Ко је заслужан (крив) за популаризовање израза "Србијанац"?

Alter_Ego_

Stara legenda
Banovan
Poruka
97.857
Један наш колега са форума шесто користи термин "Србијанац", па се на суседној теми, као споредна, повела дискусија о овом појму.

Питао сам колегу Чета у ком контексту се овај термин користи, јер га, рецимо, ја никада не бих користио, нити ми је близак, нити би ми пало на памет или у било ком језичком контексту да поменем термин "Србијанац".

(у другом посту ставићу одговор колеге Чета).

Ја мислим да се овај израз никада или скоро никада не би користио, да неки, почетком деведесетих није употребио синтагму "другосрбијанац" а разни људи нису као папагаји почели да понављају овај израз "другосрбијанац, другосрбијанац", па је то Србијанац остало за стално.

Чак и овде на Крсти гомила чудних ницкова се стално хвата за тај термин, као, смета им, а да није њих, никада га нико не би ни употребљавао или би, тек некада, био употребљен у сасвим неутралном контексту.
 
Poslednja izmena od moderatora:
kada se i u kom konstekstu upotrebljavao i upotrebljava izraz Srbijanac?


Izraz „Srbijanac” ima dugu i promenljivu upotrebu, a njegovo značenje zavisilo je od istorijskog perioda, političkog konteksta i regiona iz kog govornik dolazi.

Osnovno značenje kroz istoriju bilo je:

  • Srbijanac = stanovnik Srbije (teritorijalna/regionalna odrednica)
  • Srbin = pripadnik srpskog naroda (etnička odrednica)
Ta razlika je nekada bila sasvim normalna i široko prihvaćena.

Istorijska upotreba

U 19. i početkom 20. veka izraz „Srbijanac” često se koristio za ljude iz tadašnje Kneževine/Kraljevine Srbije, posebno među Srbima koji su živeli van nje:

  • u Austria-Hungary
  • u Ottoman Empire
  • u Montenegro
  • u Bosnia
  • u Dalmatia
  • u Vojvodina
Na primer, Srbi iz Vojvodina ili Bosnia govorili su o „Srbijancima” misleći na Srbe iz Srbije, odnosno iz države Srbije preko Save i Dunava.

Taj izraz nije nužno imao negativno značenje — često je bio praktična geografska oznaka.

U jugoslovenskom periodu

Tokom Yugoslavia izraz je opstao, ali je postao manje centralan jer je postojala zajednička jugoslovenska država. I dalje se povremeno koristio:

  • da razlikuje stanovnike uže Srbije od Srba iz drugih republika,
  • naročito u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini.

Savremeni kontekst i kontroverze

Od 1990-ih izraz je postao politički i identitetski osetljiviji.

Danas postoje tri glavna načina na koje se doživljava:

  1. Neutralno regionalno značenje
    • „Srbijanac” = građanin ili stanovnik Srbije, bez obzira na nacionalnost.
    • Analogno: Bosanac, Hercegovac, Vojvođanin.
  2. Razlikovanje među Srbima
    • Koristi se za Srbe iz Srbije naspram Srba iz:
      • Bosne,
      • Hrvatske,
      • Crne Gore,
      • dijaspore.
  3. Negativno ili osporavano značenje
    • Neki smatraju da se izraz koristi da bi se:
      • razdvojili „Srbijanci” od „Srba”,
      • umanjio nacionalni identitet Srba iz Srbije,
      • ili nametnula samo teritorijalna identifikacija.
    • Zbog toga deo ljudi izraz doživljava kao politički obojen ili pejorativan, naročito kada dolazi iz određenih medijskih ili nacionalističkih konteksta.

Lingvistički aspekt

U srpskom jeziku nastavak „-anac” često označava stanovnika neke oblasti ili države:

  • Srbija → Srbijanac
  • Bosna → Bosanac
  • Amerikа → Amerikanac
Međutim, za Srbiju postoji posebnost jer:

  • etnonim „Srbin” već postoji,
  • pa se „Srbijanac” nikada nije potpuno ustalio kao jedini naziv za stanovnika Srbije.
Zato danas:

  • neki smatraju izraz sasvim legitimnim geografskim pojmom,
  • a drugi ga odbacuju zbog političkih ili identitetskih razloga.
U savremenom standardnom jeziku najneutralnije formulacije su obično:

  • „građanin Srbije”
  • „stanovnik Srbije”
dok „Srbijanac” ostaje izraz čije značenje dosta zavisi od konteksta i namere govornika.
 
Један наш колега са форума шесто користи термин "Србијанац", па се на суседној теми, као споредна, повела дискусија о овом појму.

Питао сам колегу Чета у ком контексту се овај термин користи, јер га, рецимо, ја никада не бих користио, нити ми је близак, нити би ми пало на памет или у било ком језичком контексту да поменем термин "Србијанац".

(у другом посту ставићу одговор колеге Чета).

