- Poruka
- 11.777
Protest u Novom Sadu izazvao je sukob opozicionih partija i aktivista koji su ga, bar kako je najavljeno, zajedno organizovali. Skup koji je trebalo da iskaže pijetet prema žrtvama tragedije u kojoj je poginulo 14 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, završen je incidentima ispred Gradske kuće, a sve to ukazalo je i na važno pitanje, ko organizuje proteste i odgovara za to kako će oni izgledati.
Iako je protest najavljen potpisom "udružena novosadska opozicija", viđeniji predstavnici opozicionih stranaka nisu bili u fokusu pažnje, već dvojica odbornika novosadske Skupštine, Miran Pogačar i Miša Bačulov, koji su usmeravali i davali ton protestu, pa je ostalo nejasno ko je zapravo organizovao protest, da li opozicione stranke ili aktivisti ili su to radili zajedno.
Pogačar je u Novom Sadu poznat kao aktivista koji je učestvovao u brojnim protestima, od onih sa ekološkim predznakom, do protesta protiv iseljavanja porodica ili za prava radnika na internetu. On pripada pokretu "Bravo", koji je u gradski parlament ušao na listi Udruženi za slobodan Novi Sad, na kojoj su bile brojne vodeće opozicione partije i koja je osvojila više od 40.000 glasova. Bačulov, koji je jedno vreme bio funkcioner Evropskog puta Basta, bivšeg ministra Radeta Baste, imao je na novosadskim izborima svoju listu, koja je osvojila nešto preko 6.000 glasova. U politiku je ušao nedavno, a prethodno je bio poznat kao influenser, sportista i humanitarni radnik.
Suprotstavljenost opozicionih stranaka i aktivista videla se i na samom protestu, na kom je deo okupljenih građana došao da iskaže počast, dok je manji deo učestvovao u neredima. Dok je sa jedne strane pozivano na solidarnost sa nastradalima, sa druge je deo učesnika išao u koloni do Gradske kuće, a na čelu je bio Bačulov koji je vozio traktor sa cisternom ispunjenom fekalijama, koje će kasnije prosuti ispred novosadske skupštine, potpuno neprimereno povodu događaja. Iako je veći broj građana došao ispred Gradske kuće, kada je počela lomljava, gađanje zgrade, razbijanje prozora, na šta je policija odgovorila suzavcem, "aktivan" je bio tek manji deo okupljenih, dok su se drugi, koji su bili u velikoj većini, sklonili.
Incidenti su ubrzani kada su Bačulov i Pogačar pozvali da odbornici uđu u Gradsku kuću i predaju zahtev za smenu gradonačelnika, iako je bilo jasno da ih policija, koja je bila u zgradi, neće pustiti. Time su, dajući prostor ljudima spremnim za izazivanje incidenata da ih i počine, iako je još ranije bilo upozorenja kako bi do nereda moglo doći upali u zamku koja je omogućila vlasti da protest prikaže kao nasilničku akciju.
Takva razmimoilaženja i sukobi između stranaka i pokreta koji su organizovali protest nastavljena su i u danima posle.
Čiji je protest?
Parlamentarna opozicija održala je sastanak u Beogradu na kom je odlučila da protest povodom tragedije u Novom Sadu bude održan u Beogradu u sredu, 13. novembra, kako je rekao kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović.On je objasnio da je opozicija dala rok od 48 sati vlasti da ispuni zahteve, koji su istovetni onima sa protesta u Novom Sadu, a to je da smene odgovornih funkcionera, otvaranje ugovora, sprovođenje vanredne kontrole i "izlazak iz ove krize koja je nastala decenijskim vođenjem države". Lazović je rekao da za organizovanje takvog protesta "mora da se ostavi prostor".
Međutim, aktivista Milan Pogačar upitao je "ko je ovlastio centrale da bez bilo kakve konsultacije sa pokretima, aktivistima i omladinom Novog Sada odlučuju o tome kada će, gde i kakav biti sledeći protest?"
