Ko je zaista Dragan Solak? (Bez SNS mantri)

[38imak]

Izneti podaci su prilicno tacni osim rudnika ako se ne varam.
Kljucni odgovor lezi u zadnjoj recenici posto ni njihovi roditelji i generacije pre njih nisu dosli na pozicije zahvaljujuci "vrednim stvaranjem", ili nekim drugim "radnim sposobnostima" koje su bile iznad vecine za razliku od onih koji su vredno radili, a nisu bili "sposobni", da su lencarili kako si naveo umrli bi od gladi.
Srpski receno ne sluzi im na cast nacin na koji su dosli i ostali na tim pozicijama.
Zar zaista mislis da su najbolji injzenjeri najbolje poziconirani, ili najbolji pravnici itd?
Nisu, oni se ne razlikuju od radnika koje su pre njih eksploatisali.
Misljenje nije levicarsko, niti zasnovano na ex SFRJ indoktrinaciji, nauprot.

To misljenje jeste levicarsko.
Prekinite da pljujete po komunizmu, kada ste komunisti.
Imajte makar toliko intelektualne pristojnosti.

 

[Zaštitnik Benedikt]

То би било тачно што пишеш, да је сваки рад једнак, квантитативно и квалитативно, а није.

Нпр. кад ја ударам тениску лоптицу и пребацујем је преко мреже, тај мој рад је једнак нули.

А кад Новак удара тениску лоптицу и пребацује је преко мреже, тај рад вреди десетина милиона евра иако је времеснко трајање рада и интензитет мање више једнак и новаков и мој. И он има 24 сата као и ја.

Али његово пребацивање вреди милионе,а моје вреди нула.

Зато, узмимо мој горњи пример обућара који у почетку прави 20 пари ципела месечно, а заврши са милион ципела.

Он је имао комшију, такође обућара, који је исто право 20 пари ципела, али је до пензије правио 20 пари ципела месечно, а први обућар је улагао и стварао да би могао да направи милион ципела месечно.

Хвала овом другоме што је обуо милионе људи.

Kao da si prepisao iz marksistickog udbenika, igrom slucaja sam u privatnoj biblioteci naisao na knjigu "Dvestogodisnjica Smitovog bogatstva naroda 1776-1976 jenog od izvora marksizma" i Bogatstvo naroda je izdala marksisticka biblioteka.
Pisao sam vec o poreklu liberalnog i levicarskog pokreta kao i o njihovom nastanku i da su proistekli iz iste kuhinje i sa kojim ciljem. Cilj im je isti.

Citirao bih za tebe nepoznatog profesora dr. Raffay Erne-a "sa svima je moguce uspostaviti dijalog ukljucujuci i sagovornike razlicitog ideoloskog opredeljenja sem sa liberalima za njih postoji samo jedna istina, a to je njihova" inace on sebe smatra konzervativcem.

Prevescu ti drugom obucaru je omoguceno, dopusteno da proizvodi milion pari cipela, mozda nije proizvodio kvalitetne kao prvi, ali je kompenzovao svoje nedostatke drugim osobinama opisanim sa moje strane.
Slicno jednom detetu koje je u garazi sa svojim vrsnjakom projektovao procesor, uh ta garaza sta sve nije proisteklo iz nje u Americi koliko su samo unapredili nauku samim time i civilizaciju

Kusturicu je neko poslao na sklovanje u Prag, zatim je kao takav proglasen talentom ostalo je istorija, bolje da ne iznosim svoje skromno misljenje o njegovom ostvarenju.

Ne pratim sport samim time ni tenis posto sam primetio da te interesuje fizicko vezbanje objasnicu ti jedan njegov nacin funkcionisanja.
Kada je bila zlatna era bodibildinga Dzo Vejder je pronasao svoju zlatnu koku Arnolda Svarcenegera iako je bio medu najboljima, posto najbolji ne postoje, na vrhuncu svoje karijere kada je mislio da je iznad njega osilio se i odbio poslusnost. Dzo Vejder je na prvoj Olimpiji za pobednika postavio 20 kg lakseg Frenk Zejna, na sledecoj je Svarceneger ponovo pobedio na obostrano zadovoljstvo.

Lepe si price srocio, steta sto nisu realne.
Primetio sam lajkovao si poruku u kojoj se velica korupcija sinova komunistickog direktora i gastajbartera, razmisli o tome.

 

[Zaštitnik Benedikt]

To misljenje jeste levicarsko.
Prekinite da pljujete po komunizmu, kada ste komunisti.
Imajte makar toliko intelektualne pristojnosti.

