Ко су Илири, званични став бечког двора....

[Tарчиан]

извор: Кратак извештај о стању расејаног многобројног илирског народа по цар. и краљ. наследничким земљама, Барон Јохан Христифор Бартенштајн ( дворски депутат за илирска питања), репринт и превод Александар Сандић , Беч, 1866.

http://books.google.com/books?id=8t0DAAAAYAAJ&pg=PR24&dq=хрвати&lr=&as_brr=3

 

[Tарчиан]

 

[Tарчиан]

 

[Tарчиан]

 

[Tарчиан]

Мала дигресија, да се подсетимо ко је био Леополд Први: (довољна је Википедија)

Леополд I Хабзбуршки

Леополд I, цар Светог Римског царства

Леополд I (9. јуна 1640 — 5. маја 1705), био је цар Светог Римског царства (1657. или 1658—1705), угарски краљ (1655. или 1657—1705), краљ Чешке (1658—1705).

Син и наследник цара Фердинанда III. Добар део своје владавине провео је ратујући. С Царством је наследио и рат са Шведском, који је окончао 1660. Уследио је Први турски рат (1663/64), који је завршио победом Монтекуколија код Сентготарда и миром у Вашвару (1664), који је постао повод за Зринско-франкопанску заверу (1670—1671), чији је циљ био отцепљење Хрватске и Мађарске од Хабзбуршке Монархије. По истеку двадесетогодишњег мира договореног у Вашвару, започео је Други турски рат. Уз помоћ војводе Карла Лотариншког и пољског краља Јана III Собјеског, Турци су 12. септембра 1683. поражени под Бечом; па се на тај пораз надовезао Велики турски рат, који је завршио Миром у Сремским Карловцима (1699) и обележио крај турској премоћи у јужноисточној Европи.

Власт Леополда I је током победоносног рата ојачала; хрватски и мађарски сталежи признали су у Пожуну 1687. наследно право Хабсбурговаца на угарски престо по начелу примогенитуре, а истовремено је укинут чл. 31. Златне буле из 1222, који је племству признао право отпора против краља у случају његовог незаконитог деловања. У ратовима против Француске (1672/79. и 1688/97) Леополд није имао успеха. При крају живота Леополд се ангажовао 1701. у Рату за шпанску круну против Луја XIV.

Године 1697, у складу с тадашњим обичајима, а за посебне заслуге у победи над Турцима код Сенте, подарио је принцу Еугену Савојском имање у јужној Барањи, названо Беље.

Током Леополдове владавине доселиле су се хиљаде Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем III у Угарску и у Срем, бежећи од Турака.

Разјашњење: зашто сам поставио биографију Леополда Првог: титула говори сама по себи. Дакле, титула Свети Римски Цар, је одобрена и форсирана од самог Ватикана, уз свесрдну помоћ , овога пута у знању, чињеницама, стога, став да Леополд, то јест Ватикан нису знали, (а ризница Ватикана је препуна докумената) ко су и шта су Илири, те да је овај назив случајно одабран, или из било којег другог разлога, престаје да буде озбиљан аргумент.

 

[Tарчиан]

1791. године Барон Јохан Христифор Бартенштајн , дворски депутат за илирска питања, човек у рангу министра, пише овај извештај у којем наводи мноштво података о народу који је позван да брани границе Аустроугарског, то јест Светог Римског Царства.
Књига је веома вредно штиво које доказује:
1. порекло српског народа
2. начин на који су Срби дошли у Аустроугарску
3. привилегије које су имали
4. покушаје власти да их преобрати у католичанство или бар унију
5. непознавање хрватског народа као етноса већ само имена Кроати ( граничари) као милитарног статуса

 

[Tарчиан]

Подручје Лике и Крбаве:

 

[Tарчиан]

Вараждин, Славонија, Земун и "Градишћански Хрвати" ( Никола Хајдин, Јозеф Хајдн):

 

[Tарчиан]

Ориовац, Славонија:

 

[Tарчиан]

Великоварадска дијецеза, Војводина

 