PROFIMEDIA / Filip Stevanovic / AFP / Profimedia
"Kad ste juče pozvani u prvi red niko od vas nije smeo da dođe i stane. O Novom Sadu i njegovoj sudbini ne može se odlučivati bez Novog Sada. Apsolutno je nedopustivo da se na ovakav način odlučuje. Da li će sad o svemu što treba da se desi u našoj zemlji odlučivati stranke iz Beograda kada procene da im to odgovara? Na žalost, svi smo videli šta se dešavalo tokom protesta zbog tragedija u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju. Stotine hiljada na ulicama i beskonačne šetnje, da bi se na kraju završilo sa pokradenim izborima i malo više mesta za vaše partije u parlamentu", napisao je Pogačar na Iksu.
Istovremeno, novosadski aktivisti su zakazali i svoj protest za petak, 8. novembar, koji bi takođe trebalo da bude radikalniji nego što se pretpostavlja da će biti onaj u Beogradu - jer je najavljena šestočasovna blokada Varadinskog mosta.
"Ako se ponavlja ono što ostavlja negativnu sliku, onda nešto treba uraditi"
Stojiljković kaže da proteste uvek prati neka vrsta onih koji ih radikalizuju i imaju svoje ciljeve, te da "oni koji organizuju proteste, očito nemaju kapaciteta ili energije, a možda ni dovoljno želje da se toj vrsti grupa huligana suprotstavi", dok je reakcija vlasti takva "da oni svoju intervenciju ne usmeravaju na te grupe""Ali ako vam se to ponavlja i ako to ostavlja negativnu sliku o opozicionoj javnosti i organizacijama, onda nešto na tom planu morate da uradite ili time što ćete zahtevati drugačiju intervenciju i ponašanje policije, ili time što ćete imati nekakvu svoju bezbednosnu službu i ljude koji time treba da se bave", smatra Stojiljković.
"Zbog takvog viđenja su aktivisti, a ne političari"
Prema njegovom mišljenju, očigledno je da aktivistička struja želi veću dinamiku protesta nego što je predlaže opozicija jer smatraju da bi češćim i radikalnijim protestima postigli više."Između ostalog, zbog takvog viđenja stvari su i aktivisti, a ne političari. Ja nisam siguran da li će njihov pristup biti uspešan, a da li mogu da preuzmu protest od opozicije - posmatrano sa strane, deluje da mogu da samostalno organizuju neka okupljanja i aktivnosti, ali ako opozicija bude vukla na jednu a aktivisti na drugu stranu, to će sigurno da obeshrabri brojne potencijalne učesnike i dovesti do bržeg gašenja protesta", misli Ivković.
On veruje da su opozicione stranke popravile procene toga da li i koliko protesti treba da traju, kako se ne bi "razvukli", a da je percepcija u javnosti da je dovoljno samo pronaći pravu strategiju protesta i da će to onda dovesti do ustupaka vlasti - pogrešna.
"Ja mislim da je moguće da vlast ne pristane na ustupke kakva god da je strategija protesta i ko god da ih predvodi, ukoliko poruke protesta ne nailaze na razumevanje glasačkog tela vlasti. Ako pod uspešnim protestom smatramo to da opozicija izvede solidan broj ljudi, to će verovatno uspeti. Ako, pak, pod uspešnošću protesta smatramo to da izazove ustupke vlasti, to ne zavisi primarno od toga ko organizuje proteste ni koja se strategija primenjuje, već da li glasači vlast smatraju da su neki zahtevi opravdani. To je način na koji vladajuća stranka funkcioniše, vodi se time šta njeni glasači smatraju", veruje Ivković.
cela vest
I ovde lako može da dođe do razvodnjavanja i pre nego što je zvanično počelo.
Da li će deo opozicije opeta prošetati malo građane ?
Ili će radikalniji aktivisti preuzeti , manje ranije popularnog opkoljavanja Pinka, sad bi možda Žeksov novi Dvorac mogao da završi sa malo crvene farbe.
Da li će se desiti nešto ozbiljnije ili standardno razvodnjavanje?
Poslednja izmena:
