Андроник Комнин
Elita
- Poruka
- 24.188
Иако је услов да се бившим и садашњим радницима Генекса исплати надокнада од по 200 евра по години радног стажа испуњен још 2009, запослени још нису видели ни део свог новца, а судећи по последњим дешавањима, нешто мање од 5.000 радника још ће чекати да држава испуни обећање
Наиме, средства која су након продаје имовине Генекса издвојена на наменски рачун, стоје „заробљена“ јер нема одобрења надлежних институција за исплату. Како нам је више пута потврђено у Агенцији за приватизацију, Министарство финансија још није дало неопходно одобрење, а према извршним одлукама Привредног суда које су почеле да пристижу, појединим радницима се новац исплаћује, али са текућег рачуна предузећа.
Подсетимо, социјалним програмом, који је саставни део програма реструктурирања компанија Интернационал ЦГ и Генералекспорт, предвиђено је да се накнада за изгубљено право на бесплатне акције предузећа у висини од око 20 милиона евра исплати свим радницима, новцем од продаје целина у Блоку 20 и на Копаонику. Та продаја окончана је пре више од пет година, а остало је нејасно зашто радници нису исплаћени одмах.
Чекајући на свој новац, радници Генекса обијали су прагове домаћих институција, па је, између осталих, и Уставни суд пресудио у њихову корист, али том одлуком није одређен и начин исплате надокнада. Многи радници су, уз то, самостално или у групама водили посебне спорове пред Привредним судом у Београду, а извршне пресуде које из тих поступака пристижу, исплаћују се са рачуна фирме.
Проблем је што због оскудног пословања на текући рачун Генекса стиже тек мало новца од закупнина, убраног са преостале имовине, па се радници исплаћују јако споро - до сада је надокнаду примило свега око 30 њих.
- Исплате се врше на основу правоснажних извршних одлука Привредног суда у Београду. Законски, средства са наменског рачуна у Трезору не могу бити предмет извршне одлуке, односно предмет принудног извршења, па се новац скида са текућег рачуна Генекса. То нити је законито, нити је тако замишљено, али је на нама да то истрпимо. Са Генексовог рачуна у периоду од око пет месеци уназад скинуто је око девет милиона динара, исплаћено око осам тужби, на свакој у просеку по четири радника. Свака тужба износи око два милиона динара. У незавидној смо ситуацији у којој нико није на добитку. Тиме што годинама не добијамо сагласност за исплату са наменског рачуна оштећена је и фирма и радници, јер темпо којим се то ради значи да ће људи наплатити своја потраживања ко зна када - каже за Данас в.д. директора Генекса Љиљана Стоиљковић. Она додаје да се та ситуација негативно одражава на фирму, јер „танки“ приходи од пословања успевају једва да покрију трошкове за струју и порез, што се уредно исплаћује, пристигле пресуде и минималне плате онолико запослених колико их је неопходно да би се процес рада одвијао.
Током 2013. Генекс је код Комерцијалне банке имао 13,9 милијарди динара, Агробанке 2,5 милијарди динара, док је на конту у Управи за трезор, од камате на депозите, имао 790 милиона динара. Новац са рачуна Агробанке, која је отишла у стечај, није завршио у стечајној маси, већ је пребачен у Поштанску штедионицу. Како смо раније сазнали, 18 милијарди динара резервисаних за раднике још увек је на тим рачунима. Међутим, одговор на питање зашто до сада није одобрена исплата нисмо успели да добијемо од надлежног министарства и Управе за трезор.
Једна од интересантнијих информација до које је дошао наш лист јесте да су парама одвојеним за запослене у једном моменту куповане државне обвезнице. На захтев бившег директора Агенције за приватизацију Владислава Цветковића, одобрење да се један део новца поново орочи (и убиру камате), а други да се усмери на посебан рачун како би послужио за трговање хартијама од вредности, потписао је тадашњи државни секретар Ивица Којић. Дакле, уместо да се измире обавезе према радницима, Агенција је по налогу тадашњег Министарства финансија и економије тај новац улагала у државне обвезнице и тако обезбеђивала ликвидност држави и буџету.
Уносно
Генексова имовина вредна више од две милијарде евра продата је за 170 милиона. Блок 20 са хотелом Интерконтинентал 2008. излицитирала је компанија Мирослава Мишковића за мање од 150 милиона евра, а годину дана касније хотели Гранд и Конаци на Копаонику продати су Миодрагу Костићу за 23 милиона евра на рате. Куле још чекају купца.
