Ko je zaista Dragan Solak? (Bez SNS mantri)

[snouden]

Verujem da placa porez na zaradu koju ostvaruje u Srbiji (restoran) kao i porez na imovinu.
I ne zivi u Srbiji.

naravno. pobegao je da ga ne bi drala država.

 

[Alter_Ego_]

Slazem se.
Sta mislis da si kreativniji od spomenutog Bezosa i da si pre njega dosao na istu, ili slicnu ideju, sumnjam da je njegova u potpunosti, da li bi ti bila pruzena sansa?
Na koji nacin ce biti vraceni krediti ulozeni u Ukrajinu?

Дакле, ти алудираш да је Безос већ био по нечему привилегован, у односу на нас, обичне људе, па да му је то омогућило да направи Амазон.

Као што је нпр. Марк Закерберг већ био богати Јеврејин. Бил Гејц је већ био из богате породице (сад..не сећам се..типа...мајка му радила у ИБМ или тако нешто, па имао конекције..или му отац био врхунски адвокат у Чикагу...пишем по сећању..можда сам нешто помешао), Илону Маску је отац већ био богат (причало се да је имао руднике по Јужној Африци, али, чини ми се, то је нетачна инфо)....итд...за свакога можемо тако да напишемо да је имао неку привилегију.

Рецимо да је тако, а није, да су најбогатији и најуспешнији већ били из богатих породица, па се захваљујући привилегијама додабно обогатили или имали прилике које други људи немају.

Ако је то тачно, онда је и то добро. Нпр. ја можда нећу имати такве шансе у животу које они имају, али мени (тј. не мени лично, него обичним људима) то може да буде мотив да кренем са стварањем генерацијског богатства, у смилслу да кренем са неким радом који би мојом потомцима (деци или унуцима...) омогућио да они имају шансу коју ја нисам имао, да они постану неки Безос или Илон Маск или Новак или већ..неки битан човек.

Не би било фер да исту стартну позицију има неко чији су преци ленчарили и гледали у сунце, док су други вредно стварали како би њихова деца и унуци имали бољу стартну позицију.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

lepo ti je receno da su tudje. to sto ne razumes kako to ide je druga stvar.

naprimer odes u banku i ttazis kredit od 4 miliona evra. Dobijes ga za halu koja te kosta stvarno 2 miliona. Ostalo slozis knigovodstveno a procenat das ekipi.

Aj sad ptavo u banku.

Čovek hoće činjenice samo.

 

[Alter_Ego_]

Статистика каже да је 80-85 % милионера, да су сами направили своје милионе,

дакле, тек 15-20 % је оних који су већ наследили милионе.



According to “The Millionaire Next Door,” an enduring 1996 bestseller that has been updated since — the latest edition was released in 2016 — 80% to 85% of millionaires are self-made. About 2.5 million Americans became millionaires in 2022, according to Credit Suisse.

(први текст који ми на ову тему излази на гуглању)

 

[Nikola Tajland]

naravno. pobegao je da ga ne bi drala država.

A koliko od tenisa, a to je posao kojim se bavi, moze da zaradi u Srbiji da bi ga drzava drala?

 

[Duskwood]

Svako ko ima love, status i ne placa reket SNS-u i ne zeli sa njima nista je protivnik srbijanskog naroda.

 

[Zaštitnik Benedikt]

Не би било фер да исту стартну позицију има неко чији су преци ленчарили и гледали у сунце, док су други вредно стварали како би њихова деца и унуци имали бољу стартну позицију.

Izneti podaci su prilicno tacni osim rudnika ako se ne varam.
Kljucni odgovor lezi u zadnjoj recenici posto ni njihovi roditelji i generacije pre njih nisu dosli na pozicije zahvaljujuci "vrednim stvaranjem", ili nekim drugim "radnim sposobnostima" koje su bile iznad vecine za razliku od onih koji su vredno radili, a nisu bili "sposobni", da su lencarili kako si naveo umrli bi od gladi.
Srpski receno ne sluzi im na cast nacin na koji su dosli i ostali na tim pozicijama.
Zar zaista mislis da su najbolji injzenjeri najbolje poziconirani, ili najbolji pravnici itd?
Nisu, oni se ne razlikuju od radnika koje su pre njih eksploatisali.
Misljenje nije levicarsko, niti zasnovano na ex SFRJ indoktrinaciji, nauprot.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Zato sto nije moguce da se obogatis a da drugoga ne varas na neki od nacina.

Kako nije moguće?

Evo, znam ja jednog čoveka koji je uzeo kredit. I zbog promene kursa koja ne utiče na kredit, imao je još dosta preko novca od onog što je potrošio za osnovnu namenu kredita i to je uložio u biznis štampanja majica i na kraju kredit koji je vratio je zapravo sačinjavao vrlo mali iznos u odnosu na sve što je imao u prometu i zaradio posle nekoliko godina. I posle dovoljno novca imao za ozbiljnije stvari.