Procitaj gore odgovorio sam tvom istomisljeniku.
Pripadam staroj gradanskoj porodici za razliku od vecine korisnika foruma, koji bi za razliku od mene trebali biti zahvalni rezimu koji pljuju.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Znam ga ja lično, i ne samo to nego smo bili i najbolji drugari ali je to bilo u nekoj totalno drugoj epohi koja se sada sa ove distance oseća i kao drugi život. O Draganu ja mislim sve najbolje, inače ne bih ni bio drugar sa njim, logično.
Upoznao sam ga oktobra 1983. godine na Malom Lošinju gde smo se obojica obreli da služimo obaveznu JNA. Ja lično sam već živeo u Švedskoj pa sam ko budala došao dobrovoljno da to odslužim kad sam 19 godina da ne bih morao tamo kad sam 27. Ubrzo je medjutim izašao zakon da ako odeš u vojsku bilo gde u inostranstvu i živiš tamo, da ti se to računa kao da si odslužio JNA, tako da sam se gadno zaebo jer se u Švedskoj služila vojska 3 meseca i bila je kao posao, mogao si kući da ideš posle 5 sati ako si bio blizu mesta stanovanja, a obično si bio. Vikendi su se obavezno provodili kući dok je meni Mali Lošinj bio na pola puta imedju Malmea, gde sam živeo i Niša gde sam se rodio, ni tamo ni ovamo.
Većina oktobaraca su bila dobra deca, mamini i tatini sinovi tadašnjeg socijalističkog sistema, i većina su upisali faksove da bi bili tamo 12 meseci minus skraćenja, davanje krvi za šta su se dobijala 2 dana, itd...
Mi smo svi bili artiljerci, minobacački odsek na onim velikim minobacačima koje je opsluživalo 5 ljudi, ne sećam se oznake a pitanje je da li sam je i tada znao jer me sve to tako nije interesovalo, došao sam da odslužim robiju i to je bilo sve. Naša baterija je brojala oko 120 vojnika i glavno komandujući nam je bio neki kapetan, ne sećam se ni njegovog imena jer je on izgleda bio neka pijandura pa se nikada nije pojavljivao ali se odlično sećam njegovog potčinjenog, poručnika Čepe koji je bio i posrednik u sprijateljivanju Dragana i mene. I kapetan i poručnik Čepa su bili Srbi, nije bitno za priču ali da napomenem.
Inače atmosfera u tadašnjoj JNA jeste bila da smo se svi družili međusobno, osim sa Šiptarima, oni su bili sami za sebe dok mi stvano nismo pitali ko je Srbin, ko Hrvat i tako dalje ali u početku svi su uvek onako rezervisani pa su Beogradjani bili sa Beogradjanima, Leskovčani sa njihovim, Sarajevska raja sa svojima, Purgeri, Slovenci....itd. Ja sam se u početku družio sa jednim mojim Nišlijom, nekim Leskovčanima, znači južna pruga i jednim Zvezdanom koji je takodje bio dobrovoljac iz Švedske ali jadan nije znao srpski pa sam mu ja bio neki prevodioc sa švedskog.
E sad da skratim priču mada je to teško, to znaju svi koji su bili u vojsci i kada se povede priča o njoj, uglavnom uvek imaš loše i dobre vojnike. Ja sam bio jedan od onih koga je boleo racku za vojsku, nisam slušao naređenja, pazio sam se da ne pravim neke veće pizdarije da ne idem u tvorza ali sam vrlo brzo bio na ratnoj nozi sa poručnikom. Ista stvar je cenim bila i sa Drganom i jos 4-5 ostalih. To nema veze odakle si, jer je to bila mešana grupa, bio je među nama i jedan šiptar, nego je to više kakav si tip, poslušan ili neposlušan, da ga maksimalno pojednostavim.
