Naravno da nije živa. Verujem da je stradala od ruke jednog ili oba svoja roditelja ili usled teškog zanemarivanja od strane istih. Navodni nestanak deteta je samo dimna zavesa i distrakcija.
Teorija o prodaji deteta nema veze sa mozgom. Odavno više niko ne kupuje decu na crnom tržištu kad mogu da iznajme matericu i legalno dobiju biološko dete ili usvoje iz bilo koje siromašne zemlje. Naročito ako je u pitanju Afrika i Azija a Madona i Anđelina su postavile trend usvajanja dece iz tih krajeva sveta i od tada su beli siročići demode. Da ne spominjem da bezdetni ljudi više ne nose stigmu kao nekada pa i ne osećaju pritisak da traže alternativna rešenja da se ostvare kao roditelji.
Jedino zbog čega bi se neko dete moglo naći na tržištu su pedofilija i trgovina organima. Za ovo drugo neko bi morao da ima kompletan medicinski dosije male Danke i uzorke njene krvi da se potvrdi da bi bila odgovarajući donor nekom tamo bolesnom bogataškom detetu. Pedofilske organizacije biraju lake mete, decu iz sirotišta, migrantsku decu i mališane iz ratom zahvaćenih područja. Neće niko preći pola sveta da ukrade jedno dete iz neke srpske pripizdine koje ima porodicu.
Ostavljam još i malo verovatnu mogućnost da je majčina verzija priče tačna, da je Danka iskoristila trenutak njene nepažnje i odlutala a onda stradala na ulici ali ne od strane one dvojice nesrećnika iz vodovoda već nekog meštanina koji se uspaničio i sakrio telo. Ili da je odlutala na nečije imanje gde je izgubila život u nekoj bizarnoj nesreći tipa da je gazda pregazio traktorom jer nije očekivao dete na svom imanju, da je upala u bunar ili septičku jamu, da su je rastargli psi ili svinje. Mogu da vidim kako bi se gazda na čijem se imanju desila nesreća uplašio. A relativno brzo se digla frka, nagrnuli su policija, mediji, službe za spasavanje, rotacije, helikopteri. Mogu misliti koliko bi to isprepadalo nekog priprostog seljaka, bivšeg Titovog pionira koji je od kolevke zadojen strahom od države i autortiteta.
Ipak, najveći utisak ostavljaju ćutanje i usuđujem se da kažem ravnodušnost roditelja. Neverovatno je sa kolikom lakoćom su prihvatili zvaničnu verziju i drže se za nju kao davljenik za slamku i nemaju ni najmanju želju da se ispitaju druge mogućnosti. Čudno je i što se nisu obratili medijima u prvim danima nestanka što je praksa. Njima kao da odgovara da se što pre zaboravi.
Mislim da se jedan čovek sa kompleksom heroja zaleteo da opet ispadne svemogući spasitelj, verovatno bi i lično uručio dete roditeljima i upro je sve moguće i nemoguće službe da traže dete zanemarujući ostale aspekte slučaja. Kad su shvatili u kom grmu leži zec i da dete neće naći živo a ne odgovara im da se nađe mrtvo zbog toga ko ga je ubio, roditeljima su poklonili slobodu u zamenu za večno ćutanje, oni su namestili one dve pijane budale, idealne dežurne krivce, telo deteta je pokopano ili kremirano da slučajno ne bi bilo nađeno pa da obdukcija pokaže šta se stvarno desilo. Tipična kontrola štete ali vuci su siti a ovčice na broju osim Danke i Dalibora.