Nikoga varao; kombinacija sreće i pameti.

 

[Zaštitnik Benedikt]

Kako nije moguće?

Evo, znam ja jednog čoveka koji je uzeo kredit. I zbog promene kursa koja ne utiče na kredit, imao je još dosta preko novca od onog što je potrošio za kredit i to je uložio u biznis štampanja majica i na kraju kredit koji je vratio je zapravo sačinjavao vrlo mali iznos u odnosu na sve što je imao u prometu i zaradio posle nekoliko godina. I posle dovoljno novca imao za ozbiljnije stvari.

Nikoga varao; kombinacija sreće i pameti.

On se nije obogatio.

 

[snouden]

Kako nije moguće?

Evo, znam ja jednog čoveka koji je uzeo kredit. I zbog promene kursa koja ne utiče na kredit, imao je još dosta preko novca od onog što je potrošio za kredit i to je uložio u biznis štampanja majica i na kraju kredit koji je vratio je zapravo sačinjavao vrlo mali iznos u odnosu na sve što je imao u prometu i zaradio posle nekoliko godina. I posle dovoljno novca imao za ozbiljnije stvari.

Nikoga varao; kombinacija sreće i pameti.

a jel državi koliko je zaradio. jel rekao radnicima i kupcima koliki je stvarni trošak?)))

govorimo o tome kako je šolak zaradio milijardu i po u srbiji?

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

a jel državi koliko je zaradio. jel rekao radnicima i kupcima koliki je stvarni trošak?)))

govorimo o tome kako je šolak zaradio milijardu i po u srbiji?

Šta državi? Da li je uredno plaćao porez me pitaš?

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

On se nije obogatio.

Nije postao Ilon Mask, ali ako poredimo životni standard, primanja, nekretnine, akcije i pasivne prihode, za čoveka koji je bio domalo beskućnik bez doslovno ičega (ništa u šteku, nikakve nekretnine) može se reći da jeste.

 

[Alter_Ego_]

Izneti podaci su prilicno tacni osim rudnika ako se ne varam.
Kljucni odgovor lezi u zadnjoj recenici posto ni njihovi roditelji i generacije pre njih nisu dosli na pozicije zahvaljujuci "vrednim stvaranjem", ili nekim drugim "radnim sposobnostima" koje su bile iznad vecine za razliku od onih koji su vredno radili, a nisu bili "sposobni", da su lencarili kako si naveo umrli bi od gladi.
Srpski receno ne sluzi im na cast nacin na koji su dosli i ostali na tim pozicijama.
Zar zaista mislis da su najbolji injzenjeri najbolje poziconirani, ili najbolji pravnici itd?
Nisu, oni se ne razlikuju od radnika koje su pre njih eksploatisali.
Misljenje nije levicarsko, niti zasnovano na ex SFRJ indoktrinaciji, nauprot.

То би било тачно што пишеш, да је сваки рад једнак, квантитативно и квалитативно, а није.

Нпр. кад ја ударам тениску лоптицу и пребацујем је преко мреже, тај мој рад је једнак нули.

А кад Новак удара тениску лоптицу и пребацује је преко мреже, тај рад вреди десетина милиона евра иако је времеснко трајање рада и интензитет мање више једнак и новаков и мој. И он има 24 сата као и ја.

Али његово пребацивање вреди милионе,а моје вреди нула.

Зато, узмимо мој горњи пример обућара који у почетку прави 20 пари ципела месечно, а заврши са милион ципела.

Он је имао комшију, такође обућара, који је исто право 20 пари ципела, али је до пензије правио 20 пари ципела месечно, а први обућар је улагао и стварао да би могао да направи милион ципела месечно.

Хвала овом другоме што је обуо милионе људи.

 

[Nikola Tajland]

a jel državi koliko je zaradio. jel rekao radnicima i kupcima koliki je stvarni trošak?)))

govorimo o tome kako je šolak zaradio milijardu i po u srbiji?

Ne. Ne govorimo o tome osim ako neko zna nesto konkretno.
Ako te to zanima otvori temu o tom pitanju.
Ovde jednostavno pitam ko je Dragan Solak a ti uporno spamujes sa nebulozama i tvrdnjama na koje ni sam ne znas odgovor

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Како знаш, ако се не може знати?

Закњучујем да ке.њаш.

А ти нам аргументуј да није тако.

Što se tiče Šolaka, on je bio predmet istrage 2021. godine. Pokušali su Slovenci da nađu nešto.

Nisu uspeli da pronađu ništa, a čovek koji je izneo tvrdnje (Damjan Žugelj) je ako se ne varam trenutno na suđenju zbog zloupotrebe položaj.

 

[snouden]

Šta državi? Da li je uredno plaćao porez me pitaš?

misli se na čoveka iz tvog primera. šolak je veliki i teško da je mogao izbegavati obaveze prema državi.

