Ko mnogo čita, mnogo se sekira

Sta je po tvom misljenju poenta rečenice?
Ja gledam na književnost kao na nešto što, pored životnog iskustva, utiče na razvoj kritičkog mišljenja tako da ako imaš duži čitalački staž ne gledaš svet kroz ružičaste naočare. Dobro sad, nije to slučaj kod svih ljudi, ali ja sam tu rečenicu tako shvatila. Možda sam se učitala u nju, ali jbg.
 
Ovo je na tragu onih anegdota koje prepričavaju loši đaci u školi, uvijek o nekom liku koji je mnogo čitao, pa na kraju poludio.
Ne vidim smisao takve rečenice, bez obzira na kontekst, posebno u slikovnici za djecu. Štaviše, djeluje mi prilično skandalozno.
Posljedice čitanja nikad ne bih opisao kao sekiraciju.
Ih, ne doživljavaš možda emotivno, kao ja. Puno puta sam se nasekirala čitajući, a dva puta sam kontaktirala pisce romana koji su me nasekirali. Telefonom! Prvi put jer me je toliko dotakla priča da sam bila onesposobljena za život normalan nekih deset dana, drugi put jer me iznervirao kraj romana.
 
Ih, ne doživljavaš možda emotivno, kao ja. Puno puta sam se nasekirala čitajući, a dva puta sam kontaktirala pisce romana koji su me nasekirali. Telefonom! Prvi put jer me je toliko dotakla priča da sam bila onesposobljena za život normalan nekih deset dana, drugi put jer me iznervirao kraj romana.
To što te roman emocionalno angažuje nije sekiracija, to je uživljavanje koje proizvodi katarzu.
Sekiracija je uznemirenost zbog realnog životnog problema.
 
Dobro de, nije gomno nego se cuko pokakio. Ako ne mogu zaspati, ako plačem, ako ne mogu jesti zbog nečega-dajem mu isto ime-sekiracija.
Krivo ime mu daješ. :D
Ako plačeš zbog nečega što ti se nije dogodilo, odnosno zbog nečega što se u stvarnosti uopšte nije desilo, znači da u sebi proizvodiš tragični efekat bez tragičnih uzroka. Što bi Aristotel rekao, čistiš dušu.
Jedino ako ne možeš da odvojiš stvarnost od fikcije, ali to je već neka druga priča.
 
Krivo ime mu daješ. :D
Ako plačeš zbog nečega što ti se nije dogodilo, odnosno zbog nečega što se u stvarnosti uopšte nije desilo, znači da u sebi proizvodiš tragični efekat bez tragičnih uzroka. Što bi Aristotel rekao, čistiš dušu.
Jedino ako ne možeš da odvojiš stvarnost od fikcije, ali to je već neka druga priča.
Ok je da mi kažeš da sam luda :)
 
Jaoooo... izbegavam ovu temu, ali ipak ću nešto na njoj napisati, izgleda...
Jednu osobu pamtim po rečima da je uvek izbegavao da čita u strahu da će izgubiti svoju originalnost time.
Na pitanje šta voli da čita mi je rekao da nikad celu knjigu nije pročitao, osoba od trideset i nešto godina.
Razmišljam ponekad o toj osobi...
Kako mi ništa slično nije palo na pamet dok sam čitala-da ću izgubiti sebe, da ću čitanjem biti manje originalna?
Tako mi je palo teško jer sa tom osobom nisam mogla da podelim šta su mi pisci u mom životu značili.
To nije razlog zašto više nismo u kontaktu... ili možda jeste?

Slikovnica sa porukom da je čitanje izvor sekiracije...
To mi je još potresnije!
 
Osim sto je sugestija u slikovnici neprimerena pritom je jos i glupa.
Ako zelis da odvratis decu od citanja takvom recenicom, dete nece citati, a roditelji nece kupiti ni tu njihovu slikovnicu.
Sami sebi seku granu na kojoj sede ?!?

Ja sve imam utisak da recenica ne treba da glasi tako, nego je neko nesto nakaradno preveo sa nekog drugog jezika.
 

Back
Top