[Mrkalj]

Iliri ili Srbi

Ako se analiziraju zvanični dokumenti Austrijske države, teško će se naći da se negde pominju Srbi. Naprotiv, u najvažnijim dokumentima koji se odnose na Srbe, kao što su privilegije koje su dobili od austrijskog cara, oni se pominju kao Iliri, ilirski narod ili ilirsko-rascijanski narod. Da se jedan narod od drugih naziva drugačije, a ne onako kako on sam sebe imenuje, to nije ništa neobično. Nemci, koje Sloveni ovako zovu, sebe nazivaju drukčijim imenom. U Austrijskoj monarhiji ime Iliri odnosilo se na populaciju koja je govorila srpskim jezikom nazvanim ilirski. Tu populaciju su činili Srbi pravoslavci sa kojima se komuniciralo preko Srpske pravoslavne crkve (koju su Austrijanci zvali grko-istočna nesajedinjena a nikada srpska pravoslavna). Zatim, Ilirima su nazivani Srbi rimokatolici, ali i Srbi muslimani koje su drugi, a i oni sami sebe, nazivali Turcima.

U srpskoj pravoslavnoj literaturi prvi put je ime Iliri upotrebio, koliko se zna, Grigorije Camblak (1365-1420) u Žitiju Stefana Dečanskog. Rečenica koja govori o krunisanju ovoga srpskoga kralja (14. vek) glasi ovako:

"A kada su bili u crkvi, arhijerej, uzevši rukama krunu carstva, venčavaše njegovu časnu glavu, pokazavši ga kao savršena cara svim ilirskim narodima." (1989:63).

Već od 17. veka ime Iliri upotrebljava se u dva osnovna značenja: užem, koje se odnosi na Srbe, i širem, koje se odnosi i na druge Južne Slovene. Platon Kulakovski u svojoj doktorskoj disertaciji Ilirizam (1896) podsetio je na Jambrešićev Rečnik iliro-germano-latinski iz 1742. godine koji daje šire značenje toga pojma. Pod imenom Illyricum ili Illyria, kaže Kulakovski, Jambrešić je podrazumevao:

"veliko slovensko carstvo koje uključuje u sebe mnogo kraljevstava, kao Hrvatsko, Dalmatinsko, Bosansko, Bugarsko, Srpsko, današnju Sloveniju i dr." (...) "Po pogledu Jambrešića, jezik slovenski ili ilirski – to je jedno isto. Ime Ilir (Illyrus, Ilirianec) Jambrešić objašnjava kao opšte za Slovenca, Hrvata, Dalmatinca, Bosanca itd. Sam Jambrešić nije pravio razlike između hrvatskog jezika u užem značenju i ilirskog". (1896:148)

Jambrešićev rečnik, uprkos ovakve definicije, tiče se ipak najviše kajkavskog, tj. hrvatskog jezika. U sličnom značenju izraz ilirski upotrebljava se i kod drugih hrvatskih autora, počev od Pavla Ritera Vitezovića do Maksimilijana Vrhovca. Po tom stavu, očigledno, i srpski i hrvatski spadaju u ilirski jezik.

Postojalo je, međutim, i uže shvatanje pojmova Iliri i ilirski koje je koristila austrijska administracija. Ne samo što je privilegije davala Ilirima, a pod njima podrazumevala Srbe kojima je poglavar bio Arsenije Čarnojević, nego je upravo za te Ilire bila formirala i Ilirsku dvorsku deputaciju (postojala je od god. 1764. do 1777) i kratkotrajnu Ilirsku dvorsku kancelariju koja je u rangu ministarstva za Srbe osnovana 1792. I jedna i druga institucija odnosile su se isključivo na Srbe. Nedavno je Arhiv Vojvodine štampao analitički sadržaj građe svojih fondova pod naslovom Ilirska dvorska kancelarija (1996). Arhivski dokumenti pokazuju da su izrazi Iliri i ilirski značili isto što i Srbi i srpski.

