Semberac
Aktivan član
- Poruka
- 1.051
Најновија пројава србомржње од стране потомка и имењака комунистичког зликовца Јосипа Броза (у којој износи како је број убијених Срба током лажног ослобођења 1944. требао бити још већи), само је огледало наше актуелне народне посрнулости која омогућава свакојаким србомрзцима да сеју своју ироничну пакост и изругују се србским жртвама црвеног терора.
Не страхују такви злотвори, од марионетских „правосудних“ институција, које су заинтересоване једино за прогон националиста, као и оних који су бранили Србство, попут бишег градоначелника Требиња Божидара Вучуревића, недавно ухапшеног од стране издајничке власти у Србији.
Али такав сплет околности не сме да нас поколеба, већ напротив, да нас подстакне да и даље деламо још снажније и одлучније. Јер свесни део србске младости, који је жељан националног препорода и социјалне правде, мора се окупљати под знаменом победе, који разгони сваког непријатеља. А накот комунистичког наслеђа, осим у актуелном демонократском режиму, има своје представнике и у лицу антисрбских левичарских организација, које имају од стране Система поверен задатак да погрешно каналишу незадовољство омладине у Србији.
Такви дежурни борци против Србства, национализма и здраве памети, који се између осталог, крију испод фирме Антифашистичка акција Новог Сада (АФАНС) у свом последњем обраћању напала је и Србску Акцију. Међутим никога више не узбуђује лудачко хистерисање поводом „фашистичке претње“ оних који фашизам виде свуда у србском друштву, од Цркве и Академије, преко одређених НВО и партија до фудбалских трибина. Матрица је поновљена већ безброј пута. Афанс тврди да је патриотизам болест, те је самим тим свако ко се не стиди свог србског имена аутоматски болесник, а ако такав неко одлучи да се на било који начин ангажује у јавној сфери, он се за афансовце од болесника претвара у фашисту. На крају крајева, на својој званичној презентацији, Афанс је у фашисте убројао све следбенике „Хитлера, Недића, Љотића, Милошевића...“ Наравно, ово су само највидљивији фашисти, али човек може бити фашиста и ако не следи Љотића и Милошевића. Круг потенцијалних фашиста се тиме бесконачно проширује. Оваква конструкција, као што смо већ поменули никога више не узбуђује, а нас најмање. Када би се ми бринули због Афанса и њихових трабаната (али и њихових господара) Србска Акција не би ни постојала. Да је само још један празан напад са морално деградиране левице и њихово вашарско опањкавање у питању не бисмо се ни трудили да реагијемо. Неки марксисти су нам већ прилепили етикету фашиста, па што бисмо се потресли када то исто ураде њихови идеолошки пријатељи из Афанса? Неки би рекли: пси лају, а каравани пролазе.
Ипак, овај случај је мало занимљивији. Афанс је успео да споји неспојиво. Са једне стране таксативно су споменуте неке организације, СНП Наши 1389, Национални Строј, Образ, Крв и Част и Србска Акција. Не улазећи у све крупне разлике између ових организација, дефинитивно је да нас Афанс све ставља у исти кош. Питање је само шта нас то чини истим у очима афансовских агитпроповаца? Наравно, реч је о елементарном патриотизму, или макар позивању на њега. У складу са мантром: патриотизам је болест, свако ко поседује и најмањи осећај патриотизма и жељу за деловањем у јавној сфери, без обзира на карактер тог патриотизма или идеолошки профил за афансовце постаје непријатељ. Дакле ту смо! Афанс је препознао Србску Акцију као свог непријатеља. Деловање Србске Акције некоме много смета. Сметамо им из три основна разлога. Прво, зато што је Србска Акција патриотска и националистичка организација. За политичке комесаре Афанса и поносне настављаче партизанштине, Акција је самим тим непомирљив непријатељ. То друштво се одавно изјаснило шта мисли о национализму. Прво су поручили да је патриотизам болест, а потом да је стрељање ок. Када се споје два и два јасно је да Афанс сања еутаназију свих „болесних патриота“. Одакле долази та афансовска мржња према Србству и патриотизму, али и ко стоји иза њих и у чијој служби су ови антисрбски јуришници сакривени иза маске антифашизма друго је питање. Ипак, познајући политичке, колегијалне и пријатељске везе између Афанса, Анархосиндикалистичке иницијативе, Лиге социјал-демократа Војводине, Либералнодемократске партије, Партије рада, неких познатих НВО (Жене у црном, Југословенски