Ko uopšte radi u profesiji za koju je školovan?

[Nez]

Svedoci smo raznih napisa u štampi o aferama u obrazovnom sistemu Republike Srbije. Od Jelene Karleuše do Predsednika Republike Srbije pominju se razne javne ličnosti. Šuška se da deca bogatih roditelja uopšte ne žele da se zamajavaju "državnim" fakultetima nego pohađaju privatne. Da li ljudi koji završe privatne fakultete uopšte dobijaju poslove u struci ili ih smatraju "manje" osposobljenim? Gde su svi silni kadrovi sa "BK Univerziteta" Zašto privatni fakulteti izbegavaju neke naučne discipline i nauke a uglavnom se bave tzv. menadžmentom raznih fela? Može li tako (ne)obrazovana ili loše obrazovana mladost i starost povesti naciju u napredak ili vrednost "lako ćemo" uvode u sistem koji se guši od pritiska menadžera. Birokratija i državni aparat su brojniji nego ikada. Kuda nas vodi takav obrazovni sistem?

 

[dobra predskazanja]

je kliknula na peMzioner. peMzosima i nije tako lose u sustini, barem za sada....eh puste li zelje.
a sto mi uopste moramo da radimo? sta stvaramo, kada se samo mucimo. bolje da smo ostali na nivou da lovimo i skupljamo bobice.

 

[dobra predskazanja]

ybt, sta sve placamo te struju, te telefone (sto fixne, sto mobilne), internet, infostan, kablovsku, koje kakve poreze (jos malo ce nam i porez na vazduh uvesti), pdv (i koje je zadovoljstvo kupiti nesto, kada ti otkinu i pdv na robu?).
gde je tu lepota uzivanja i zivljenja. mi smo postali zarobljenici racuna, manje ili vise. padne mi na pamet da je bolje da nemamo nista od toga, ali i da nista ne placamo, nego da zivimo slobodni po sumama i proplancima i ebemo se ko vile i vilenjaci. e da i jasemo konje.
radi, placaj, crkni, ustani i opet radi. mislim da bi nam svima prijao jedan globalni armagedon. problem savremenog coveka je strah, ako nije okruzen svojim tzv. zadovoljstvima, koje mu ulivaju sigurnost i stabilnost.

p.s. ne znam kako stigoh do racuna, al' nema veze, jer na neki nacin ima veze sa temom.

 

[gost 216949]

Mislim da je ovo...moja struka, prilicno prevazidjen pojam. Danas je tempo kao i promene u zivotu takav da...ako zastanemo na trenutak, nema vise struke vec...borba za opstanak.

 

[Nez]

Mislim da je ovo...moja stuka, prilicno prevazidjen pojam. Danas je tempo kao i promene u zivotu takav da...ako zastanemo na trenutak, nema vise struke vec...borba za opstanak.

Slažem se sa tobom ali nije li to devalvacija struke? Uslovljava li to pad kvaliteta urađenog posla? Na kraju koliko je isplativo skupo školovati neki kadar pa taj isti kadar pustiti niz vodu? Obrazovni sistemi država bi trebali planirati kog obrazovnog profila im kadrovi trebaju. To kod nas nikad nije bio slučaj. I ponovo jedno od pitanja iz uvodnog posta:

Kuda nas vodi takav obrazovni sistem?

 

[dobra predskazanja]

a moj armagedon?

 

[dobra predskazanja]

Mislim da je ovo...moja stuka, prilicno prevazidjen pojam. Danas je tempo kao i promene u zivotu takav da...ako zastanemo na trenutak, nema vise struke vec...borba za opstanak.

pa to ti kazem. i koji q onda radimo, ako radimo samo da bismo opstali. onda smo mogli da opstajemo i loveci i skupljajuci bobice. barem je bilo jednostavnije.

 

[gost 216949]

pa to ti kazem. i koji q onda radimo, ako radimo samo da bismo opstali. onda smo mogli da opstajemo i loveci i skupljajuci bobice. barem je bilo jednostavnije.

Ta teorija me privlaci, ovde gde zivim, bilo je eksperimenata...jos u toku.
Uvek se nadje izgovor za...pustiti se u prosecnost. Kod mene je to...lenjost

 

[NaraYan]

hehe baš sam skoro radio istraživanje za diplomski koje je doticalo i ovo pitanje i evo šta sam našao:

Ljudi koji rade u svojoj struci su u velikoj većini ljudi koji imaju najmanje fakultet.
Oni sa srednjom ili osnnovnom uglavnom rade van struke.

