas u sve sto se servira. Dakle, po vasem misljenju ko su ljudi koji veruju u te teorije? Intlegintni, prosti, obrazovani, neobrazovani, radoznali?
https://www.dominomagazin.com/zivot/gradski-zivot/zasto-ljudi-veruju-u-glupe-teorije-zavera/

Citiram:

“Ove studije sugerišu da teorije zavera mogu da služe ljudskoj želji da u nečemu budu jedinstveni, naglašavajući motivacionu podlogu takvih verovanja”, pojasnio je Anthony Lantian sa Univerziteta Grenoble Alps u Francuskoj."

Kompleks nize vrednosti u kombinaciji sa potrebom da se covek oseti posebnim cini cuda. I neobrazovanje i nedostatak kritickog i logickog razmisljanja i zakljucivanja.
 

Schrodinger

Domaćin
Poruka
4.966
https://www.dominomagazin.com/zivot/gradski-zivot/zasto-ljudi-veruju-u-glupe-teorije-zavera/
Citiram:
“Ove studije sugerišu da teorije zavera mogu da služe ljudskoj želji da u nečemu budu jedinstveni, naglašavajući motivacionu podlogu takvih verovanja”, pojasnio je Anthony Lantian sa Univerziteta Grenoble Alps u Francuskoj."
Sto vazi i za matematiku i filozofiju i sve ostale teorijske oblasti i nauke :think:
Svako ko se bavi necim pametnim hteo bi da bude jedinstven a i jeste, logicno

Koliko ima doktora nauka npr. Svi su to postali iz zelje da budu jedinstveni
 
Poslednja izmena:

Trust no one

U prolazu
Moderator
Poruka
21.732
Sto vazi i za matematiku i filozofiju i sve ostale teorijske oblasti i nauke :think:
Svako ko se bavi necim pametnim hteo bi da bude jedinstven a i jeste, logicno

Koliko ima doktora nauka npr. Svi su to postali iz zelje da budu jedinstveni
matematika nije teorijska, ona objasnjava skoro sve sto postoji, bez nje nema ni hemije ni fizike. Filozofija po mom misljenju i nije nauka, ali ajd', nije tema.
Izdvajati se po znanju ili uspehu u sportu ne moze da se poredi sa Milojicom iz Donje Babusnice (ili Gornje Pripizdine, kako hoces) koji uz pivo sa komsijama ispred lokalne radnje misli da se izdvaja od okoline zato sto 'ZNA' da je Elizabeta II guster.
Nema potrebe da izvlacis iz konteksta, tekst je potpuno jasan. Razlika je u POTREBI da covek bude jedinstven, i u SPOSOBNOSTIMA da to ustvari i bude.
 

gost 438491

Zainteresovan član
Poruka
372
U razumevanju teorija zavera moramo biti svesni da ih nije tako lako definisati. Prema rečima profesorke, one postoje već dugo i verovatno će postojati dok je ljudi.

„Kao što su oduvek postojale zavere, oduvek su postojala i objašnjenja koja su se razlikovala od opšteprihvaćenih i koja su se širila neformalnim kanalima. Ono što se razlikuje u aktuelnom trenutku jeste njihova tehnološka posredovanost – mogućnost da se brzo šire, kao i veća uniformnost, kao posledica globalizacije”, kaže naša.
Ono što možemo da učinimo jeste da probamo na vreme da ih prepoznamo, a prema rečima profesorke, teorije zavere se mogu podeliti na tri kategorije:

  1. složena objašnjenja pojava koje mogu da se objasne jednostavnije (na primer, ljudskom greškom, nekompetentnošću, slučajnošću);
  2. objašnjenja koja se zasnivaju na lošim namerama moćnika koji rade iz senke, a da nije jasno zbog čega bi se oni ponašali upravo na taj način (na primer, zbog čega bi neko čipovao i pratio ljude putem dobrovoljne vakcinacije protiv brzo širećeg virusa; zašto bi morao da ih prati ulažući toliko resursa kada ljudi već dobrovoljno nose naprave sa GPS emitorom – mobilne telefone; kome je u interesu da prati toliko velike grupe ljudi i ko obrađuje takvu masu podataka itd);
  3. objašnjenja koja podrazumevaju koordinaciju velikog broja aktera koja savršeno funkcioniše (npr. farmakoindustrije, lekara, političara).
  4. „Teorije zavere nastaju da popune ‘rupe u znanju’, odnosno da objasne događaje za koje se zvanično objašnjenje ne smatra dovoljnim. Ljudi su skloni da veruju u teorije zavere zato što zadovoljavaju važne psihološke potrebe: čine svet predvidljivim, daju osećaj kontrole, daju osećaj posebnosti (‘znam/vidim’ nešto što drugi ne znaju), i grade specifičan identitet (pogotovo kod ljudi koji veruju u marginalizovane teorije zavere, vrlo udaljene od mejnstrima – npr. teoriju o ravnoj zemlji ili ljudima-gušterima)”, kaže profesorka Žeželj.
  5. „Ukoliko je reč o komunikaciji koja se tiče upravo zavera u koje drugi veruju i ako je reč o bliskim osobama, prijateljima ili članovima porodice, vredi voditi ovakve razgovore. Na početku treba da se podsetimo da je ljudski verovati u teorije zavere, da je istina jednog čoveka zavera drugog, kao i da većina teorija zavere u sebi sadrži zrnce istine. U razgovoru treba afirmisati te deliće uverenja koja procenite kao istinite, izraziti razumevanje za osećanja koja su pokrenula zaverenička verovanja (nesigurnost, strah), postavljati dosta pitanja koja mogu da razotkriju nedovršenost teorija (ovo samo ako druga strana pristaje na njih da odgovara). Najvažnije je imati strpljenja i razumeti da je u pitanju proces, sa malim pomacima.”
  6. „Idealan građanin nije onaj koji bespogovorno, bez preispitivanja veruje u sve što mu se servira, jednako kao što to nije ni onaj koji nema poverenja ni u jedan zvanični autoritet. Možda svako od nas može da izgradi strategije provere da li su naša uverenja postala dogmatska, otporna na argumentaciju i dokaze – jedna koja može pomoći je da se upitamo šta bi moglo da nam promeni mišljenje. Ako je odgovor ‘ništa’, vreme je da se zabrinemo”, kaže profesorka Žeželj i dodaje: „U jednom scenariju, ljudi koji veruju u teorije zavere mogu biti prepreka za saradnju i angažman na zajedničkim ciljevima. U drugom, idealnom scenariju, njihova radoznalost i angažovanost mogla bi da ih učini korektorima svakog sistema.“
    edward-howell-I6obklmqH4U-unsplash.jpg
  7. https://citymagazine.danas.rs/zdravlje/psihologija/teorije-zavere-istina-je-tamo-negde/
 