Predsednik Ilirske dvorske deputacije Johan Hristifor baron od Bartenštajna napisao je obiman spis za budućeg cara Josifa II (kome je bio učitelj) u kojem ga je obaveštavao o Srbima. Ovaj spis je objavljen 1761. na nemačkom jeziku. Na srpskom jeziku isti spisje objavljen pod naslovom O rasejanom ilirsko-rascijanskom narodu u prevodu Aleksandra Sandića 1866. godine. Drugo srpsko izdanje ove knjige, sa obimnom studijom istoričara Mite Kostića, štampano je fototipski 1995. godine. Priredio ga je akademik Slavko Gavrilović. Ovaj autentični izvor takođe ne ostavlja mesta sumnji da se izraz Iliri odnosio prevashodno na Srbe.

Značenje izraza Iliri i ilirski takođe se može proveriti u knjizi koja je nastala u 18. veku i čiji autor je Nemac. Fridrih Vilhelm fon Taube napisao je knjigu Istorijski i geografski opis Kraljevine Slavonije i vojvodstva Srema (1777-1778) koju je preveo i objavio Boško Petrović, prvo kao feljton u Letopisu Matice srpske 1946. a zatim i kao knjigu 1998. Fon Taube piše ovako:

§ 47. Slavonci se sastoje od prirodnih stanovnika i doseljenika. U one računam ne samo stare stanovnike zemlje, nego i Ilire koji su došli i još uvek svakoga dana stižu iz Albanije, Dalmacije, Hrvatske, Bosne, Srbije i iz drugih predela. Jer oni čine jedan narod i imaju isti jeznk, narav, običaje i navike. Stari su se stanovnici zbog turskog jarma i teških ratova vrlo smanjili, upravo su uništeni, i zemlja se pretvorila u pustinju, koju je 1690. ponovo naselilo znatno mnoštvo Ilira iz turske oblasti. (...)

U doseljenike spadaju Nemci, Mađari i Cigani, koji se ne mešaju s Ilirima i govore svojim jezikom. Oni čine otprilike deseti deo stanovništva... (1998:51)
§ 48. Glavni jezik zemlje je ilirski, isti onaj koji se, kao maternji, ali prema raznim narečjima, govori u Albaniji, Dalmaciji, Hrvatskoj, Bosni, Srbiji i jednom delu Bugarske. (...) Gde se ilirski jezik govori najgizdavije i najčistije još je sporno, ipak većina daje prvenstvo Sremskom Vojvodstvu, u kome se, vele, nalazi najbolje narečje. (...) (52)

Bogoslužbeni jezik katoličkih Ilira je obični narodni jeznk, no grčkih je glagoljički (glagolitisch), na koji je prevedeno Sv. pismo i na kom su štampane sve knjige potrebne za bogosluženje. Ovaj glagoljički jezik je kod svih slovenskih naroda koji pripadaju istočnoj crkvi ostao isti u govoru, pisanju i štampi, tako da se u Rusiji štampane knjige mogu upotrebljavati i u ilirskim crkvama. Između svetog i običnog jezika otprilike je onakva razlika kao između visokonemačkog i niskonemačkog. Izgleda da je taj sveti jezik bliži osnovnom sarmatskom jeziku i da nije toliko kao obični izmešan sa starim ilirskim, od kojeg se on još više razlikuje nego obični. (53)

Izraz glagoljički ovde se odnosi na crkvenoslovenski jezik. U istoj knjizi, mogu se, doduše, naći i mesta na kojima se izrazi Iliri, ilirski, upotrebljavaju i u nešto širem značenju, što znači da ima slučajeva kada se taj izraz odnosio i na Hrvate. Ta mesta, međutim, neće u bitnom poremetiti saznanje da se ilirsko ime koristilo prevashodno za Srbe, pravoslavce i rimokatolike.

 

[Mrkalj]

Iz ovog vremena potiče i rasprava Sebastijana Slade Dolčija O starini i rasprostranjenosti ilirskog jezika koja je na latinskom objavljena 1754. godine. Učeni Dubrovčanin je jezik svoga grada i svoje šire jezičke zajednice nazivao ilirskim; smatrao ga je jednim od najstarijih jezika na svetu.