комитет правника за људска права, Хелсиншки одбор за људска права...) и неких овдашњих и страних институција ствар постаје много занимљивија. Друго, сам национализам Србске Акције не би представљао посебан проблем када ова организација не би заиста и била акциона група. Скривачи из Афанса препознали су наш активизам који се показује од улица србских градова, до србских факултета. Србска Акција је дакле са речи прешла на дела, огласивши активну борбу за своје циљеве. Афансовцима је потпуно јасно да празна реторика, лажљива пропаганда и бизарна манипулација којом се иначе служе уз полуинтелектуалну маску и шминку жестоких момака (што све заједно представља само јадну позу) пада у воду када се нађе на истом терену са здравом националном србском идејом. До сада су можда и могли да ућуткају плашљиве и колебљиве, можда су и могли да праве проблеме партијашима, либералним националистима, или тугаљивим старим конзервативцима, али и самом Афансу је јасно ко ће однети победу када се на истом пољу нађу сукобљени њихов и наш активизам. Треће, Афанс препознаје да је Србска Акција организација која окупља идеалистичку омладину стварајући тако основу за обнову србске нације и државе. Србској Акцији прилазе они који желе ту обнову, односно они који, рецимо то гласно, желе револуцију! Виде афансовци да ми нисмо шака јада и да не желимо труле компромисе са Системом, него радикалан раскид са њим. Такав раскид ми не желимо само у политичкој сфери, него заиста тражимо револуцију и уништење Система једнако у свим сферама његовог деловања (духовној, вредносној, културној, политичкој, економској).
Мрзе нас дакле зато што смо то што јесмо – Срби, активисти и револуционари. Мрзе нас не због наших мана, него управо због онога што су наше врлине. У тој мржњу су почастили листом епитета. Тако се у ономе што пише Афанс закључује да смо ми антисемити, необразовани, затуцани фашисти који мрзе све што се имало разликује од њих. Ово се обично квалификује као говор мржње. Дакле, Афанс нас мрзи и то не крије. Не стидимо се тога. Немамо намеру да им подилазимо или да их уверавамо да греше. На крај памети не пада нам не пада да се упуштамо у тричава и банална објашњавања и доказивања да нисмо онакви какви нас они који нас мрзе приказују. Наша порука њима је јасна: мрзите нас! Мрзите нас слободно, и мрзите нас јавно, блатите нас, вређајте и клевећите до миле воље. Наша борба је другачија. Освећени Светосављем и вековним искуством нашег народа ми знамо да без смрти нема васкрсења, а да без страдања нема уздизања. Обратите пажњу на наш слоган „подвиг и борба“. Не бежимо ни од борбе ни од подвижништва. Нама је потпуно јасно да духовног, моралног и националног васкрсења србског народа неће бити без борбе и подвига, и то како личног тако и колективног. Такође нам је јасно да наша борба тражи жртве. Дакле, ако васкрсење Србства тражи да нас они који мрзе и нас и нашу нацију проклињу, оптужују, клевећу и блате ми то са радошћу прихватамо. Радујемо се свакој отровној стрели коју Афанс на нас одапиње и примамо је са задовољством. Нећете нас уплашити, а што нас више нападате више смо убеђени да радимо добар и ваљан посао. Знамо ми ко је Афанс, знамо и шта хоће и како хоће. Не плашимо се ми ни претњи физичким насиљем које се налазе на њиховој званичној презентацији, као ни њихове борбе „свим средствима“ (ово је већ питање за институције државе Србије, али како данашњи режим одавно толерише и подржава сваки вид антисрбског екстремизма, ни ово јавно позивање на насиље, линч и обрачунавање „свим средствима“ нас не изненађује у овом либерално-демократском изговору за државу). Па какви би ми то револуционари били када би нас промукло крештање афансових насилника плашило? Ми то сучељавање очекујемо са радошћу. Нека крену, нека ударе на нас, па ми и јесно ту да се боримо, а не да јадикујемо. Без борбе нема победе! Наш труд, пожртвовање и идеализам ће се уз Божју помоћ, а нашу слогу, исплатити на корист целом нашем Отачаству. Да нас нападате због наших мана тешко би нам пало, али мрзите нас због оног најбољег, највишег и најсветлијег у нама па се радујемо, јер знамо да ваша мржња према Србији никад неће надјачати нашу љубав. радујемо се јер знамо да је дело јаче од речи, а наша истина од ваше лажи. Радујемо се јер знамо да смо отпочели судбоносан подухват и рачунамо на његов успех.