Vrlo brzo je Čepa počeo da nam hebe keve. Čepa je bio pravi lik iz partizanskog filma, visok, vitak, sa mladežom na licu, tankim usnama, oštrim pogledom...mogao je da igra u bilo kojoj Sutjesci, Neretvi, Užičkoj Republjici i da koka Nemce i Četnike i da publika urla i vrišti i najvija za njega. U pola noći bi samo naša grupa dobijala uzbunu i onda bi nas kamionima vodio obično na Cres gde su bile neke kamenjarske plaže i tu bi nas pod mesečinom terao da puzimo po tom kamenju dok te hladna voda ponekad zapljuskuje a vetar te probija do koske. Naravno, trčanje pod punom ratnom opremom, sa gas maskama i sve ostalo što uz to ide. Nije bilo baš prijatno ali ja lično sam se razmišljao ma ko ti bre hebe mater, ovo je dobro za mene, nabijam kondiciju, osećam se sve jači i nije mi to toliko teško ni padalo, ionako je vojska bila težak smor i bespotrebno gubljenje vremena negde gde ne želiš da budeš.
Uglavno kroz te uzbune i noćne izlete Dragan i ja smo postali drugari.
E sada, ko je Dragan Šolak....pa Dragan je tatin sin kao što su i svi ostali bili, bez ikakve negativne kanotacije. Draganov tt je bio, koliko se sećam, neki od direktora u Kragujevačkoj zastavi i njegove veze i moć sam ubrzo video na delu.
Obuka na Malom Lošinju je trajala nekih 5 meseci i posle toga se išlo u prekomandu, uglavnom odatle u Pulu. Čepa nam je svima pretio da će lično da nas pošalje u prekomandu na Brione da tamo stražarimo do kraja vojnog roka i čuvamo neke podzemne tankere sa naftom, znači rad u tri smene dok se ne skinemo. Ako nas uzbune nisu uplašile i Dragan i ja smo se sasrali od te nove pretnje. Straža je bila najgora moguća kazna i morali smo pod hitno nešto da rešavamo, to jest naši roditelji. Drgan je rekao da će on njegovima da javi da potegnu svoje veze tako da on ne ode u Pulu nego ostane na Lošinju u domu JNA i tu nešto radi, što je bilo top mesto, i pošto smo već bili drugovi predložio mi je da i ja to isto uradim i ostanemo tu i naguzimo Čepu u njegov smrdljivi partizanski šupak. E sad, moji su bili gastarbajteri iz ŠveCke, oni prvi, još iz 60-ih godina i imali su pare a pare naravno otvaraju sva vrata pa i ona na domu JNA Malog Lošinja i ja sam bio prilično siguran da ćemo i Dragan i ja biti tu neki kancelarijski pacovčići i potrčkala i tako dočekati kraj svojih vojničkih dana, tako da sam im javio o čemu se radi i da mi to srede do prekomande koja je bila za nekih mecec-dva.
Prekomanda je došla i Drgan ostade tu kako je i poželeo dok mene i sve ostale staviše na brod za Pulu. Očigledno je direktor Zastave bio moćniji od Švedskih gastosa. Dragan je ostao na Malom Lošinju da vozi Kampanjolu, kako su zvali onaj vojni džip, i u njoj razne generale, pukovnike i koga god po potrebi. Super mesto i poslić ako uzmemo celu situaciju u obzir, klopaš u restoranu JNA, konobari ti serviraju dobru hranu, spavaš u manjim sobama, ma uživanjcija.
One Čepine pretnje su se ipak pokazale kao samo prazne. Niko nije lud bio, pa ni tadašnja JNA da na takva mesta kao čuvanje nafte stavi budale i loše vojnike kakvi smo videli. Tamo su otišli samo najprimerniji i najposlušniji vojnici koje sam posle sretao i koji su mi pričali da je sranje ali se čovek na sve navikne.
Ja lično sam dobio posao u servisu velike Pulske kasarne Katarina, baš preko puta velikog brodogradilišta Uljanik, mislim da se tako zvalo, i ubrzo postao šef tog, u vojsci dosta moćnog odelenja pozadine. Tu sam prodavao neke ratno radne jakne podmorničara, koje su bile onako teget i prilično atraktivne modno u ono vreme. To su kupvalli i vojnici i čak i oficiri, naravno prodaja ispod ruke, super biznis, ništa ne ulažeš prodaješ državnu svojinu a para samo kapuće. Plus su mi moji slali iz Švedske, moj vojnički život u Puli je zaista bio na visokoj nozi. Svakovečenji izlasci, večere po najboljim restoranima, francuski konjak kao avec....dok mi nije stiglo da idem u prekomandu. Kakvu bre prekomandu, pitao sam mog zastavnika prve klase, neću, hoću ovde da ostanem u servisu. Ma jok, stiglo naredjenje. Pa gde? U Dom JNA Pule! Ipak su i gastarbajteri imali neku moć sa svojim doznakama, samo što je to sve zakasnilo i samo su mi bepotrebno pokvarili super lukrativni biznis.