 

[snouden]

Ne. Ne govorimo o tome osim ako neko zna nesto konkretno.
Ako te to zanima otvori temu o tom pitanju.
Ovde jednostavno pitam ko je Dragan Solak a ti uporno spamujes sa nebulozama i tvrdnjama na koje ni sam ne znas odgovor

ja sam rekao da nije mogao pošteno da se obogati. to bi bilo kao da je skočio u dalj 16m. i to iz mesta.

a to što niko nije ništa konkretno rekao o njegovom bogaćenju je druga stvar.

kojoj i ti doprinosiš.

ajmo. ajte. kako se šolak dalmatinac obogatio.

 

[Nikola Tajland]

ja sam rekao da nije mogao pošteno da se obogati. to bi bilo kao da je skočio u dalj 16m. i to iz mesta.

a to što niko nije ništa konkretno rekao o njegovom bogaćenju je druga stvar.

kojoj i ti doprinosiš.

ajmo. ajte. kako se šolak dalmatinac obogatio.

Ti si izneo tvrdnju koju ne znas kako da dokazes jer jednostavno nemas pojma o cemu pricas vec uporno iznosis mantre u rangu rasprave dva pijanca u bifeu...ne moze posteno, nije posteno..
Bas kao sto nisi znao da nema dvostrukog oporezivanja ali si zato znao da optuzis Novaka sto ne placa porez u Srbiji.

 

[snouden]

Ti si izneo tvrdnju koju ne znas kako da dokazes jer jednostavno nemas pojma o cemu pricas vec uporno iznosis mantre u rangu rasprave dva pijanca u bifeu...ne moze posteno, nije posteno..

rekao sam da nije moguće pošteno se obogatiti. to važi za sve uključujući i šolaka i djoleta. samo nisu iste gradacije.

Bas kao sto nisi znao da nema dvostrukog oporezivanja ali si zato znao da optuzis Novaka sto ne placa porez u Srbiji.

i oporezivanje i zarada su po pravilui nepoštene radnje. to što su neke države medjusobno priznale da nema dvostrukog nepoštenja dovelo je do toga da ljudi beže iz jedne u drugu a da bi više zadovoljili vlastitu sebičnost.

brani šolaka. ok.

ali pusti druge da pišu ako sam ne znaš kako je zaradjivao. ne znam što me stalno kvotiraš oko istog.

 

[Khun Buca]

Ko je zaista taj covek?
Kako je stekao prvi milion?
Da li je imao neke bliske veze sa nekim od prethodnih vlasti? Da li radi sa novcem koji je sam legalno zaradio ili pere tudji novac?
Da li je bogatstvo zaradio posteno ili je muljao?
Ako je muljao onda sa kim, sta i kako? Bez "cuo od komsije koji je radio sa njegovim pasenogom" ili "procitao u Kuriru"

Da li iko zna nesto vise o njemu?
Zna se da je vlasnik United Grupe, SBB da je iz Kragujevca i da je krenuo sa KDS, tri fudbalska kluba (Sathempton, Valensijan i jedan Turski klub), da ima neku veliku konsalting firmu, da je mozda najbogatiji Srbin (preko milijardu $), i da zivi u Svajcarskoj.

Ko je zaista taj covek?
Odakle je on isplivao?
Ako neko nesto zna a da nije naprednjacka propaganda, molim da to podeli sa nama.
Hvala