Ја мислим да се овај израз никада или скоро никада не би користио, да неки ретард, почетком деведесетих није употребио синтагму "другосрбијанац" а разни крезуби људи нису као папагаји почели да понављају овај израз "другосрбијанац, другосрбијанац", па је то Србијанац остало за стално.

Чак и овде на Крсти гомила чудних ницкова се стално хвата за тај термин, као, смета им, а да није њих, никада га нико не би ни употребљавао или би, тек некада, био употребљен у сасвим неутралном контексту.

Може да се каже као шала и то је ок. А може са погрдним призвуком што је довољан разлог да се потегне мачета.
 
Термин Србијанац користе ови што би да изједначе називе Босанац, Македонац, Црногорац... Дакле, малициозно.
Мада има и овде доста света који због кратке памети прихвата све то, чак се и поноси тиме.
 
Да неки глупан није измислио кованицу "другосрбијанац", Србијанац би био географски израз, попут Шумадинца, који би временом у потпуности нестао.

Ђорђе Чварков би, као староседелац Бојбодине користио израз Србијанац, а, рецимо, мени је тај израз тотално стран, одувек био. Е, сад, Ђорђе Чварков је староседелац, али временом је много људи дошло у Бојбодину, тако да се и она измешала Србима из свих крајева, те би се временом та подела староседеоци и дођоши у потпуности нестала, а са њом и израз Србијанци за Бојбођане, а не верујем да се то користи у Босни и Хрватској. Можда у малецној Црној Гори. Постоје и неке песме, било Алексија Радичевића или неке народне, које у позитивном контексту користе тај термин, али то би временом био застарели термин који би се у потпуности изгубио из језика, као што су се многе старије речи губиле из језика, временом.
 
Један наш колега са форума шесто користи термин "Србијанац", па се на суседној теми, као споредна, повела дискусија о овом појму.

Питао сам колегу Чета у ком контексту се овај термин користи, јер га, рецимо, ја никада не бих користио, нити ми је близак, нити би ми пало на памет или у било ком језичком контексту да поменем термин "Србијанац".

(у другом посту ставићу одговор колеге Чета).

Ја мислим да се овај израз никада или скоро никада не би користио, да неки ретард, почетком деведесетих није употребио синтагму "другосрбијанац" а разни крезуби људи нису као папагаји почели да понављају овај израз "другосрбијанац, другосрбијанац", па је то Србијанац остало за стално.

Чак и овде на Крсти гомила чудних ницкова се стално хвата за тај термин, као, смета им, а да није њих, никада га нико не би ни употребљавао или би, тек некада, био употребљен у сасвим неутралном контексту.
Комшија
 
Један наш колега са форума шесто користи термин "Србијанац", па се на суседној теми, као споредна, повела дискусија о овом појму.

Питао сам колегу Чета у ком контексту се овај термин користи, јер га, рецимо, ја никада не бих користио, нити ми је близак, нити би ми пало на памет или у било ком језичком контексту да поменем термин "Србијанац".

(у другом посту ставићу одговор колеге Чета).

Ја мислим да се овај израз никада или скоро никада не би користио, да неки, почетком деведесетих није употребио синтагму "другосрбијанац" а разни људи нису као папагаји почели да понављају овај израз "другосрбијанац, другосрбијанац", па је то Србијанац остало за стално.

Чак и овде на Крсти гомила чудних ницкова се стално хвата за тај термин, као, смета им, а да није њих, никада га нико не би ни употребљавао или би, тек некада, био употребљен у сасвим неутралном контексту.
SNS i udba
 
Ja sam imao jednu simpatiju koja se zvala Srbijanka.
Nije to nekada bilo nešto što smeta ljudima.

То пишем.

Није имао негативан контекст, а разне контексте је могао да има, док неко није направио кованицу "другосрбијанац".
 
Nama dati njihovo primorje, m? 😄
Nije to njihovo

1000008681.jpg
 
Један наш колега са форума шесто користи термин "Србијанац", па се на суседној теми, као споредна, повела дискусија о овом појму.

Питао сам колегу Чета у ком контексту се овај термин користи, јер га, рецимо, ја никада не бих користио, нити ми је близак, нити би ми пало на памет или у било ком језичком контексту да поменем термин "Србијанац".

(у другом посту ставићу одговор колеге Чета).

Ја мислим да се овај израз никада или скоро никада не би користио, да неки, почетком деведесетих није употребио синтагму "другосрбијанац" а разни људи нису као папагаји почели да понављају овај израз "другосрбијанац, другосрбијанац", па је то Србијанац остало за стално.

Чак и овде на Крсти гомила чудних ницкова се стално хвата за тај термин, као, смета им, а да није њих, никада га нико не би ни употребљавао или би, тек некада, био употребљен у сасвим неутралном контексту.
па ево на конкретно питање ... ко је заслужан ја ћу да ти одговорим... ти си једним делом заслужан. као и маса оних који су се сами назвали другосрбијанцима па кад нису постигли жељени циљ сад им смета што се то данас користи у изразито негативном контексту.
 

Back
Top