Dom JNA Pule je bilo zdanje koje je zidao još Franjo Josip, vrlo lepo arhitektonsko zdanje i tu je bio pres centar filmskog festivala Pule tako da smo se frotirali sa glumicama i glumcima, dolazio je onaj Željko Malnar sa nekm ekipom pa sam ih vodio da im pokazujem zgradu ali i su tu bili najviši generali i admirali tadašnje JNA i morao si da budeš mnogo primeran vojnik što ja nikako nisam bio. Bilo je tu raznih pizdarija sa moje strane, i tu sam našao biznis i prodavao sam svoje karte u bioskopu i još sitnih drugih neposlušnosti. Na moju inicijativu da spasim i sebe i zastavnika koji mi je bio komandir, tražio sam da me vrate nazad na Katarinu gde više nisam bio šef servisa nego sam do skidanja igrao stoni tenis i puštao kosu, što nikada u životu nisam osim u vojsci.
Dok sam bio šef servisa Drragan je mislim dva puta dovozio neke generale u Pulu pa je bio slobodan uveče pre povratka sutra i onda smo se družili. Zavideo mi je na mom mestu u vojsci, kao ono mamu ti j.ebem gde si ti upao ali ******, sreća prati hrabre i neposlušne.
Pa na prvobitno pitanje ko je Dragan Šolak, pa j.ebivetar kao i mnogi od nas, koji bi obično tražio preči put, neku prejebotinu, kako što lakše doći do željenog cilja. Zar nismo svi Srbi isti takvi? Ja ne znam one koji nisu i tako sam video i Šolaka. Dobar je drugar bio, barem samnom, korektan, znači ako ja platim, on bi uzvratio i tako dalje. Mislim naše poznanstvo je trajalo nekih godinu dana ali te vojska zbliži i bio sam blizak i sa nekim drugim likovima posle u Puli. Retko se takva drugarstva nastave posle i u civilu, ja bih rekao pa nisu ni moja.
Sa Draganom je moglo i da bude....kad me je on posetio u Puli ja sam tamo već izlazio u grad u civilki, Nike patike, izlizane Leviske, 1984 to nisi imao da kupiš u Jugi u prodavnici, posebno su mu se svidjale moje Nike patike. Dogovorili smo se da mu pošaljem jedne kad se vratim u Švedsku i ostavio mi je adresu i broj telefona koje sam ja imao zapisano u jednom malom rokovniku koji sam zaboravio u kaseti svalčionice kada sam se skinuo i tako izgubio svaki kontakt sa bilo kim iz vojske. Tada jbga nismo imali pametne telefone a osim toga ja sam se sa 20 godina vratio u Švedsku, kao odvezan od lanca posle vojske, još mi moji kupili glanc novog Mercedesa, ma idi bre, nisam znao gde bijem...kokaini, amfetamini, disko klubovi, to su bile 80-te.
Mene je život odveo u nekom drugom pravcu i tek sam u Aziji prvi put ponovo čuo za Šolaka kada je Čkopiusti počeo da ga prvi put opanjkava. Reko, čekaj bre, ja znam jednog Dragana Šolaka i onda sam ga Guglao i video da je to on, samo njemu raste tako kosa skoro iznad obrva, prepoznao sam ga.
Nervira me što ga režimske novine prikazuju stalno na slikama u nekim zgrčenim pozama kao nekog Dr Evila iz Austin Powers filmova, čudo mu nisu fotošopirali belu mačku i dugačak nokat na malom prstu? Dragan je inače bio dobar frajer, oko metar 80 visine, možda malo više, normalne gradje, ono šira ramena, bez viška kila itd....zagledjivale su nas kao čkepi kad prošetamo Lošinjskim sokakom iako smo išli u šugavoj sivomaslinastoj uniformi.