Takođe ljudi koji su u gradovima i koji imaju fax skoro svi rade u struci.
Poneko sa fakultetom iz manjih mesta ili sela radi van struke.

I tako

 

[Nez]

hehe baš sam skoro radio istraživanje za diplomski koje je doticalo i ovo pitanje i evo šta sam našao:

Ljudi koji rade u svojoj struci su u velikoj većini ljudi koji imaju najmanje fakultet.
Oni sa srednjom ili osnnovnom uglavnom rade van struke.

Takođe ljudi koji su u gradovima i koji imaju fax skoro svi rade u struci.
Poneko sa fakultetom iz manjih mesta ili sela radi van struke.

I tako

Eh da je Srbija Beograd.

Nego kad si radio diplomski da nisi uspeo nekako doći do rezultata popisa glede ovog problema?

 

[prokleta_mogućnost_izbora]

"Radim u svojoj struci" i od toga ću propasti.

Bolje da sam krompir i kestenje pekao.

 

[Џорџи]

ma i ovi sto rade pokupovali diplome na kilo

 

[NaraYan]

Eh da je Srbija Beograd.

Nego kad si radio diplomski da nisi uspeo nekako doći do rezultata popisa glede ovog problema?

Znači samo što sam otvorio oči i pokušavam da skontam šta me pitaš ono glede me buni mnogo

 

[fisherman1]

pa to ti kazem. i koji q onda radimo, ako radimo samo da bismo opstali. onda smo mogli da opstajemo i loveci i skupljajuci bobice. barem je bilo jednostavnije.

Navataj mi bobica i nakupi lovine za sto jevra dnevno-odmak idem u naturšćike...
Zezam se...Zadovoljstvo je raditi svoju struku za koju si se školovao,ako si "po srcu" izabrao struku...
Nezadovoljstvo izborom struke je često,a još češće nemanje posla u izabranoj struci...
Nema nade za nomade OD DRUGIH ! ! ! ako se sam čovek ne razleti i ne zajuni,zaintači da uspe-nema nade
u ovakvoj društvenoj situaciji kakva je sad kod nas...A i onda su mu izgledi...nako...

 

[123loncar]

Obrazovni sistemi država bi trebali planirati kog obrazovnog profila im kadrovi trebaju. To kod nas nikad nije bio slučaj. I ponovo jedno od pitanja iz uvodnog posta:

Kuda nas vodi takav obrazovni sistem?

...sve države / pa i ova sigurna kuća ništaka, zločinaca i ponavljača / projektuju i programiraju nivo obrazovanja i duhovnosti stanovništva sa kojim vladaju ...čovek je poodavno proizvod ( biološki proizvod - baš kao svinja ove ili one rase ; ili pak kokoška ove ili one sorte ---- dakle biološki proizvod državne farme ) koji služi državnoj vladajućoj oligarhiji ... ne treba mnogo pameti da se ova tvrdnja uoči...
...naš problem je što je program koji nam usađuju u isprane mozgove ništački / odbačen još u predhristovsko doba / ; sa takvim programom ( da kažem - softverom ) vrši se samopotiranje biološke mase kojom on upravlja ... dakle, primitivizam naših programera ne vidi da ovu biološku masu sa ovog područja vodi u izumiranje , te da sa njom i oni nestaju ... inficirani su programskim virusom samouništenja ...
...otuda kod nas toliko gluposti / šarlatanstva / primitivizma / destrukcije i psihopatizma na vlasti , u obrazovanju i u svim društvenim porama ...
...[B ]sve je ovo osveta ponavljača / orgijanje srpštine [/B]...

 

[winx vila]

Spojler

Navataj mi bobica i nakupi lovine za sto jevra dnevno-odmak idem u naturšćike...
Zezam se...Zadovoljstvo je raditi svoju struku za koju si se školovao,ako si "po srcu" izabrao struku...
Nezadovoljstvo izborom struke je često,a još češće nemanje posla u izabranoj struci...

Nema nade za nomade OD DRUGIH ! ! ! ako se sam čovek ne razleti i ne zajuni,zaintači da uspe-nema nade
u ovakvoj društvenoj situaciji kakva je sad kod nas...A i onda su mu izgledi...nako...