Znam ga ja lično, i ne samo to nego smo bili i najbolji drugari ali je to bilo u nekoj totalno drugoj epohi koja se sada sa ove distance oseća i kao drugi život. O Draganu ja mislim sve najbolje, inače ne bih ni bio drugar sa njim, logično.
Upoznao sam ga oktobra 1983. godine na Malom Lošinju gde smo se obojica obreli da služimo obaveznu JNA. Ja lično sam već živeo u Švedskoj pa sam ko budala došao dobrovoljno da to odslužim kad sam 19 godina da ne bih morao tamo kad sam 27. Ubrzo je medjutim izašao zakon da ako odeš u vojsku bilo gde u inostranstvu i živiš tamo, da ti se to računa kao da si odslužio JNA, tako da sam se gadno zaebo jer se u Švedskoj služila vojska 3 meseca i bila je kao posao, mogao si kući da ideš posle 5 sati ako si bio blizu mesta stanovanja, a obično si bio. Vikendi su se obavezno provodili kući dok je meni Mali Lošinj bio na pola puta imedju Malmea, gde sam živeo i Niša gde sam se rodio, ni tamo ni ovamo.
Većina oktobaraca su bila dobra deca, mamini i tatini sinovi tadašnjeg socijalističkog sistema, i većina su upisali faksove da bi bili tamo 12 meseci minus skraćenja, davanje krvi za šta su se dobijala 2 dana, itd...
Mi smo svi bili artiljerci, minobacački odsek na onim velikim minobacačima koje je opsluživalo 5 ljudi, ne sećam se oznake a pitanje je da li sam je i tada znao jer me sve to tako nije interesovalo, došao sam da odslužim robiju i to je bilo sve. Naša baterija je brojala oko 120 vojnika i glavno komandujući nam je bio neki kapetan, ne sećam se ni njegovog imena jer je on izgleda bio neka pijandura pa se nikada nije pojavljivao ali se odlično sećam njegovog potčinjenog, poručnika Čepe koji je bio i posrednik u sprijateljivanju Dragana i mene. I kapetan i poručnik Čepa su bili Srbi, nije bitno za priču ali da napomenem.
Inače atmosfera u tadašnjoj JNA jeste bila da smo se svi družili međusobno, osim sa Šiptarima, oni su bili sami za sebe dok mi stvano nismo pitali ko je Srbin, ko Hrvat i tako dalje ali u početku svi su uvek onako rezervisani pa su Beogradjani bili sa Beogradjanima, Leskovčani sa njihovim, Sarajevska raja sa svojima, Purgeri, Slovenci....itd. Ja sam se u početku družio sa jednim mojim Nišlijom, nekim Leskovčanima, znači južna pruga i jednim Zvezdanom koji je takodje bio dobrovoljac iz Švedske ali jadan nije znao srpski pa sam mu ja bio neki prevodioc sa švedskog.
E sad da skratim priču mada je to teško, to znaju svi koji su bili u vojsci i kada se povede priča o njoj, uglavnom uvek imaš loše i dobre vojnike. Ja sam bio jedan od onih koga je boleo racku za vojsku, nisam slušao naređenja, pazio sam se da ne pravim neke veće pizdarije da ne idem u tvorza ali sam vrlo brzo bio na ratnoj nozi sa poručnikom. Ista stvar je cenim bila i sa Drganom i jos 4-5 ostalih. To nema veze odakle si, jer je to bila mešana grupa, bio je među nama i jedan šiptar, nego je to više kakav si tip, poslušan ili neposlušan, da ga maksimalno pojednostavim.
Vrlo brzo je Čepa počeo da nam hebe keve. Čepa je bio pravi lik iz partizanskog filma, visok, vitak, sa mladežom na licu, tankim usnama, oštrim pogledom...mogao je da igra u bilo kojoj Sutjesci, Neretvi, Užičkoj Republjici i da koka Nemce i Četnike i da publika urla i vrišti i najvija za njega. U pola noći bi samo naša grupa dobijala uzbunu i onda bi nas kamionima vodio obično na Cres gde su bile neke kamenjarske plaže i tu bi nas pod mesečinom terao da puzimo po tom kamenju dok te hladna voda ponekad zapljuskuje a vetar te probija do koske. Naravno, trčanje pod punom ratnom opremom, sa gas maskama i sve ostalo što uz to ide. Nije bilo baš prijatno ali ja lično sam se razmišljao ma ko ti bre hebe mater, ovo je dobro za mene, nabijam kondiciju, osećam se sve jači i nije mi to toliko teško ni padalo, ionako je vojska bila težak smor i bespotrebno gubljenje vremena negde gde ne želiš da budeš.
Uglavno kroz te uzbune i noćne izlete Dragan i ja smo postali drugari.
E sada, ko je Dragan Šolak....pa Dragan je tatin sin kao što su i svi ostali bili, bez ikakve negativne kanotacije. Draganov tt je bio, koliko se sećam, neki od direktora u Kragujevačkoj zastavi i njegove veze i moć sam ubrzo video na delu.
Obuka na Malom Lošinju je trajala nekih 5 meseci i posle toga se išlo u prekomandu, uglavnom odatle u Pulu. Čepa nam je svima pretio da će lično da nas pošalje u prekomandu na Brione da tamo stražarimo do kraja vojnog roka i čuvamo neke podzemne tankere sa naftom, znači rad u tri smene dok se ne skinemo. Ako nas uzbune nisu uplašile i Dragan i ja smo se sasrali od te nove pretnje. Straža je bila najgora moguća kazna i morali smo pod hitno nešto da rešavamo, to jest naši roditelji. Drgan je rekao da će on njegovima da javi da potegnu svoje veze tako da on ne ode u Pulu nego ostane na Lošinju u domu JNA i tu nešto radi, što je bilo top mesto, i pošto smo već bili drugovi predložio mi je da i ja to isto uradim i ostanemo tu i naguzimo Čepu u njegov smrdljivi partizanski šupak. E sad, moji su bili gastarbajteri iz ŠveCke, oni prvi, još iz 60-ih godina i imali su pare a pare naravno otvaraju sva vrata pa i ona na domu JNA Malog Lošinja i ja sam bio prilično siguran da ćemo i Dragan i ja biti tu neki kancelarijski pacovčići i potrčkala i tako dočekati kraj svojih vojničkih dana, tako da sam im javio o čemu se radi i da mi to srede do prekomande koja je bila za nekih mecec-dva.
Prekomanda je došla i Drgan ostade tu kako je i poželeo dok mene i sve ostale staviše na brod za Pulu. Očigledno je direktor Zastave bio moćniji od Švedskih gastosa. Dragan je ostao na Malom Lošinju da vozi Kampanjolu, kako su zvali onaj vojni džip, i u njoj razne generale, pukovnike i koga god po potrebi. Super mesto i poslić ako uzmemo celu situaciju u obzir, klopaš u restoranu JNA, konobari ti serviraju dobru hranu, spavaš u manjim sobama, ma uživanjcija.
One Čepine pretnje su se ipak pokazale kao samo prazne. Niko nije lud bio, pa ni tadašnja JNA da na takva mesta kao čuvanje nafte stavi budale i loše vojnike kakvi smo videli. Tamo su otišli samo najprimerniji i najposlušniji vojnici koje sam posle sretao i koji su mi pričali da je sranje ali se čovek na sve navikne.
Ja lično sam dobio posao u servisu velike Pulske kasarne Katarina, baš preko puta velikog brodogradilišta Uljanik, mislim da se tako zvalo, i ubrzo postao šef tog, u vojsci dosta moćnog odelenja pozadine. Tu sam prodavao neke ratno radne jakne podmorničara, koje su bile onako teget i prilično atraktivne modno u ono vreme. To su kupvalli i vojnici i čak i oficiri, naravno prodaja ispod ruke, super biznis, ništa ne ulažeš prodaješ državnu svojinu a para samo kapuće. Plus su mi moji slali iz Švedske, moj vojnički život u Puli je zaista bio na visokoj nozi. Svakovečenji izlasci, večere po najboljim restoranima, francuski konjak kao avec....dok mi nije stiglo da idem u prekomandu. Kakvu bre prekomandu, pitao sam mog zastavnika prve klase, neću, hoću ovde da ostanem u servisu. Ma jok, stiglo naredjenje. Pa gde? U Dom JNA Pule! Ipak su i gastarbajteri imali neku moć sa svojim doznakama, samo što je to sve zakasnilo i samo su mi bepotrebno pokvarili super lukrativni biznis.
Dom JNA Pule je bilo zdanje koje je zidao još Franjo Josip, vrlo lepo arhitektonsko zdanje i tu je bio pres centar filmskog festivala Pule tako da smo se frotirali sa glumicama i glumcima, dolazio je onaj Željko Malnar sa nekm ekipom pa sam ih vodio da im pokazujem zgradu ali i su tu bili najviši generali i admirali tadašnje JNA i morao si da budeš mnogo primeran vojnik što ja nikako nisam bio. Bilo je tu raznih pizdarija sa moje strane, i tu sam našao biznis i prodavao sam svoje karte u bioskopu i još sitnih drugih neposlušnosti. Na moju inicijativu da spasim i sebe i zastavnika koji mi je bio komandir, tražio sam da me vrate nazad na Katarinu gde više nisam bio šef servisa nego sam do skidanja igrao stoni tenis i puštao kosu, što nikada u životu nisam osim u vojsci.
Dok sam bio šef servisa Drragan je mislim dva puta dovozio neke generale u Pulu pa je bio slobodan uveče pre povratka sutra i onda smo se družili. Zavideo mi je na mom mestu u vojsci, kao ono mamu ti j.ebem gde si ti upao ali ******, sreća prati hrabre i neposlušne.
Pa na prvobitno pitanje ko je Dragan Šolak, pa j.ebivetar kao i mnogi od nas, koji bi obično tražio preči put, neku prejebotinu, kako što lakše doći do željenog cilja. Zar nismo svi Srbi isti takvi? Ja ne znam one koji nisu i tako sam video i Šolaka. Dobar je drugar bio, barem samnom, korektan, znači ako ja platim, on bi uzvratio i tako dalje. Mislim naše poznanstvo je trajalo nekih godinu dana ali te vojska zbliži i bio sam blizak i sa nekim drugim likovima posle u Puli. Retko se takva drugarstva nastave posle i u civilu, ja bih rekao pa nisu ni moja.
Sa Draganom je moglo i da bude....kad me je on posetio u Puli ja sam tamo već izlazio u grad u civilki, Nike patike, izlizane Leviske, 1984 to nisi imao da kupiš u Jugi u prodavnici, posebno su mu se svidjale moje Nike patike. Dogovorili smo se da mu pošaljem jedne kad se vratim u Švedsku i ostavio mi je adresu i broj telefona koje sam ja imao zapisano u jednom malom rokovniku koji sam zaboravio u kaseti svalčionice kada sam se skinuo i tako izgubio svaki kontakt sa bilo kim iz vojske. Tada jbga nismo imali pametne telefone a osim toga ja sam se sa 20 godina vratio u Švedsku, kao odvezan od lanca posle vojske, još mi moji kupili glanc novog Mercedesa, ma idi bre, nisam znao gde bijem...kokaini, amfetamini, disko klubovi, to su bile 80-te.
Mene je život odveo u nekom drugom pravcu i tek sam u Aziji prvi put ponovo čuo za Šolaka kada je Čkopiusti počeo da ga prvi put opanjkava. Reko, čekaj bre, ja znam jednog Dragana Šolaka i onda sam ga Guglao i video da je to on, samo njemu raste tako kosa skoro iznad obrva, prepoznao sam ga.
Nervira me što ga režimske novine prikazuju stalno na slikama u nekim zgrčenim pozama kao nekog Dr Evila iz Austin Powers filmova, čudo mu nisu fotošopirali belu mačku i dugačak nokat na malom prstu? Dragan je inače bio dobar frajer, oko metar 80 visine, možda malo više, normalne gradje, ono šira ramena, bez viška kila itd....zagledjivale su nas kao čkepi kad prošetamo Lošinjskim sokakom iako smo išli u šugavoj sivomaslinastoj uniformi.

Ceo text nije politički obojen, samo sam ga napisao jer vidim da se vrlo malo zna o Draganu ili se zna ali ne u široj javnosti, on je kao neka mitska nedodirljiva figura i milijareder tamo negde do koga niko nema pristup ali služi sadašnjem režimu kao strašilo.
Da li sam da on postane novi preCednik Srbije ili neko koga on gura, iskreno me zabole racku i mislim da ko god zameni ******og barona Minhauzena neće zameniti sistem, jer zašto bi? Zato što to studenti traže? Smešno!
Ja ne živim u Srbiji 45 godina i za to vreme se, što se korumpiranog sistema tiče, nije ništa promenilo, ne očekujem da hoće za mog a ni i Draganovog života.

 

[Belgradeboy]

Vlasnik Sautemptona koji propada. Takva mu i zemlja i vlast bila.

 

[Nikola Tajland]

Znam ga ja lično, i ne samo to nego smo bili i najbolji drugari ali je to bilo u nekoj totalno drugoj epohi koja se sada sa ove distance oseća i kao drugi život. O Draganu ja mislim sve najbolje, inače ne bih ni bio drugar sa njim, logično.
Upoznao sam ga oktobra 1983. godine na Malom Lošinju gde smo se obojica obreli da služimo obaveznu JNA. Ja lično sam već živeo u Švedskoj pa sam ko budala došao dobrovoljno da to odslužim kad sam 19 godina da ne bih morao tamo kad sam 27. Ubrzo je medjutim izašao zakon da ako odeš u vojsku bilo gde u inostranstvu i živiš tamo, da ti se to računa kao da si odslužio JNA, tako da sam se gadno zaebo jer se u Švedskoj služila vojska 3 meseca i bila je kao posao, mogao si kući da ideš posle 5 sati ako si bio blizu mesta stanovanja, a obično si bio. Vikendi su se obavezno provodili kući dok je meni Mali Lošinj bio na pola puta imedju Malmea, gde sam živeo i Niša gde sam se rodio, ni tamo ni ovamo.
Većina oktobaraca su bila dobra deca, mamini i tatini sinovi tadašnjeg socijalističkog sistema, i većina su upisali faksove da bi bili tamo 12 meseci minus skraćenja, davanje krvi za šta su se dobijala 2 dana, itd...
Mi smo svi bili artiljerci, minobacački odsek na onim velikim minobacačima koje je opsluživalo 5 ljudi, ne sećam se oznake a pitanje je da li sam je i tada znao jer me sve to tako nije interesovalo, došao sam da odslužim robiju i to je bilo sve. Naša baterija je brojala oko 120 vojnika i glavno komandujući nam je bio neki kapetan, ne sećam se ni njegovog imena jer je on izgleda bio neka pijandura pa se nikada nije pojavljivao ali se odlično sećam njegovog potčinjenog, poručnika Čepe koji je bio i posrednik u sprijateljivanju Dragana i mene. I kapetan i poručnik Čepa su bili Srbi, nije bitno za priču ali da napomenem.
Inače atmosfera u tadašnjoj JNA jeste bila da smo se svi družili međusobno, osim sa Šiptarima, oni su bili sami za sebe dok mi stvano nismo pitali ko je Srbin, ko Hrvat i tako dalje ali u početku svi su uvek onako rezervisani pa su Beogradjani bili sa Beogradjanima, Leskovčani sa njihovim, Sarajevska raja sa svojima, Purgeri, Slovenci....itd. Ja sam se u početku družio sa jednim mojim Nišlijom, nekim Leskovčanima, znači južna pruga i jednim Zvezdanom koji je takodje bio dobrovoljac iz Švedske ali jadan nije znao srpski pa sam mu ja bio neki prevodioc sa švedskog.
E sad da skratim priču mada je to teško, to znaju svi koji su bili u vojsci i kada se povede priča o njoj, uglavnom uvek imaš loše i dobre vojnike. Ja sam bio jedan od onih koga je boleo racku za vojsku, nisam slušao naređenja, pazio sam se da ne pravim neke veće pizdarije da ne idem u tvorza ali sam vrlo brzo bio na ratnoj nozi sa poručnikom. Ista stvar je cenim bila i sa Drganom i jos 4-5 ostalih. To nema veze odakle si, jer je to bila mešana grupa, bio je među nama i jedan šiptar, nego je to više kakav si tip, poslušan ili neposlušan, da ga maksimalno pojednostavim.