Da se ilirsko ime upotrebljavalo prevashodno za Srbe, svedoči i Jernej Kopitar. To se može videti u Kopitarevoj knjizi Serbica koju je sačinio Jože Pogačnik a objavila Matica srpska (1984). Kopitar u nekoliko tekstova u toj knjizi piše o Dositeju kao o ilirskom piscu i o njegovom jeziku kao ilirskom.

Pravoslavni Srbi su se, prirodno, opirali nametanju ilirskog imena. U jednoj anonimnoj raspravi na latinskom jeziku iz 1790. i u istoj raspravi na nemačkom iz 1791. za koju je dokazano da joj je autor Sava Tekelija, zastupa se stanovište da Srbe ne treba zvati ni Ilirima niti drugim regionalnim i geografskim imenima, nego samo Srbima, a njihov jezik slavenskim. Rasprava je, čim se pojavila, izazvala oštro protivljenje: na knjigu se reagovalo knjigom, takođe anonimnom i na latinskom jeziku.

Ali, kada su Srbi u Austriji hteli da komuniciraju sa svetom, pa i sam Tekelija u svom pismu Napoleonu, koristili su ime Iliri. I grof Đorđe Branković isticao je za sebe da je despot Ilirika, jer je za to ime mogao da nađe razumevanje među sagovornicima u Austriji i u Evropi. Austrijski podanik, srpski patrijarh Arsenije IV Jovanović Šakabenta, takođe se potpisivao kao patrijarh iliričeskoga naroda ili patrijarh Ilirika.

 

[Mrkalj]

Srpskoj istoriografiji sve ove činjenice su poznate. Prećutala ih je ona istorijska literatura koja je, na žalost, imala najviše uticaja na širu javnost, pogotovo na školsku omladinu. To prećutkivanje, koje se dešavalo i u naučnim i u stručnim radovima, ima u osnovi političku pozadinu. Ono se poklapalo sa težnjama inspirisanim ilirskim pokretom koje su bile usmerene na to da se dokaže da je ilirsko ime sinonimno za Hrvate.

 

[menjam.se]

Насловна страна првог штампаног издања Привилегија у Бечу од 14. априла 1715. г.
(Национална библиотека у Бечу)

У питању су Привилегије издате српској (православној) нацији након Великог аустријско-турског рата 1683-99 и Велике сеобе Срба 1689-90.

"нацији илирској".

 

[Mrkalj]

U pravi čas, Menjamse!

Videli smo kako su Srbi Đurađ Branković, srpski patrijarh Arsenije IV Jovanović Šakabenta i Dositej Obradović bili Iliri; videli smo i koja je to ilirska nacija. Sada da se osvrnemo na ilirski jezik.

Jernej Kopitar u tekstu Patriotske fantazije jednog Slovena (1810) prvi je skrenuo pažnju na jedan rečnik pravoslavnih Srba. On u 8. odeljku komentariše rečnik Teodora Avramovića (1790, drugo izdanje 1791), namenjenog "grčkim Sloveno-Srbima", tj. Srbima pravoslavcima (rečnik je poznat i kao Kurbeckov, po imenu štampara).

Avramovićev rečnik imao je dva izdanja: Slovar veliki nemecki i serbski (1790) i Nemeckij i serbskij slovar (1791).

Taj dvostrani rečnik, međutim, ima i drugi deo sa naslovom koji glasi:

Deutsche und Illyrisches Wörterbuch.

To znači da je i ovo bio rečnik ilirskog, odnosno srpskog jezika. I ovaj rečnik pokazuje da je ilirsko ime jezika bilo samo drugo ime za srpski jezik. Rečnik je, piše na naslovnoj strani, bio namenjen "za potrebe srpskog naroda", odnosno, na nemačkom: "zum Gebrauch Illyrischen Nazion".