Даће Бог!
Не страхују такви злотвори, од марионетских „правосудних“ институција, које су заинтересоване једино за прогон националиста, као и оних који су бранили Србство, попут бишег градоначелника Требиња Божидара Вучуревића, недавно ухапшеног од стране издајничке власти у Србији.
Али такав сплет околности не сме да нас поколеба, већ напротив, да нас подстакне да и даље деламо још снажније и одлучније. Јер свесни део србске младости, који је жељан националног препорода и социјалне правде, мора се окупљати под знаменом победе, који разгони сваког непријатеља. А накот комунистичког наслеђа, осим у актуелном демонократском режиму, има своје представнике и у лицу антисрбских левичарских организација, које имају од стране Система поверен задатак да погрешно каналишу незадовољство омладине у Србији.
Такви дежурни борци против Србства, национализма и здраве памети, који се између осталог, крију испод фирме Антифашистичка акција Новог Сада (АФАНС) у свом последњем обраћању напала је и Србску Акцију. Међутим никога више не узбуђује лудачко хистерисање поводом „фашистичке претње“ оних који фашизам виде свуда у србском друштву, од Цркве и Академије, преко одређених НВО и партија до фудбалских трибина. Матрица је поновљена већ безброј пута. Афанс тврди да је патриотизам болест, те је самим тим свако ко се не стиди свог србског имена аутоматски болесник, а ако такав неко одлучи да се на било који начин ангажује у јавној сфери, он се за афансовце од болесника претвара у фашисту. На крају крајева, на својој званичној презентацији, Афанс је у фашисте убројао све следбенике „Хитлера, Недића, Љотића, Милошевића...“ Наравно, ово су само највидљивији фашисти, али човек може бити фашиста и ако не следи Љотића и Милошевића. Круг потенцијалних фашиста се тиме бесконачно проширује. Оваква конструкција, као што смо већ поменули никога више не узбуђује, а нас најмање. Када би се ми бринули због Афанса и њихових трабаната (али и њихових господара) Србска Акција не би ни постојала. Да је само још један празан напад са морално деградиране левице и њихово вашарско опањкавање у питању не бисмо се ни трудили да реагијемо. Неки марксисти су нам већ прилепили етикету фашиста, па што бисмо се потресли када то исто ураде њихови идеолошки пријатељи из Афанса? Неки би рекли: пси лају, а каравани пролазе.
Ипак, овај случај је мало занимљивији. Афанс је успео да споји неспојиво. Са једне стране таксативно су споменуте неке организације, СНП Наши 1389, Национални Строј, Образ, Крв и Част и Србска Акција. Не улазећи у све крупне разлике између ових организација, дефинитивно је да нас Афанс све ставља у исти кош. Питање је само шта нас то чини истим у очима афансовских агитпроповаца? Наравно, реч је о елементарном патриотизму, или макар позивању на њега. У складу са мантром: патриотизам је болест, свако ко поседује и најмањи осећај патриотизма и жељу за деловањем у јавној сфери, без обзира на карактер тог патриотизма или идеолошки профил за афансовце постаје непријатељ. Дакле ту смо! Афанс је препознао Србску Акцију као свог непријатеља. Деловање Србске Акције некоме много смета. Сметамо им из три основна разлога. Прво, зато што је Србска Акција патриотска и националистичка организација. За политичке комесаре Афанса и поносне настављаче партизанштине, Акција је самим тим непомирљив непријатељ. То друштво се одавно изјаснило шта мисли о национализму. Прво су поручили да је патриотизам болест, а потом да је стрељање ок. Када се споје два и два јасно је да Афанс сања еутаназију свих „болесних патриота“. Одакле долази та афансовска мржња према Србству и патриотизму, али и ко стоји иза њих и у чијој служби су ови антисрбски јуришници сакривени иза маске антифашизма друго је питање. Ипак, познајући политичке, колегијалне и пријатељске везе између Афанса, Анархосиндикалистичке иницијативе, Лиге социјал-демократа Војводине, Либералнодемократске партије, Партије рада, неких познатих НВО (Жене у црном, Југословенски комитет правника за људска права, Хелсиншки одбор за људска права...) и неких овдашњих и страних институција ствар постаје много занимљивија. Друго, сам национализам Србске Акције не би