Ceo text nije politički obojen, samo sam ga napisao jer vidim da se vrlo malo zna o Draganu ili se zna ali ne u široj javnosti, on je kao neka mitska nedodirljiva figura i milijareder tamo negde do koga niko nema pristup ali služi sadašnjem režimu kao strašilo.
Da li sam da on postane novi preCednik Srbije ili neko koga on gura, iskreno me zabole racku i mislim da ko god zameni ******og barona Minhauzena neće zameniti sistem, jer zašto bi? Zato što to studenti traže? Smešno!
Ja ne živim u Srbiji 45 godina i za to vreme se, što se korumpiranog sistema tiče, nije ništa promenilo, ne očekujem da hoće za mog a ni i Draganovog života.

Sasvim je sigurno da nema plana da Šolak postane predsednik XD.

 

[cickos]

Znam ga ja lično, i ne samo to nego smo bili i najbolji drugari ali je to bilo u nekoj totalno drugoj epohi koja se sada sa ove distance oseća i kao drugi život. O Draganu ja mislim sve najbolje, inače ne bih ni bio drugar sa njim, logično.
Upoznao sam ga oktobra 1983. godine na Malom Lošinju gde smo se obojica obreli da služimo obaveznu JNA. Ja lično sam već živeo u Švedskoj pa sam ko budala došao dobrovoljno da to odslužim kad sam 19 godina da ne bih morao tamo kad sam 27. Ubrzo je medjutim izašao zakon da ako odeš u vojsku bilo gde u inostranstvu i živiš tamo, da ti se to računa kao da si odslužio JNA, tako da sam se gadno zaebo jer se u Švedskoj služila vojska 3 meseca i bila je kao posao, mogao si kući da ideš posle 5 sati ako si bio blizu mesta stanovanja, a obično si bio. Vikendi su se obavezno provodili kući dok je meni Mali Lošinj bio na pola puta imedju Malmea, gde sam živeo i Niša gde sam se rodio, ni tamo ni ovamo.
Većina oktobaraca su bila dobra deca, mamini i tatini sinovi tadašnjeg socijalističkog sistema, i većina su upisali faksove da bi bili tamo 12 meseci minus skraćenja, davanje krvi za šta su se dobijala 2 dana, itd...
Mi smo svi bili artiljerci, minobacački odsek na onim velikim minobacačima koje je opsluživalo 5 ljudi, ne sećam se oznake a pitanje je da li sam je i tada znao jer me sve to tako nije interesovalo, došao sam da odslužim robiju i to je bilo sve. Naša baterija je brojala oko 120 vojnika i glavno komandujući nam je bio neki kapetan, ne sećam se ni njegovog imena jer je on izgleda bio neka pijandura pa se nikada nije pojavljivao ali se odlično sećam njegovog potčinjenog, poručnika Čepe koji je bio i posrednik u sprijateljivanju Dragana i mene. I kapetan i poručnik Čepa su bili Srbi, nije bitno za priču ali da napomenem.
Inače atmosfera u tadašnjoj JNA jeste bila da smo se svi družili međusobno, osim sa Šiptarima, oni su bili sami za sebe dok mi stvano nismo pitali ko je Srbin, ko Hrvat i tako dalje ali u početku svi su uvek onako rezervisani pa su Beogradjani bili sa Beogradjanima, Leskovčani sa njihovim, Sarajevska raja sa svojima, Purgeri, Slovenci....itd. Ja sam se u početku družio sa jednim mojim Nišlijom, nekim Leskovčanima, znači južna pruga i jednim Zvezdanom koji je takodje bio dobrovoljac iz Švedske ali jadan nije znao srpski pa sam mu ja bio neki prevodioc sa švedskog.
E sad da skratim priču mada je to teško, to znaju svi koji su bili u vojsci i kada se povede priča o njoj, uglavnom uvek imaš loše i dobre vojnike. Ja sam bio jedan od onih koga je boleo racku za vojsku, nisam slušao naređenja, pazio sam se da ne pravim neke veće pizdarije da ne idem u tvorza ali sam vrlo brzo bio na ratnoj nozi sa poručnikom. Ista stvar je cenim bila i sa Drganom i jos 4-5 ostalih. To nema veze odakle si, jer je to bila mešana grupa, bio je među nama i jedan šiptar, nego je to više kakav si tip, poslušan ili neposlušan, da ga maksimalno pojednostavim.