Vrlo brzo je Čepa počeo da nam hebe keve. Čepa je bio pravi lik iz partizanskog filma, visok, vitak, sa mladežom na licu, tankim usnama, oštrim pogledom...mogao je da igra u bilo kojoj Sutjesci, Neretvi, Užičkoj Republjici i da koka Nemce i Četnike i da publika urla i vrišti i najvija za njega. U pola noći bi samo naša grupa dobijala uzbunu i onda bi nas kamionima vodio obično na Cres gde su bile neke kamenjarske plaže i tu bi nas pod mesečinom terao da puzimo po tom kamenju dok te hladna voda ponekad zapljuskuje a vetar te probija do koske. Naravno, trčanje pod punom ratnom opremom, sa gas maskama i sve ostalo što uz to ide. Nije bilo baš prijatno ali ja lično sam se razmišljao ma ko ti bre hebe mater, ovo je dobro za mene, nabijam kondiciju, osećam se sve jači i nije mi to toliko teško ni padalo, ionako je vojska bila težak smor i bespotrebno gubljenje vremena negde gde ne želiš da budeš.
Uglavno kroz te uzbune i noćne izlete Dragan i ja smo postali drugari.
E sada, ko je Dragan Šolak....pa Dragan je tatin sin kao što su i svi ostali bili, bez ikakve negativne kanotacije. Draganov tt je bio, koliko se sećam, neki od direktora u Kragujevačkoj zastavi i njegove veze i moć sam ubrzo video na delu.
Obuka na Malom Lošinju je trajala nekih 5 meseci i posle toga se išlo u prekomandu, uglavnom odatle u Pulu. Čepa nam je svima pretio da će lično da nas pošalje u prekomandu na Brione da tamo stražarimo do kraja vojnog roka i čuvamo neke podzemne tankere sa naftom, znači rad u tri smene dok se ne skinemo. Ako nas uzbune nisu uplašile i Dragan i ja smo se sasrali od te nove pretnje. Straža je bila najgora moguća kazna i morali smo pod hitno nešto da rešavamo, to jest naši roditelji. Drgan je rekao da će on njegovima da javi da potegnu svoje veze tako da on ne ode u Pulu nego ostane na Lošinju u domu JNA i tu nešto radi, što je bilo top mesto, i pošto smo već bili drugovi predložio mi je da i ja to isto uradim i ostanemo tu i naguzimo Čepu u njegov smrdljivi partizanski šupak. E sad, moji su bili gastarbajteri iz ŠveCke, oni prvi, još iz 60-ih godina i imali su pare a pare naravno otvaraju sva vrata pa i ona na domu JNA Malog Lošinja i ja sam bio prilično siguran da ćemo i Dragan i ja biti tu neki kancelarijski pacovčići i potrčkala i tako dočekati kraj svojih vojničkih dana, tako da sam im javio o čemu se radi i da mi to srede do prekomande koja je bila za nekih mecec-dva.
Prekomanda je došla i Drgan ostade tu kako je i poželeo dok mene i sve ostale staviše na brod za Pulu. Očigledno je direktor Zastave bio moćniji od Švedskih gastosa. Dragan je ostao na Malom Lošinju da vozi Kampanjolu, kako su zvali onaj vojni džip, i u njoj razne generale, pukovnike i koga god po potrebi. Super mesto i poslić ako uzmemo celu situaciju u obzir, klopaš u restoranu JNA, konobari ti serviraju dobru hranu, spavaš u manjim sobama, ma uživanjcija.
One Čepine pretnje su se ipak pokazale kao samo prazne. Niko nije lud bio, pa ni tadašnja JNA da na takva mesta kao čuvanje nafte stavi budale i loše vojnike kakvi smo videli. Tamo su otišli samo najprimerniji i najposlušniji vojnici koje sam posle sretao i koji su mi pričali da je sranje ali se čovek na sve navikne.
Ja lično sam dobio posao u servisu velike Pulske kasarne Katarina, baš preko puta velikog brodogradilišta Uljanik, mislim da se tako zvalo, i ubrzo postao šef tog, u vojsci dosta moćnog odelenja pozadine. Tu sam prodavao neke ratno radne jakne podmorničara, koje su bile onako teget i prilično atraktivne modno u ono vreme. To su kupvalli i vojnici i čak i oficiri, naravno prodaja ispod ruke, super biznis, ništa ne ulažeš prodaješ državnu svojinu a para samo kapuće. Plus su mi moji slali iz Švedske, moj vojnički život u Puli je zaista bio na visokoj nozi. Svakovečenji izlasci, večere po najboljim restoranima, francuski konjak kao avec....dok mi nije stiglo da idem u prekomandu. Kakvu bre prekomandu, pitao sam mog zastavnika prve klase, neću, hoću ovde da ostanem u servisu. Ma jok, stiglo naredjenje. Pa gde? U Dom JNA Pule! Ipak su i gastarbajteri imali neku moć sa svojim doznakama, samo što je to sve zakasnilo i samo su mi bepotrebno pokvarili super lukrativni biznis.
