Kiika
Obećava
- Poruka
- 58
Сви ми различито доживљавамо ствари, различито подносимо лепе и тешке тренутке...и нисмо сви исти, не показујемо сви једнако ни пријатељство, ни љубав ни приврженост.
Мислим да је као и код љубави - једна од основних грешака вапитања у нашој култури је стварање те потребе за ИДЕАЛНОМ личношћу и идеалним односом и строго одбацивање свега што није савршено!
То нас доводи до тога да остајемо сами, несрећни, несхваћени и огорчени...
У младим данима сви имамо ту потребу за потпуним стапањем са пријатељем. Сећам се само како сам понекад била љубоморна када моја другарица више времена проводи са момком него са мном... После се то очекивање пренесе са пријатеља на партнера...
А тек са сазревањем способни смо да прихватимо да су и наши пријатељи и наши партнери људи од крви и меса, са својим манама и слабостима и да их волимо такве какви јесу.
...Да прихватимо да нису дужни да нам буду на располагању кад год нам затребају, да нису обавезни да реагују увек баш онако како бисмо ми то од њих желели, да имају право на свој живот, своју муку, своје приоритете...али да и даље остану наши пријатељи онолико колико то и нама и њима прија.
Pa u cemu je onda svrha prijateljstva? Kada mi je lijepo mogu da budem i sama... ili da se zabavim sa ljudima koje sam tek upoznala to vece u baru. Prijateljstvo je bas kada ostavis SVOJE obaveze i SVOJ zivot na trenutak kako bi pomogao prijatelju kome je pomoc potrebna. A sto se tice SVOJIH prioriteta, pa zar i ja ne bi trebala kao prijatelj sa problemom da pripadam prioritetima?? Da je sad nekom u isto vrijeme se nesto ruzno desilo pa su se onda pozabavili svojim a ne mojim problemima, to bi vec bilo drugo. Ne svidaju mi se osobe koje nemaju dusu za druge i samo gledaju na sebe i da li je njima dobro. Sa takvima ne mogu ni da slavim ako znam da su tu samo jer se super provodimo, a cim ti nesto drugo zatreba da bi nestali... To NISU PRIJATELJI!