Vrlo brzo je Čepa počeo da nam hebe keve. Čepa je bio pravi lik iz partizanskog filma, visok, vitak, sa mladežom na licu, tankim usnama, oštrim pogledom...mogao je da igra u bilo kojoj Sutjesci, Neretvi, Užičkoj Republjici i da koka Nemce i Četnike i da publika urla i vrišti i najvija za njega. U pola noći bi samo naša grupa dobijala uzbunu i onda bi nas kamionima vodio obično na Cres gde su bile neke kamenjarske plaže i tu bi nas pod mesečinom terao da puzimo po tom kamenju dok te hladna voda ponekad zapljuskuje a vetar te probija do koske. Naravno, trčanje pod punom ratnom opremom, sa gas maskama i sve ostalo što uz to ide. Nije bilo baš prijatno ali ja lično sam se razmišljao ma ko ti bre hebe mater, ovo je dobro za mene, nabijam kondiciju, osećam se sve jači i nije mi to toliko teško ni padalo, ionako je vojska bila težak smor i bespotrebno gubljenje vremena negde gde ne želiš da budeš.
Uglavno kroz te uzbune i noćne izlete Dragan i ja smo postali drugari.
E sada, ko je Dragan Šolak....pa Dragan je tatin sin kao što su i svi ostali bili, bez ikakve negativne kanotacije. Draganov tt je bio, koliko se sećam, neki od direktora u Kragujevačkoj zastavi i njegove veze i moć sam ubrzo video na delu.
Obuka na Malom Lošinju je trajala nekih 5 meseci i posle toga se išlo u prekomandu, uglavnom odatle u Pulu. Čepa nam je svima pretio da će lično da nas pošalje u prekomandu na Brione da tamo stražarimo do kraja vojnog roka i čuvamo neke podzemne tankere sa naftom, znači rad u tri smene dok se ne skinemo. Ako nas uzbune nisu uplašile i Dragan i ja smo se sasrali od te nove pretnje. Straža je bila najgora moguća kazna i morali smo pod hitno nešto da rešavamo, to jest naši roditelji. Drgan je rekao da će on njegovima da javi da potegnu svoje veze tako da on ne ode u Pulu nego ostane na Lošinju u domu JNA i tu nešto radi, što je bilo top mesto, i pošto smo već bili drugovi predložio mi je da i ja to isto uradim i ostanemo tu i naguzimo Čepu u njegov smrdljivi partizanski šupak. E sad, moji su bili gastarbajteri iz ŠveCke, oni prvi, još iz 60-ih godina i imali su pare a pare naravno otvaraju sva vrata pa i ona na domu JNA Malog Lošinja i ja sam bio prilično siguran da ćemo i Dragan i ja biti tu neki kancelarijski pacovčići i potrčkala i tako dočekati kraj svojih vojničkih dana, tako da sam im javio o čemu se radi i da mi to srede do prekomande koja je bila za nekih mecec-dva.
Prekomanda je došla i Drgan ostade tu kako je i poželeo dok mene i sve ostale staviše na brod za Pulu. Očigledno je direktor Zastave bio moćniji od Švedskih gastosa. Dragan je ostao na Malom Lošinju da vozi Kampanjolu, kako su zvali onaj vojni džip, i u njoj razne generale, pukovnike i koga god po potrebi. Super mesto i poslić ako uzmemo celu situaciju u obzir, klopaš u restoranu JNA, konobari ti serviraju dobru hranu, spavaš u manjim sobama, ma uživanjcija.
One Čepine pretnje su se ipak pokazale kao samo prazne. Niko nije lud bio, pa ni tadašnja JNA da na takva mesta kao čuvanje nafte stavi budale i loše vojnike kakvi smo videli. Tamo su otišli samo najprimerniji i najposlušniji vojnici koje sam posle sretao i koji su mi pričali da je sranje ali se čovek na sve navikne.