 

[menjam.se]

Srpskoj istoriografiji sve ove činjenice su poznate. Prećutala ih je ona istorijska literatura koja je, na žalost, imala najviše uticaja na širu javnost, pogotovo na školsku omladinu. To prećutkivanje, koje se dešavalo i u naučnim i u stručnim radovima, ima u osnovi političku pozadinu. Ono se poklapalo sa težnjama inspirisanim ilirskim pokretom koje su bile usmerene na to da se dokaže da je ilirsko ime sinonimno za Hrvate.

Тачно тако. У Србији се у оквиру основношколског и средњошколског курса националне историје једноставно не помиње чињеница да је илирско име било званично име за српски народ у Аустрији и да су Срби све своје националне привилегије, од Сеобе 1690. до Српске војводине 1849. остваривали под илирским именом. Ни као занимљивост, ни као куриозитет, чак ни у гимназијама:

Насловна страна српског издања Привилегија 1743. г.

"славному народу илирико-расијанскому".

 

[maks1969]

Ime Iliri u tom periodu Austrougarske spominje se u kontekstu ilirskog pokreta koji su pogrešno vjerovali da su svi današnji stanovnici balkanskog poluotoka Iliri.
No to je pogrešno.
Iliri je zbirno ime skupine plemena i plemenskih saveza , na područjima od Panonske nizine pa do obala Jadranskog mora.

Noviju teoriju su razvili Benac i Čović čime su uglavnom diskreditirali prijašnja mišljenja o Ilirima kao pridošlicama. Po njihovu mišljenju, željeznodobne skupine na Balkanu poznate kao "Iliri" su uglavnom autohtone, a povremene seobe nisu značajno izmijenile etnički sastav stanovništva. Rimskim osvajanjima dolazi do selektivne globalizacije domorodaca i djelomičnog prihvaćanja zajedničkoga mediteranskog identiteta koji se vidi kroz djelomičnu romanizaciju autohtone populacije. Dolaskom Slavena u ove krajeve, vjerojatno bi se samo u planinskim krajevima sačuvalo stanovništvo izvornoga ilirskog iskona. Ilirska plemena su počela uspostavljati kompleksnije državne tvorevine pod mediteranskim (Grčkim) utjecajima tek u kasno željezno doba. Iliri su živjeli u organiziranoj državi u razdoblju od 250. pr. Kr. - 167. pr. Kr., kroz koji period je postojalo Ilirsko kraljevstvo. Poznati su im kraljevi Agron, Epulon i kraljica Teuta.

Najraniji starogrčki moreplovci do polovice 1. tisućljeća pr. Kr., pri plovidbi duž istočnojadranske obale zapisali su imena desetak najstarijih prapovijesnih plemena iz brončanog doba (Prediliri ili ranoilirska plemena),koja su bila asimilirana među klasične Ilire, pa kasnije u doba rimskih osvajanja tu više nisu živjela: Fecusses, Rundictes, Hythmites, Bullini, Mannii, Hylaei, Ismenoi, itd.
Jedini iliri koji su preživjeli do danas su Albanci (Sqipetari) na starom ilirskom znači djeca orlova jer su se pred navalom Slavena povukli u brda i nepristupačne planinske lance zbog straha od asimilacije.Njihov govor je zadržao sve važne osobine ilirskog govora.Albanski jezici dijele su u dvije glavne skupine: Toskijska i Ghegijska. Rijeka Shkumbin je linija podjele. Sjeverno od rijeke Shkumbin govori se jezik gheg, a južno tosk.
Gheg se govori u sjevernoj Albaniji, Makedoniji, Kosovu i dijelovima Crne Gore.

 

[Tарчиан]

Ime Iliri u tom periodu Austrougarske spominje se u kontekstu ilirskog pokreta koji su pogrešno vjerovali da su svi današnji stanovnici balkanskog poluotoka Iliri.
No to je pogrešno.
Iliri je zbirno ime skupine plemena i plemenskih saveza , na područjima od Panonske nizine pa do obala Jadranskog mora.