gost 438491

Zainteresovan član
Poruka
372
falling-g33d3930ce_1920.jpg

Sledeće pitanje koje se nameće je kome verovati i kako se boriti protiv lažnih vesti i cenzure, posebno u trenutku kada je mogućnost deljenja i širenja informacija velika, a s druge strane kontrolisana od strane kompanija i država.

„Borba protiv lažnih vesti je nešto što je tek u povoju. Od potpuno neregulisanog prostora za javni govor, društvene mreže su postale prilično strogo kontrolisane. Kao i sa svakom kontrolom, pitanje je ko i na osnovu kojih kriterijuma to radi. Slivanje te vrste moći u ruke malog broja donosilaca odluka (recimo, vlasnika velikih tehnoloških kompanija) mora da zabrine, i bez toga da pretpostavimo da imaju loše namere. Neka vrsta kontrole kontrolora će neminovno biti uspostavljena, kao i ravnoteža između potrebe da ljudi ne budu obmanuti ili dezinformisani i potrebe da se slobodno izraze i manjinska gledišta”, smatra naša sagovornica.
Zečija rupa

Ljudi često upadnu u ono što se zove „zečija rupa” – kreću u istraživanje po internetu koje ih vodi u sve ekstremnije i ekstremnije teorije zavere, tako da se veoma udalje od opšteprihvaćenog, zvaničnog objašnjenja. U tome ne pomaže algoritam pretrage većine internet platformi koji često nude slične sadržaje i povezuje sa istomišljenicima.
Iris-Zezelj-1.jpg
 

Schrodinger

Domaćin
Poruka
4.966
„Kao što su oduvek postojale zavere, oduvek su postojala i objašnjenja koja su se razlikovala od opšteprihvaćenih i koja su se širila neformalnim kanalima.
Da...? Dakle kada sistem sprovodi zaveru normalno da objasnjenje iste nije opsteprihvaceno nego se siri neformalnim kanalima, da nije tako ne bi se radilo o zaveri.
  1. složena objašnjenja pojava koje mogu da se objasne jednostavnije (na primer, ljudskom greškom, nekompetentnošću, slučajnošću)
Da, nije u prirodi coveka da ide ulicom i vice "kriv sam" sto vazi i za sistem. Zato je kako pojedincu tako i sistemu mnogo jednostavnije da za problem okrivi slucajnost nego preuzme odgovornost i prizna gresku/zlu nameru/zaveru.
Ljudi su skloni da veruju u teorije zavere zato što zadovoljavaju važne psihološke potrebe: čine svet predvidljivim, daju osećaj kontrole,
Upravo obrnuto, ljudi su skloni da ne veruju u teorije zavere zato sto im to daje osecaj kontrole i predvidljivosti, zato sto je sadrzaj tih teorija najcesce neprijatan i drustveno neprihvatljiv.

Zvanicna agenda opisuje svet kao dosadno i predvidljivo mesto, i to zadovoljava psiholosku potrebu za stabilnoscu, cini sistem prividno odrzivim iako nas istorija uci da su svi sistemi pre ili kasnije propali a njihovo pravo lice razotkriveno. U teoriji zavere odnosno istini je sve suprotno.
„U jednom scenariju, ljudi koji veruju u teorije zavere mogu biti prepreka za saradnju i angažman na zajedničkim ciljevima. U drugom, idealnom scenariju, njihova radoznalost i angažovanost mogla bi da ih učini korektorima svakog sistema.
To je medjusobno povezano, kada sistem prizna zaveru i promeni ciljeve dolazi i do korekcije.
 
Poslednja izmena:

Black_star

Veoma poznat
Moderator
Poruka
12.845
to kaze bourla: "Imagine the compliance," he says, klinki, pa ga pocuj

povinovanje - kome ako ne autoritetu?
druze, brate, jarane...primarno znacenje reci compliance u eng. jeziku je "saglasnost", pristanak, pa tek onda povinovanje. razlika po svesnosti i nesvesnosti.
ja ti ponavljam da nikave reci o autoritetu nema, tu rec si sam ti dodao. znaci, nemoj lagati. ne bavi se falsifikacijom tudjih izjava. to teoreticari zatuca,odn. zavera non-stop rade, padaju jos u startu na koracima, o daljemu da i ne pricam. Imas i ti net, izvoli, proveri. ;)
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.