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/ko_se_igra_novcem_bivsih_radnika_geneksa.4.html?news_id=288589
Држава, очигледно, прави озбиљан буџетски прекршај и кривично дело, тако што са наменског рачуна, уместо да исплати запослене, ненаменски троши та средства...
Наиме, средства која су након продаје имовине Генекса издвојена на наменски рачун, стоје „заробљена“ јер нема одобрења надлежних институција за исплату. Како нам је више пута потврђено у Агенцији за приватизацију, Министарство финансија још није дало неопходно одобрење, а према извршним одлукама Привредног суда које су почеле да пристижу, појединим радницима се новац исплаћује, али са текућег рачуна предузећа.
Подсетимо, социјалним програмом, који је саставни део програма реструктурирања компанија Интернационал ЦГ и Генералекспорт, предвиђено је да се накнада за изгубљено право на бесплатне акције предузећа у висини од око 20 милиона евра исплати свим радницима, новцем од продаје целина у Блоку 20 и на Копаонику. Та продаја окончана је пре више од пет година, а остало је нејасно зашто радници нису исплаћени одмах.
Чекајући на свој новац, радници Генекса обијали су прагове домаћих институција, па је, између осталих, и Уставни суд пресудио у њихову корист, али том одлуком није одређен и начин исплате надокнада. Многи радници су, уз то, самостално или у групама водили посебне спорове пред Привредним судом у Београду, а извршне пресуде које из тих поступака пристижу, исплаћују се са рачуна фирме.
Проблем је што због оскудног пословања на текући рачун Генекса стиже тек мало новца од закупнина, убраног са преостале имовине, па се радници исплаћују јако споро - до сада је надокнаду примило свега око 30 њих.
- Исплате се врше на основу правоснажних извршних одлука Привредног суда у Београду. Законски, средства са наменског рачуна у Трезору не могу бити предмет извршне одлуке, односно предмет принудног извршења, па се новац скида са текућег рачуна Генекса. То нити је законито, нити је тако замишљено, али је на нама да то истрпимо. Са Генексовог рачуна у периоду од око пет месеци уназад скинуто је око девет милиона динара, исплаћено око осам тужби, на свакој у просеку по четири радника. Свака тужба износи око два милиона динара. У незавидној смо ситуацији у којој нико није на добитку. Тиме што годинама не добијамо сагласност за исплату са наменског рачуна оштећена је и фирма и радници, јер темпо којим се то ради значи да ће људи наплатити своја потраживања ко зна када - каже за Данас в.д. директора Генекса Љиљана Стоиљковић. Она додаје да се та ситуација негативно одражава на фирму, јер „танки“ приходи од пословања успевају једва да покрију трошкове за струју и порез, што се уредно исплаћује, пристигле пресуде и минималне плате онолико запослених колико их је неопходно да би се процес рада одвијао.
Током 2013. Генекс је код Комерцијалне банке имао 13,9 милијарди динара, Агробанке 2,5 милијарди динара, док је на конту у Управи за трезор, од камате на депозите, имао 790 милиона динара. Новац са рачуна Агробанке, која је отишла у стечај, није завршио у стечајној маси, већ је пребачен у Поштанску штедионицу. Како смо раније сазнали, 18 милијарди динара резервисаних за раднике још увек је на тим рачунима. Међутим, одговор на питање зашто до сада није одобрена исплата нисмо успели да добијемо од надлежног министарства и Управе за трезор.
Једна од интересантнијих информација до које је дошао наш лист јесте да су парама одвојеним за запослене у једном моменту куповане државне обвезнице. На захтев бившег директора Агенције за приватизацију Владислава Цветковића, одобрење да се један део новца поново орочи (и убиру камате), а други да се усмери на посебан рачун како би послужио за трговање хартијама од вредности, потписао је тадашњи државни секретар Ивица Којић. Дакле, уместо да се измире обавезе према радницима, Агенција је по налогу тадашњег Министарства финансија и економије тај новац улагала у државне обвезнице и тако обезбеђивала ликвидност држави и буџету.
Уносно
Генексова имовина вредна више од две милијарде евра продата је за 170 милиона. Блок 20 са хотелом Интерконтинентал 2008. излицитирала је компанија Мирослава Мишковића за мање од 150 милиона евра, а годину дана касније хотели Гранд и Конаци на Копаонику продати су Миодрагу Костићу за 23 милиона евра на рате. Куле још чекају купца.
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/ko_se_igra_novcem_bivsih_radnika_geneksa.4.html?news_id=288589
Држава, очигледно, прави озбиљан буџетски прекршај и кривично дело, тако што са наменског рачуна, уместо да исплати запослене, ненаменски троши та средства...