Takoe Covi. Sve sto ima prizvuk kolektivne odgovornosti gadnjikavo je samo po sebi

 

[fisherman1]

Takoe Covi. Sve sto ima prizvuk kolektivne odgovornosti gadnjikavo je samo po sebi

Izgleda ovde stalno treba jedan Zoran Đinđić ili Tito ili Petar da uliva optimizam i preduzimljivost ljudima u glave...Plašim se da nam
nešto ovaj nije naročito sugestivan...Možda za zakopavanje ili ukopavanje...
Valjalo bi da ljudi više ne obraćaju pažnju na glavatu gospodu već da se uzdaju u sebe,porodicu i prijatelje...

 

[Miroslav Milovanovic]

Velika je istina da zdrav covek u najvecoj mogucoj meri treba da se osloni prvenstveno na samog sebe.
Trziste nema potrebu za tolikim brojem ljudi pojedinih struka koje izbacuje postojeci obrazovni sistem,pa je promena zanimanja za mnoge pojedince neminovnost.

 

[Borac za prava zivotinja]

Ko je promašio struku, treba da pronađe novu.
Kanađanin tokom svog radnog veka u proseku promeni nekoliko zanimanja. U Vankuveru, recimo, postoji informativni centar koji svakog meseca objavljuje spisak suficitarnih i deficitarnih zanimanja.
Ovde je to drugačije. S jedne strane imamo ljude koji očekuju da će se zaposliti u svojoj struci istog trena kada završe školu/fakultet. Naravno, očekuju i dobru platu i potpunu poslovnu sigurnost, odnosno da ih ne dotiču promene na tržištu radne snage. S druge strane imamo one koji, i pored toga što su traženi kadrovi, ne uspevaju da se zaposle. Da sad mnogo ne razglabam o specifičnim problemima prilikom zapošljavanja ... korupciji itd.
Za sebe ne bih mnogla reći da radim ili ne radim u struci. Formalno ne, ali mi nije žao, jer sam sama napravila izbor.
Vrlo je bitno voleti svoj posao; ako je posao "smorno moranje", onda život i nije život već preživljavanje.

 

[louiskrstic]