Ja lično sam dobio posao u servisu velike Pulske kasarne Katarina, baš preko puta velikog brodogradilišta Uljanik, mislim da se tako zvalo, i ubrzo postao šef tog, u vojsci dosta moćnog odelenja pozadine. Tu sam prodavao neke ratno radne jakne podmorničara, koje su bile onako teget i prilično atraktivne modno u ono vreme. To su kupvalli i vojnici i čak i oficiri, naravno prodaja ispod ruke, super biznis, ništa ne ulažeš prodaješ državnu svojinu a para samo kapuće. Plus su mi moji slali iz Švedske, moj vojnički život u Puli je zaista bio na visokoj nozi. Svakovečenji izlasci, večere po najboljim restoranima, francuski konjak kao avec....dok mi nije stiglo da idem u prekomandu. Kakvu bre prekomandu, pitao sam mog zastavnika prve klase, neću, hoću ovde da ostanem u servisu. Ma jok, stiglo naredjenje. Pa gde? U Dom JNA Pule! Ipak su i gastarbajteri imali neku moć sa svojim doznakama, samo što je to sve zakasnilo i samo su mi bepotrebno pokvarili super lukrativni biznis.
Dom JNA Pule je bilo zdanje koje je zidao još Franjo Josip, vrlo lepo arhitektonsko zdanje i tu je bio pres centar filmskog festivala Pule tako da smo se frotirali sa glumicama i glumcima, dolazio je onaj Željko Malnar sa nekm ekipom pa sam ih vodio da im pokazujem zgradu ali i su tu bili najviši generali i admirali tadašnje JNA i morao si da budeš mnogo primeran vojnik što ja nikako nisam bio. Bilo je tu raznih pizdarija sa moje strane, i tu sam našao biznis i prodavao sam svoje karte u bioskopu i još sitnih drugih neposlušnosti. Na moju inicijativu da spasim i sebe i zastavnika koji mi je bio komandir, tražio sam da me vrate nazad na Katarinu gde više nisam bio šef servisa nego sam do skidanja igrao stoni tenis i puštao kosu, što nikada u životu nisam osim u vojsci.
Dok sam bio šef servisa Drragan je mislim dva puta dovozio neke generale u Pulu pa je bio slobodan uveče pre povratka sutra i onda smo se družili. Zavideo mi je na mom mestu u vojsci, kao ono mamu ti j.ebem gde si ti upao ali ******, sreća prati hrabre i neposlušne.
Pa na prvobitno pitanje ko je Dragan Šolak, pa j.ebivetar kao i mnogi od nas, koji bi obično tražio preči put, neku prejebotinu, kako što lakše doći do željenog cilja. Zar nismo svi Srbi isti takvi? Ja ne znam one koji nisu i tako sam video i Šolaka. Dobar je drugar bio, barem samnom, korektan, znači ako ja platim, on bi uzvratio i tako dalje. Mislim naše poznanstvo je trajalo nekih godinu dana ali te vojska zbliži i bio sam blizak i sa nekim drugim likovima posle u Puli. Retko se takva drugarstva nastave posle i u civilu, ja bih rekao pa nisu ni moja.
Sa Draganom je moglo i da bude....kad me je on posetio u Puli ja sam tamo već izlazio u grad u civilki, Nike patike, izlizane Leviske, 1984 to nisi imao da kupiš u Jugi u prodavnici, posebno su mu se svidjale moje Nike patike. Dogovorili smo se da mu pošaljem jedne kad se vratim u Švedsku i ostavio mi je adresu i broj telefona koje sam ja imao zapisano u jednom malom rokovniku koji sam zaboravio u kaseti svalčionice kada sam se skinuo i tako izgubio svaki kontakt sa bilo kim iz vojske. Tada jbga nismo imali pametne telefone a osim toga ja sam se sa 20 godina vratio u Švedsku, kao odvezan od lanca posle vojske, još mi moji kupili glanc novog Mercedesa, ma idi bre, nisam znao gde bijem...kokaini, amfetamini, disko klubovi, to su bile 80-te.
Mene je život odveo u nekom drugom pravcu i tek sam u Aziji prvi put ponovo čuo za Šolaka kada je Čkopiusti počeo da ga prvi put opanjkava. Reko, čekaj bre, ja znam jednog Dragana Šolaka i onda sam ga Guglao i video da je to on, samo njemu raste tako kosa skoro iznad obrva, prepoznao sam ga.
Nervira me što ga režimske novine prikazuju stalno na slikama u nekim zgrčenim pozama kao nekog Dr Evila iz Austin Powers filmova, čudo mu nisu fotošopirali belu mačku i dugačak nokat na malom prstu? Dragan je inače bio dobar frajer, oko metar 80 visine, možda malo više, normalne gradje, ono šira ramena, bez viška kila itd....zagledjivale su nas kao čkepi kad prošetamo Lošinjskim sokakom iako smo išli u šugavoj sivomaslinastoj uniformi.