представљао посебан проблем када ова организација не би заиста и била акциона група. Скривачи из Афанса препознали су наш активизам који се показује од улица србских градова, до србских факултета. Србска Акција је дакле са речи прешла на дела, огласивши активну борбу за своје циљеве. Афансовцима је потпуно јасно да празна реторика, лажљива пропаганда и бизарна манипулација којом се иначе служе уз полуинтелектуалну маску и шминку жестоких момака (што све заједно представља само јадну позу) пада у воду када се нађе на истом терену са здравом националном србском идејом. До сада су можда и могли да ућуткају плашљиве и колебљиве, можда су и могли да праве проблеме партијашима, либералним националистима, или тугаљивим старим конзервативцима, али и самом Афансу је јасно ко ће однети победу када се на истом пољу нађу сукобљени њихов и наш активизам. Треће, Афанс препознаје да је Србска Акција организација која окупља идеалистичку омладину стварајући тако основу за обнову србске нације и државе. Србској Акцији прилазе они који желе ту обнову, односно они који, рецимо то гласно, желе револуцију! Виде афансовци да ми нисмо шака јада и да не желимо труле компромисе са Системом, него радикалан раскид са њим. Такав раскид ми не желимо само у политичкој сфери, него заиста тражимо револуцију и уништење Система једнако у свим сферама његовог деловања (духовној, вредносној, културној, политичкој, економској).
Мрзе нас дакле зато што смо то што јесмо – Срби, активисти и револуционари. Мрзе нас не због наших мана, него управо због онога што су наше врлине. У тој мржњу су почастили листом епитета. Тако се у ономе што пише Афанс закључује да смо ми антисемити, необразовани, затуцани фашисти који мрзе све што се имало разликује од њих. Ово се обично квалификује као говор мржње. Дакле, Афанс нас мрзи и то не крије. Не стидимо се тога. Немамо намеру да им подилазимо или да их уверавамо да греше. На крај памети не пада нам не пада да се упуштамо у тричава и банална објашњавања и доказивања да нисмо онакви какви нас они који нас мрзе приказују. Наша порука њима је јасна: мрзите нас! Мрзите нас слободно, и мрзите нас јавно, блатите нас, вређајте и клевећите до миле воље. Наша борба је другачија. Освећени Светосављем и вековним искуством нашег народа ми знамо да без смрти нема васкрсења, а да без страдања нема уздизања. Обратите пажњу на наш слоган „подвиг и борба“. Не бежимо ни од борбе ни од подвижништва. Нама је потпуно јасно да духовног, моралног и националног васкрсења србског народа неће бити без борбе и подвига, и то како личног тако и колективног. Такође нам је јасно да наша борба тражи жртве. Дакле, ако васкрсење Србства тражи да нас они који мрзе и нас и нашу нацију проклињу, оптужују, клевећу и блате ми то са радошћу прихватамо. Радујемо се свакој отровној стрели коју Афанс на нас одапиње и примамо је са задовољством. Нећете нас уплашити, а што нас више нападате више смо убеђени да радимо добар и ваљан посао. Знамо ми ко је Афанс, знамо и шта хоће и како хоће. Не плашимо се ми ни претњи физичким насиљем које се налазе на њиховој званичној презентацији, као ни њихове борбе „свим средствима“ (ово је већ питање за институције државе Србије, али како данашњи режим одавно толерише и подржава сваки вид антисрбског екстремизма, ни ово јавно позивање на насиље, линч и обрачунавање „свим средствима“ нас не изненађује у овом либерално-демократском изговору за државу). Па какви би ми то револуционари били када би нас промукло крештање афансових насилника плашило? Ми то сучељавање очекујемо са радошћу. Нека крену, нека ударе на нас, па ми и јесно ту да се боримо, а не да јадикујемо. Без борбе нема победе! Наш труд, пожртвовање и идеализам ће се уз Божју помоћ, а нашу слогу, исплатити на корист целом нашем Отачаству. Да нас нападате због наших мана тешко би нам пало, али мрзите нас због оног најбољег, највишег и најсветлијег у нама па се радујемо, јер знамо да ваша мржња према Србији никад неће надјачати нашу љубав. радујемо се јер знамо да је дело јаче од речи, а наша истина од ваше лажи. Радујемо се јер знамо да смо отпочели судбоносан подухват и рачунамо на његов успех.
Даће Бог!