Umesto mog vidjenja možda priča iz iskustva kaže nešto više.
Završih studije jer sam voleo nauku i knjigu. Voleo sam dati svoj doprinos radu i životu. Medjutim, kada sam počeo raditi dočekali su me sa; "Hej, pa mi ovde radimo 20 godina a ti došao da nam uvodiš neke novine. Ko si ti?" Pošto sam bio smetnja kolegama po studijama, da otimaju i kradu, izmislili su ubrzo, "On ni sa kime ne saradjuje i treba ga opametiti jednom kaznom..." Tako su me kaznili sa 6 meseci na nižem radnom mestu. Ubrzo su otvorili novo radno mesto specijalno za mene da bi me izvukli iz proizvodnje i kontakta sa ljudima. Nisam hteo da ga prihvatim iako je bila veća plata i golo sedenje u kancelariji bez kontakta sa ljudima.
Tragao sam za drugim poslom ali ga nigde nisam mogao dobiti. Uvek je prvo pitanje bilo, "Jesi li član KPJ (ondašnje partije)?" Odgovor je uvek bio isti, "Nisam," jer i nisam mogao udružiti se sa onima koje je zanimalo samo udružena muljaža. Onda odlučim da se prekvalifikujem pa odem ponovo na fakultet i uz rad sam odstudirao još nešto a onda upišem i magistraturu. Medjutim, nikako nije bilo posla u drugim firmama jer nisam imao najvažniju diplomu, "Crvenu knjižicu."
Jednoga dana nazove me moj dobri prijatelj - pravnik po struci i kaže, "Kod nas se raspisuje konkurs za direktora OOUR-a, konkuriši i verujem da ćeš proći. (Mladjim ljudima valja reći da je OOUR manja radna celina u okviru veće.) Na intervjuu meni kaže generalni direktor, "Znaš, mi ovde već imamo jednog direktora te jedinice ali hoćemo drugog koji bi sa nama saradjivao. Kada budeš došao ti ćeš njegovim ljudima, koji ga sada podržavaju, smanjiti plate a podići ćeš plate drugim ljudima koji će tebe podržavati..." Još dok je to pričao ja sam već doneo odluku u smislu, "Nosite se. Pa meni je takvih preko glave." Naravno, da nisam ni razmišljao o tom poslu. I ubrzo pokupim svoje krpe i odem za Kanadu.
Novac je uvek potreban za život i treba ga zaradjivati ali u mom životu on nikada nije bio motivacija. Na prvom poslu sam već dao zavidne rezultate a na drugom, u drugoj firmi za samo desetak dana učinio sam manje izmene u organizaciji proizvodnje i efikasnost je podignuta za dvocifrenii procenat.
Nije rad tamo bio ni veći ni teži ali je bio organizovaniji i disciplinovaniji. Ja sam imao odrešene ruke da uvodim ono što će biti prihvatljivije i za radnike i za firmu. I radnicima je odgovarala bolja organizovanost rada... Ja sam sebi dokazao da nisam otpadnik kakvim su me smatrali u Beogradu već da su moja nastojanja imala zdravu potporu i dala su rezultat.
Nadalje je moj život išao drugim tokom. Moje interesovanje i istraživanje je otišlo drugim pravcem koji je još neminovniji da bi se društvo moglo pokrenuti iz mrtvila i sivila ili iz samrtničke letargije. Treba totalna rekonstrukcija samog čovekovog poimanja života na svim poljima. Bez toga u ovoj zemlji će ostati da prevladava lagano sivilo i sve veća letargija.
Od priče nema ništa ali od zatucanosti, filozofske ili religijske može biti samo još veća apatija. Čovek ni ne shvata koliku snagu imaju religijska shvatanja na pristup životu i radu ali i odnosu medju ljudima.
Zato bih rekao samo još ovo; Čovek je ovde da nauči da od sebe da više i bolje i kreativnije nego da za sebe uzme ili otme više i bolje. Čovek je ovde da nauči biti nesebičniji ljubitelj života i da shvati da sve ono što želi imati mora zaraditi isključivo vlastitim radom a nikako manipulacijama. Čovek je ovde da podigne svoju svest i ljubav prema životu. Bez toga ova letargija se neće zaustaviti. Nerad i lenjost su čovekovi veliki neprijatelji.
Srećan se može biti i sa daleko manje ali je bogatstvo uvek i jedino u srcu čoveka.
Treba se osećati srećnim kada se i šta god da se radi. Svaki posao ima ogromnu vrednost pa ma koji da je. "Swim with the Sharks without being eaten alive," je knjižica po predavanjima jednog vlasnika firme u USA koji je počeo od nule a dogurao do 2000 radnika. Izmedju ostalog je rekao da njegov čistač daje jednaki doprinos firmi kao i bilo koji drugi radnik jer on svojim radom doprinosi da firma diše onim plućima kojim ide napred...zato svakog jutra kada dolazi on i čistača pozdravlja skidanjem šešira. Ukratko, istinito ovo što je rekao ili ne nebitno je koliko što je bitno da čovek mora naučiti da neguje takav odnos prema svim ljudima oko sebe - da ih uvažava kao sebi ravnim.
Prvi veliki zaokret čovek mora načiniti u sebi samom. Kada i ako tu uspe sigurno je da će uspeti i u spoljašnom svetu u svetu biznisa ili u svojoj porodici.
Rad i usputni problemi jesu stvorili današnjeg čoveka ali nikako ne smemo zaboraviti da i rad i životne nedaće i dalje stvaraju i oblikuju čoveka - ne spolja već iznutra.

 

[Kanelli]

Ne bavim se profesijom za koju sma se skolovala, ali nije mi zao.
Jeste vazno raditi posao koji volis, ali ne smatram ni da je raditi posao koji te ne ispunjava tragedija. Od necega se mora ziveti, a covek se moze u slobodnom vremenu baviti stvarima koje ce ga ispuniti..

 

[unit]

Ako sam dobro obavesten pod "obrazovni sistem" Srbi podrazumevaju sistem koji ce da im izabere oblast studiranja kojim ce pri svojim, jos ne shvacenim potrebama, biti zadovoljni. Crnogorci - besplatni sistem obrazovanja koji ce im garantovati zaradu od kad se pomuce da unesu stvari u studentski dom. Srpkinje mogucnost da odu ako im se ne svidja porodica muza koga su izabrale u prvom izvlacenju i naravno da sakriju steceno iskustvo sa studija od svoje nekulturne sredine. Vecini za bezanje sa sela ili od rodjaka sve do najvecih zabiti inostranstva, a neki bi i da uce ono sto zele.
Prema ovoj statistici, skoro -zbog one manjine, potpuno je nevazno sta ce se studirati, vazno je ostvariti pravo da od sistema koji podrzava ovakvo skolovanje steknes pravo da trazis da te zaposli u struci, makar kao filozofa.