Ceo text nije politički obojen, samo sam ga napisao jer vidim da se vrlo malo zna o Draganu ili se zna ali ne u široj javnosti, on je kao neka mitska nedodirljiva figura i milijareder tamo negde do koga niko nema pristup ali služi sadašnjem režimu kao strašilo.
Da li sam da on postane novi preCednik Srbije ili neko koga on gura, iskreno me zabole racku i mislim da ko god zameni ******og barona Minhauzena neće zameniti sistem, jer zašto bi? Zato što to studenti traže? Smešno!
Ja ne živim u Srbiji 45 godina i za to vreme se, što se korumpiranog sistema tiče, nije ništa promenilo, ne očekujem da hoće za mog a ni i Draganovog života.

Dobro stivo, imas smisla za pisanje. Elem, sada nesto znam o tom "cia medijskom placeniku". Ako vucici nekog kudi, onda je taj sigurno dobar lik.
Koliko propaganda utice na ljude, znam po sebi. Rijetko sam gledao "solakove medije", ali sada vidim da su mnogo kulturniji i realniji od drzavnih, koji su u sluzbi vuciceve propagande.

 

[Khun Buca]

Sasvim je sigurno da nema plana da Šolak postane predsednik XD.

Ma nisam ni mislio da ima plana nego sam to rekao apropo isticanja njega kao vrhunskog neprijatelja za rušenje ove vlasti. Mislim da sam negde i pročitao da on kao pretenduje na tu poziciju, naravno u režimskim glasilima.

Dobro stivo, imas smisla za pisanje. Elem, sada nesto znam o tom "cia medijskom placeniku". Ako vucici nekog kudi, onda je taj sigurno dobar lik.
Koliko propaganda utice na ljude, znam po sebi. Rijetko sam gledao "solakove medije", ali sada vidim da su mnogo kulturniji i realniji od drzavnih, koji su u sluzbi vuciceve propagande.

Hvala na komplimentu, moram malo da se ogradim ovde jer moje poznavanje Šolaka je u vremenu od nekih godinu dana, u specijalnim uslovima kada smo bili dvadestogodišnjaci. Od tada do sada ja ne znam više ništa o njemu niti njegovom životnom putu.
Pominje se ovde da li se obogatio na pošten ili nepošten način, što je glupost jer šta to znači “pošten način”? Naravno da se obogatio uz pomoć mahinacija kako “nepoštenih” tako sigurno i nezakonskih, pa to je gotovo neizbežno u svakom “biznisu”, pogotovo tih razmera u kojem je on. A poznajući ga taj kratak period spreman sam da stavim i glavu na panj da je tako.
Lično isto ne pratim uopšte nikakve “Šolakove medije”, zapravo za informacije koje me zanimaju o Srbiji pratim režimske medije ali moram ovde da napomenim i to da ono što mene zanima o Srbiji je njena spoljna piolitika, šta se dešava unutar zemlje mi je skoro pa nebitno. Naravno, smatram da sam dovoljno svestan da vidim kada režimski mediji lažu i friziraju istinu, mislim živeo sam u 4 države na tri različita kontinenta, svi se time bave, tako da mi je poznat taj modus operandi.

 

[cickos]

Ma nisam ni mislio da ima plana nego sam to rekao apropo isticanja njega kao vrhunskog neprijatelja za rušenje ove vlasti. Mislim da sam negde i pročitao da on kao pretenduje na tu poziciju, naravno u režimskim glasilima.




Hvala na komplimentu, moram malo da se ogradim ovde jer moje poznavanje Šolaka je u vremenu od nekih godinu dana, u specijalnim uslovima kada smo bili dvadestogodišnjaci. Od tada do sada ja ne znam više ništa o njemu niti njegovom životnom putu.
Pominje se ovde da li se obogatio na pošten ili nepošten način, što je glupost jer šta to znači “pošten način”? Naravno da se obogatio uz pomoć mahinacija kako “nepoštenih” tako sigurno i nezakonskih, pa to je gotovo neizbežno u svakom “biznisu”, pogotovo tih razmera u kojem je on. A poznajući ga taj kratak period spreman sam da stavim i glavu na panj da je tako.
Lično isto ne pratim uopšte nikakve “Šolakove medije”, zapravo za informacije koje me zanimaju o Srbiji pratim režimske medije ali moram ovde da napomenim i to da ono što mene zanima o Srbiji je njena spoljna piolitika, šta se dešava unutar zemlje mi je skoro pa nebitno. Naravno, smatram da sam dovoljno svestan da vidim kada režimski mediji lažu i friziraju istinu, mislim živeo sam u 4 države na tri različita kontinenta, svi se time bave, tako da mi je poznat taj modus operandi.

Da nema tih "solakovih medija", ma kakvi da su, informativni mrak bi bio potpun. Zasigurno je sposoban biznismen, a i vjerovatno je iskoristio prilike, koje su se pruzale u pljackaskoj tranziciji.
Ipak, moram primetiti, da njegovi mediji zaposljavaju mnogo kulturnije ljude, a u zadnje vrijeme su otvoreni i prema euroskepticima.

 

[DJ 5ak]

Pa sudeći po naprednjacima reklo bi se nekakav mitološki demon i čudovište kojim plaše narod, ono neki demon iz devetog kruga pakla, demon koji još iz doba Atlantide i Lemurija obitava u devetom krugu pakla na samom dnu ravne Zemlje, i koji povremeno izlazi na površinu da ruši našeg omiljenog velikog vodju na čiji dan rodjenja se pojavila niva zvezda na nebu i zima preobratila u proleće i koji je rodjen na Svetoj planini i koga su odgajili šaolin monasi. :d

Inače njegova maska je to što je od para koje je pokrao gradjanima Srbije u Engleskoj kupio fudbalski klub koji ima nadimak "Sveci" kako ga niko ne bi provalio.