Ko krije i ko ne dozvoljava da Srbi znaju svoj jezik pravi?

Poruka
4.292
Do pre samo 150 godina Srbi sy govorili sasvim drugim jezikom nego sto govore danas. I to se krije, nigde se to ne spominje, nigde to necete cuti u istoriji u knjigama na televiziji, od ucenih ljudi od nikoga. Da smo mi slobodna zemlja i slobodni ljudi niko ali niko nam ne bi kao prvo mogao uzeti jezik a kao drugo cak i da smo nasilno morali da promenimo jezik pod torturom (sta se i desilo) slobodni ljudi bi i dalje bar pojedinci cuvali stari pravi jezik i znaliga ili bar bi iali nas stari jezik u recniku nasem ili da ima neke knjige koje cuvaju nase stare reci. Ali ni toga nema. CAK SU NASI KRVNICI KOJI SU NAM PROMENILI JEZIK SPALILI SVE STA SU MOGLI SVE KNJIGE KAKO SE NE BI SECALI NASEG PRAVOG JEZIKA. Ali nisu sve ipak u rukama vrlo retkih pojedinaca ima starih knjiga na nasem starom pravom Srpskom jeziku. Tako vam dajem sad slike od nase stare srpske knjige koju sam slikao par slika da vidite kako se pisalo i kakve su nase stare reci i recenice. Dakle te i takve stare knjige suu dokaz ovoga sto ja sad pisem a sto se krije i niko o tome ne govori u Srbiji. ko je taj koji je promenio nas jezik? taj izrod je Vuk karadzic po instrukcijama masona i katolicke crkve. U to vreme papa je ratovao sa masonima ali eto kad imaju isti cilj onda su i saradjivali.

Evo slike nase stare Srpske knjige autenticne: "Sovjeti Zdravoga Razuma" - Dositej Obradovic. Izdanje iz 1883 - kasnijih izdanja nema zbog zabrane SPC.

Sovjeti zdravago razuma je knjiga srpskog pisca Dositeja Obradovića objavljena u Lajpcigu 1784. godine. Najavu za knjigu Sovjeti zdravog razuma predstavlja Pismo Haralampiju iz aprila 1783. godine. Prvo izdanje je bilo 1808. godine objavljeno u Novom Sadu od Sveučilišta Ugarskoga (Vseučilišča Vengerskago). Kasnije je objavljena u Knjažesko-Srbskoj tipografiji u Kragujevcu 1833. godine. Ove slike su iz knjige zadnjeg izdanja iz 1883 godine.

Sadrzaj: Dositej Obradović (1739-1811) je srpski filozof i prosvjetitelj. Sovjeti zdravoga razuma sadrže pet poglavlja, i to tri traktata iz etike – o ljubavi, vrlini i poroku – i dva autobiografski zasnovana eseja, u kojima je izneo zanimljive podatke o svom književnom radu i dalje razvio praktičnu stranu svog prosvetiteljskog učenja.

1.png

2.png

3.png

4.png
 
Poslednja izmena:
Staroslovenski jezik je skoro kod svih Slovena bio okosnica jezika,a posle u toku istorije se menjao,negde je to islo stihijski,negde se pojavio neki reformator (kao Vuk Karadzic) i unepredio jezik.Kolikpo je to dobro ili lose,i nije bitno,jezik nije isti kakav je bio.
Nema ama bas nikakve veze sa udaljavanjem nas od Rusa,nego sa uticajem Austrougarske,u kojoj se vecina nasih ucenih ljudi obrazovala.Da su nasi vidjeni ljudi isli na fakultete u Rusiju,imali bi Ruski uticaj u jeziku i kulturi...
Svaki jezik se menja vremenom,u danasnje vreme globalizacije jos brze nego pre.Nema zavere protiv Nebeskog naroda,to je jednostavno prirodni proces.
 
Оригинални српски језик јако личи на руски, сакрили су га они који су хтели да нас одвоје од Русије током XIX века.