Noviju teoriju su razvili Benac i Čović čime su uglavnom diskreditirali prijašnja mišljenja o Ilirima kao pridošlicama. Po njihovu mišljenju, željeznodobne skupine na Balkanu poznate kao "Iliri" su uglavnom autohtone, a povremene seobe nisu značajno izmijenile etnički sastav stanovništva. Rimskim osvajanjima dolazi do selektivne globalizacije domorodaca i djelomičnog prihvaćanja zajedničkoga mediteranskog identiteta koji se vidi kroz djelomičnu romanizaciju autohtone populacije. Dolaskom Slavena u ove krajeve, vjerojatno bi se samo u planinskim krajevima sačuvalo stanovništvo izvornoga ilirskog iskona. Ilirska plemena su počela uspostavljati kompleksnije državne tvorevine pod mediteranskim (Grčkim) utjecajima tek u kasno željezno doba. Iliri su živjeli u organiziranoj državi u razdoblju od 250. pr. Kr. - 167. pr. Kr., kroz koji period je postojalo Ilirsko kraljevstvo. Poznati su im kraljevi Agron, Epulon i kraljica Teuta.

Najraniji starogrčki moreplovci do polovice 1. tisućljeća pr. Kr., pri plovidbi duž istočnojadranske obale zapisali su imena desetak najstarijih prapovijesnih plemena iz brončanog doba (Prediliri ili ranoilirska plemena),koja su bila asimilirana među klasične Ilire, pa kasnije u doba rimskih osvajanja tu više nisu živjela: Fecusses, Rundictes, Hythmites, Bullini, Mannii, Hylaei, Ismenoi, itd.
Jedini iliri koji su preživjeli do danas su Albanci (Sqipetari) na starom ilirskom znači djeca orlova jer su se pred navalom Slavena povukli u brda i nepristupačne planinske lance zbog straha od asimilacije.Njihov govor je zadržao sve važne osobine ilirskog govora.Albanski jezici dijele su u dvije glavne skupine: Toskijska i Ghegijska. Rijeka Shkumbin je linija podjele. Sjeverno od rijeke Shkumbin govori se jezik gheg, a južno tosk.
Gheg se govori u sjevernoj Albaniji, Makedoniji, Kosovu i dijelovima Crne Gore.

Бенац и Човић знају боље од Папе и Ватикана, свака им част....... Даклем, да поновим:

Разјашњење: зашто сам поставио биографију Леополда Првог: титула говори сама по себи. Дакле, титула Свети Римски Цар, је одобрена и форсирана од самог Ватикана, уз свесрдну помоћ , овога пута у знању, чињеницама, стога, став да Леополд, то јест Ватикан нису знали, (а ризница Ватикана је препуна докумената) ко су и шта су Илири, те да је овај назив случајно одабран, или из било којег другог разлога, престаје да буде озбиљан аргумент.

И да подсетим:
Гег се говори и на Кавказу, што је доказано на једној другој дискусији на овом форуму... на истој дискусији је доказано да је 1455. године Гегова на подручју Косова ( аналогно и за Албанију) било укупно 46 домаћинстава...

 

[Mrkalj]

Poznati su predvukovski rečnici i gramatike srpskog jezika, koje su najčešće pisali Srbi katolici (npr. molizejski Srbin i jezuit Jakov Mikalja, slavonski Rac Matija Antun Reljković itd.), ali i Italijani (Ardelio Della Bella, Frančesko Maria Apendini itd.) te Hrvati (Bartol Kašić, Jozo Voltiđi). Da vidimo koga za Ilire drži i šta pod ilirskim jezikom smatra Istranin Jozo Voltiđi u Predgovoru svoga rečnika:

There you go...

Josip Voltić [Voltiggi], Ricsoslovnik illiricskoga, italianskoga i nimacskoga jezika s’ jednom pridpostavlienom grammatikom illi pismenstvom, Beč 1803. Djelomičan pretisak: Pula – Rijeka 1981.