 

[unit]

E, da. Zaboravih na Srbina, gospodina louisa. Na opste zadovoljstvo cele familije gospodin luis je u roku zavrsio fakultet i kao svaki diplomirani strucnjak znao sve o poslu kojim se bavi, ali , ne lezi vraze, tu se nasli neki koji rade 20 godina i kazu mu okreni se oko sebe i prvo udji u praksu da naucis posao i kako covek da pored toliko nepostovanja nesto nauci kad vodi racuna ko i kako mulja. Naravno, kao velikom kadru odmah mu "ponude" posao rukovodioca, ali neko ga je usput pitao da li je clan biblioteke, sto on naravno nije bio samo je bio za red rad i disciplinu. Tako uvredjen i povredjen ponese sobom teskom mukom zaradjenu diplomu, par "licnih" projekata uradjenih u slobodno vreme dok je cekao da ga vrate na njegovo mesto i tako projektovan prenese znanje u Canadu, gde mu ne smeta sto je mali od palube 2 godine, sto mu zena promeni ime u lujzu kad joj je vec tata sef firme u kojoj lujza radi, ali nikad nije zaboravio tezak zivot pod cizmom okupatora u voljenoj domovini.

 

[Sibyla]

Ko je promašio struku, treba da pronađe novu.
Kanađanin tokom svog radnog veka u proseku promeni nekoliko zanimanja. U Vankuveru, recimo, postoji informativni centar koji svakog meseca objavljuje spisak suficitarnih i deficitarnih zanimanja.
Ovde je to drugačije. S jedne strane imamo ljude koji očekuju da će se zaposliti u svojoj struci istog trena kada završe školu/fakultet. Naravno, očekuju i dobru platu i potpunu poslovnu sigurnost, odnosno da ih ne dotiču promene na tržištu radne snage. S druge strane imamo one koji, i pored toga što su traženi kadrovi, ne uspevaju da se zaposle. Da sad mnogo ne razglabam o specifičnim problemima prilikom zapošljavanja ... korupciji itd.
Za sebe ne bih mnogla reći da radim ili ne radim u struci. Formalno ne, ali mi nije žao, jer sam sama napravila izbor.
Vrlo je bitno voleti svoj posao; ako je posao "smorno moranje", onda život i nije život već preživljavanje.

Retko ko danas moze reci za sebe da radi ono sto voli ili da jos uvek voli ono sto radi i sto je nekad voleo raditi. Zivot nam se pretvorio u prezivljavanje.
Cas izuzetcima.

Ne radim u struci iako me je drzava skolovala kao deficitarnom kadru. Sad bi komotno mogli da mi daju penziju jer sam u medjuvremenu postala prekobrojni kadar.

Salu na stranu ono sto svi mi, a posebno mladi koji trenutni studiraju moramo jednom da naucimo je da edukacija ne prestaje onda kad zavrsis fakultet i da diploma ne znaci siguran posao. Moramo biti spremni da promenimo bar nekoliko razlicitih zanimanja u toku naseg radnog veka...sto s druge strane i nije tako lose jer na taj nacin odrzavamo mozak u budnom stanju.

 

[fisherman1]

Prvi veliki zaokret čovek mora načiniti u sebi samom. Kada i ako tu uspe sigurno je da će uspeti i u spoljašnom svetu u svetu biznisa ili u svojoj porodici.
Rad i usputni problemi jesu stvorili današnjeg čoveka ali nikako ne smemo zaboraviti da i rad i životne nedaće i dalje stvaraju i oblikuju čoveka - ne spolja već iznutra.

Samo s ovim mogu da se složim i da prihvatim kao ispravno i funkcionalno...
Kad mlad čovek ode u neku od zemalja zapada-tamo je sve bolje uređeno i organizovano i lakše se uklopiti u sistem koji teče uhodano.ALI ! ! ! Osuđen je da bude za konačno i on
i njegovi potomci GRAĐANIN DRUGOG REDA-DOSELJENIK...
Ovde kod nas je ono što se nekad zvalo dvorskim intrigama i smisalicama,spustlo među narod i postalo sastavnim delom opšteg sistema društvenog funkcionisanja.
Nije lako kod nas izbiti na vrh! ! ! Valja biti i daleko pametniji i sposobniji nego u bilo kojoj zapadnoj zemlji! Nije to ni tamo lako,ali postoji jedna "sitna kvaka"erač ulica
u Njujorku zaradi više nedeljno nego direktor firme od 200 zaposlenih kod nas ! ! ! Zaradi 2000 dolara ! ! ! Dakle-duplo više !
Ovo ide,naravno,političarima na dušu koji su nesposobni ekonomisti za plakati...
Eno,onaj Velja Ilić opet hoče da gradi autoput...Izgradili nam put ravno do pakla ! ! !