To što ti nazivaš „originalni srpski jezik” je verovatno slavenosrpski jezik koji je nastao i korišćen u Vojvodini kao delu Austrougarske, planskim rusofilizovanjem mešavine starog srpskoslovenskog i srpskog narodnog jezika u XVIII veku kako bi se Srbi iz tadašnje Vojvodine lakše oduprli pritiscima Austrije u kulturnom i verskom pogledu. Tada su učenjaci iz Rusije došli i osnovali svoju školu. Ali stari srpskoslovenski jezik iz doba Nemanjića uopšte nema takve niti tolike sličnosti sa ruskim.
 
Nema ama bas nikakve veze sa udaljavanjem nas od Rusa,nego sa uticajem Austrougarske,u kojoj se vecina nasih ucenih ljudi obrazovala.Da su nasi vidjeni ljudi isli na fakultete u Rusiju,imali bi Ruski uticaj u jeziku i kulturi...

Vidi se da je Austrougarska bila nikakva imperija, cim joj je bilo svejedno da li joj se podanici kulturno udaljavaju od konkurentske i takodje imperijalne prapostojbine ili ne. Nije cudo sto je propala :hahaha:

To što ti nazivaš „originalni srpski jezik” je verovatno slavenosrpski jezik koji je nastao i korišćen u Vojvodini kao delu Austrougarske, planskim rusofilizovanjem mešavine starog srpskoslovenskog i srpskog narodnog jezika u XVIII veku kako bi se Srbi iz tadašnje Vojvodine lakše oduprli pritiscima Austrije u kulturnom i verskom pogledu. Tada su učenjaci iz Rusije došli i osnovali svoju školu. Ali stari srpskoslovenski jezik iz doba Nemanjića uopšte nema takve niti tolike sličnosti sa ruskim.

Nego sa kojim ima slicnosti, starohrvatskim? :D

200px-Srbija_Stefana_Nemanje.jpg
 
Poslednja izmena:
Управо супротно, књижевни језик из старих књига није прави народни језик, већ вештачки језик који су користили учени Срби. Осталих 99% народа је ионако било неписмено, па нити су писали те књиге, нити су их читали, нити су имали икакве везе са тим књигама.
 
Da, jezik u doba Nemanjića i pre Nemanjića nije najpoznatiji. Često se naziva protoslovenskim. Ali mi u našem jeziku imamo i reke koje koriste keltske nazive.

Tu su i pozajmljenice od strane drugih naroda, ali tu je i generalni uticaj koji je Vizantija ostavila.

Mislim da svi znaju da smo koristili GLAGOLJICU i mislim da se svuda uči ko su bili Ćirilo i Metodije. Mislim da čas istorije ne može da prođe bez toga, još u 5. O.Š.

Ali, usaglašavam se sa činjenicom da se tokom 18 i 19 veka dešavale velike političke manipulacije širom Evrope i slovensko-ruski uticaj se mahom pokušavao ukloniti, pogotovo zato što je otomansko carstvo slabilo tokom tog perioda.

Standardizacija jezika je bila neophodna nakon odlaska turaka. A ona se dogodila sa jednom nacionalističkom misli koja se poput trojanca uvukla među Balkan i koje je Austrija iskoristila da napravi hrvatski jezik. Za ovo zlodelo im je poslužio Vuk Stefanović Karadžić, često okačen u mnogim učionicama.
 
Poslednja izmena:
вештачки језик који су користили учени Срби. Осталих 99% народа је ионако било неписмено, па нити су писали те књиге, нити су их читали, нити су имали икакве везе са тим књигама.

Sve mi se cini da je i danas tako. Mislim ljudi znaju da citaju, ali nemaju pristup pravim informacijama.

Tu su i pozajmljenice od strane drugih naroda, ali tu je i generalni uticaj koji je Vizantija ostavila.

 
Poslednja izmena:
Na Balkan su došla 2 slovenska naroda, tj dve velike skupine, a to su:

1. Srbo-hrvati, kao jedan narod, IKAVCI
Naseljavaju od Like do Zahumlja

2. RAŠANI, tj RASI, iliti RUSI, koji su dovukli i Bugare sa sobom. Oni su EKAVCI
Naseljavaju Rašku, Ras, Rusiju bukvalno, pa prema Bugarskoj sve.


IJEKAVICA nastaje na dodiru ova 2 slovenska narečja, IKAVICE i EKAVICE, i danas se u Ukrajini govori IKAVICOM, a u Rusiji EKAVICOM.