 

[Mrkalj]

http://www.zeno.org/Pierer-1857/A/Serbische+Sprache+u.+Literatur
http://books.google.com/books?id=ap...Starchsevich#v=onepage&q=Starchsevich&f=false
http://quod.lib.umich.edu/cgi/t/tex...6bc1&view=text&rgn=main&idno=AEM9864.0001.001

 

[Mrkalj]

Molim čitaoca da obrati pažnju upravo na ovaj prežvrljani deo Ilirske gramatike Andreje Torkvata Brlića iz 1854. godine. (I kada god vidite da je na google-books-u nešto iscepano, nedostaje ili prežvrljano, znači da je baš tu najsočnije štivo bilo.

Cela knjiga: http://books.google.com/books/downl...ut=pdf&sig=ACfU3U2ETCUL9gdxuG3Q_95t0kuJ6JLxZg

Zašto li su ga prežvrljali...

Zato što u ilirskoj gramatici kaže: "Srbi staroslovenski jat izgovaraju na tri načina" - dakle, prema Ignjatu Torkvatu Brliću, ikavski štokavci su Srbi. Zato je precrtano.

Andrija Torkvat je pisao 1854.g. da su "u cielom Ilirskom trokutu živili SRBI RIMOKATOLIČKOG i istočnog zakona."

O srpskom poreklu brodskih Brlića:
http://forum.krstarica.com/threads/282905

 

[maks1969]

Бенац и Човић знају боље од Папе и Ватикана, свака им част....... Даклем, да поновим:

Разјашњење: зашто сам поставио биографију Леополда Првог: титула говори сама по себи. Дакле, титула Свети Римски Цар, је одобрена и форсирана од самог Ватикана, уз свесрдну помоћ , овога пута у знању, чињеницама, стога, став да Леополд, то јест Ватикан нису знали, (а ризница Ватикана је препуна докумената) ко су и шта су Илири, те да је овај назив случајно одабран, или из било којег другог разлога, престаје да буде озбиљан аргумент.

И да подсетим:
Гег се говори и на Кавказу, што је доказано на једној другој дискусији на овом форуму... на истој дискусији је доказано да је 1455. године Гегова на подручју Косова ( аналогно и за Албанију) било укупно 46 домаћинстава...

Naravno da znaju bolje.To si u pravu.
Ti se možeš objesiti od muke no niti Kosovari,niti Albanci,niti Hrvati nisu Srbi.Niti su ikada bili.To što ti pokušavaš putem ovih ingenioznih ideja stvoriti osnovu za novu okupaciju ovih prostora jer smo tobože mi svi isti narodSanjaj samo sanjaj.
Zbog ovakvih ingenioznosti smo gledali pobjeći iz vašeg zatvora čim čim prije tim tim bolje.
Mi s vama možemo na ćevape,pivo,kirbaj no nikad više u istu državu.Pa ma kakve ti sulude teorije vadio iz septičke jame.

 

[trigeminus]

Naravno da znaju bolje.To si u pravu.
Ti se možeš objesiti od muke no niti Kosovari,niti Albanci,niti Hrvati nisu Srbi.Niti su ikada bili.To što ti pokušavaš putem ovih ingenioznih ideja stvoriti osnovu za novu okupaciju ovih prostora jer smo tobože mi svi isti narodSanjaj samo sanjaj.
Zbog ovakvih ingenioznosti smo gledali pobjeći iz vašeg zatvora čim čim prije tim tim bolje.
Mi s vama možemo na ćevape,pivo,kirbaj no nikad više u istu državu.Pa ma kakve ti sulude teorije vadio iz septičke jame.

Tipican odgovor za jednog "Hrvata".Cak ne osecam ni potrebu da mu se nesto objasnjava.Jednostavno tako pise,neki pametni ljudi su zapisali neke stvari koje su videli i shvatili i mi ih danas samo citamo.Vrlo jednostavno.

 

[NickFreak]

Zvanicni stav istorije koja se uci na univezitetu:

Grci su pokusavali prodor u plodne ravnice Trakije koja je jos u ona vremena bila u tesnoj vezi sa Crnomorskim carstvom.

 

[Mrkalj]

Trigeminus: Cak ne osecam ni potrebu da mu se nesto objasnjava.

...