EKAVCI su ti koju su izbegli 1690, i poneli ekavicu sa sobom sve do Budimpešte i Temišvara, njihov govor je i dan danas, neka mešavina srpsko-bugarsko-ruski.
Njihov govor se uzima i za govor svih Srba prečana, mislim na Panonce pre svega, i postaje zvaničan srbski govor, iako realno to i nije srpski, VEĆ RUSKI!
Srbski, je govor Zahumlja, Brda, Dalmacije, i on se nije promenio pa najmanje 600 godina!
Sve narodne pesme su potpuno razumljive bez ikakvih prepravki, pogledajte spise iz Crne Gore iz 1700-ih, to je današnji govor 100%, ali ne i onaj RUSKI!
...
Onda dolazi hromi Vuk, koji preseca tu vezu sa Raškom, tj RUSIJOM, i srbski jezik "svinjara i govedara" postaje zvaničan jezik.
Moglo bi se reći da je država RAŠKA bila svojevrsna kolonija Rusa/ Normana na Balkanu, otuda su raški vladari tako olako i palili srbsko zahumlje.
I može se videti jasan prekid vrsti i načinu vladanja PRE i POSLE Nemanjića, vladari pre N. su bili narodni, dok su se ovi ponašali kao prema tudjem narodu.
Zato im se država tako lako i raspala, svi su jedva čekali da im vide ledja!

Koja bi reč bila provera da li ste na izvornom Srbskom ili RAŠKOM području?

REČ Š(j)IKIRA, tj SEKIRA, ako se govori Š(j)IKIRA, to su Srbi, IKAVCI, potonji IJEKAVCI, pa i EKAVCI, a ako se govori SEKIRA, to su Rašani, EKAVCI!
To je crta koja preseca Srbiju tačno posred KRAGUJEVCA, ako maknete se 2km prema zapadu, tj jugozapadu, čućete ŠIKIRU, a samo malo prema Moravi je SEKIRA.
...
ZAKLJUČAK
Mi uopšte i ne znamo ko smo.....svidelo se to nekom ili ne.....RUSI, RAŠANI, Nemanjići, EKAVCI, su SRBIMA, IKAVCIMA, nametnuli potpuno drugi identitet....tj sad smo pomešana oba...
...
A premeštaj naroda posle 1500-ih je dodatno zamrsio celu stvar, i UBACIVANJE VLAHA U SRBSKI NAROD, tek je tu nastala pometanja....
 
Poslednja izmena:
I Dositej Obradović je bio Mason.
Jezik koji prati dotično pismo je Raski, kojim je govorila i pisala nekadašnja vlastela, u doba srednjevekovnih država.
Raska vlastela.
Nemanjići, Brankovići, Hrebeljanovići,....
Narod su, posle desetkovanja Rasa kugom - većinom činili Srbi, ekavci.
Došlo je do situacije - sve učene knjige na Raskom jeziku, narod koji većinski govori Srpski jezik.
Onda je Vuk odradio tu "reformu" pisma (u stvari - odradio je Kopitar i pritom napravio Hrvatski jezik) i tako uskladio govor i pismo. (stvorio Srpsko pismo).

Današnji istoričari to pismo i jezik (srednjeg veka) zovu staroslovenski ili crkvenoslovenski, kao da je Crkva imala neki svoj poseban jezik.
A isto tako nije moguće ni izmeniti jezik kojim govori narod.
Srbi su i tada pričali slično današnjem jeziku (izuzmemo li masovnu pojavu tudjih tehničkih reči i poštapalica danas), bili su ekavci - kao što su i danas.
 
Nije ni cudo da svako to ne zna.

Jer su gluposti u ravnini zemlja je kugla.

A za vreme Vuka nije bila u upotrebi staroslovenski Setog Save. Jer ta srpska redakcija crkvenoslovenskog raske skole je prvo zameneirnj resavskom skolom pa onda novocrkvenoslovenskog koji bazira na ruskoj redakciji staroslovenskog.

Rusi nisu ostavili njihovu redakciju crkvenoslovenskog ko sluzbeni jezik, a Srbi da rade. Srbi veci Rusi od Rusa.
 

Back
Top