Dom JNA Pule je bilo zdanje koje je zidao još Franjo Josip, vrlo lepo arhitektonsko zdanje i tu je bio pres centar filmskog festivala Pule tako da smo se frotirali sa glumicama i glumcima, dolazio je onaj Željko Malnar sa nekm ekipom pa sam ih vodio da im pokazujem zgradu ali i su tu bili najviši generali i admirali tadašnje JNA i morao si da budeš mnogo primeran vojnik što ja nikako nisam bio. Bilo je tu raznih pizdarija sa moje strane, i tu sam našao biznis i prodavao sam svoje karte u bioskopu i još sitnih drugih neposlušnosti. Na moju inicijativu da spasim i sebe i zastavnika koji mi je bio komandir, tražio sam da me vrate nazad na Katarinu gde više nisam bio šef servisa nego sam do skidanja igrao stoni tenis i puštao kosu, što nikada u životu nisam osim u vojsci.
Dok sam bio šef servisa Drragan je mislim dva puta dovozio neke generale u Pulu pa je bio slobodan uveče pre povratka sutra i onda smo se družili. Zavideo mi je na mom mestu u vojsci, kao ono mamu ti j.ebem gde si ti upao ali ******, sreća prati hrabre i neposlušne.
Pa na prvobitno pitanje ko je Dragan Šolak, pa j.ebivetar kao i mnogi od nas, koji bi obično tražio preči put, neku prejebotinu, kako što lakše doći do željenog cilja. Zar nismo svi Srbi isti takvi? Ja ne znam one koji nisu i tako sam video i Šolaka. Dobar je drugar bio, barem samnom, korektan, znači ako ja platim, on bi uzvratio i tako dalje. Mislim naše poznanstvo je trajalo nekih godinu dana ali te vojska zbliži i bio sam blizak i sa nekim drugim likovima posle u Puli. Retko se takva drugarstva nastave posle i u civilu, ja bih rekao pa nisu ni moja.
Sa Draganom je moglo i da bude....kad me je on posetio u Puli ja sam tamo već izlazio u grad u civilki, Nike patike, izlizane Leviske, 1984 to nisi imao da kupiš u Jugi u prodavnici, posebno su mu se svidjale moje Nike patike. Dogovorili smo se da mu pošaljem jedne kad se vratim u Švedsku i ostavio mi je adresu i broj telefona koje sam ja imao zapisano u jednom malom rokovniku koji sam zaboravio u kaseti svalčionice kada sam se skinuo i tako izgubio svaki kontakt sa bilo kim iz vojske. Tada jbga nismo imali pametne telefone a osim toga ja sam se sa 20 godina vratio u Švedsku, kao odvezan od lanca posle vojske, još mi moji kupili glanc novog Mercedesa, ma idi bre, nisam znao gde bijem...kokaini, amfetamini, disko klubovi, to su bile 80-te.
Mene je život odveo u nekom drugom pravcu i tek sam u Aziji prvi put ponovo čuo za Šolaka kada je Čkopiusti počeo da ga prvi put opanjkava. Reko, čekaj bre, ja znam jednog Dragana Šolaka i onda sam ga Guglao i video da je to on, samo njemu raste tako kosa skoro iznad obrva, prepoznao sam ga.
Nervira me što ga režimske novine prikazuju stalno na slikama u nekim zgrčenim pozama kao nekog Dr Evila iz Austin Powers filmova, čudo mu nisu fotošopirali belu mačku i dugačak nokat na malom prstu? Dragan je inače bio dobar frajer, oko metar 80 visine, možda malo više, normalne gradje, ono šira ramena, bez viška kila itd....zagledjivale su nas kao čkepi kad prošetamo Lošinjskim sokakom iako smo išli u šugavoj sivomaslinastoj uniformi.

Ceo text nije politički obojen, samo sam ga napisao jer vidim da se vrlo malo zna o Draganu ili se zna ali ne u široj javnosti, on je kao neka mitska nedodirljiva figura i milijareder tamo negde do koga niko nema pristup ali služi sadašnjem režimu kao strašilo.
Da li sam da on postane novi preCednik Srbije ili neko koga on gura, iskreno me zabole racku i mislim da ko god zameni ******og barona Minhauzena neće zameniti sistem, jer zašto bi? Zato što to studenti traže? Smešno!
Ja ne živim u Srbiji 45 godina i za to vreme se, što se korumpiranog sistema tiče, nije ništa promenilo, ne očekujem da hoće za mog a ni i Draganovog života.

E to se trazi!!!


Hvala od srca.

 

[SajaBg]

Ko je zaista taj covek?
Odakle je on isplivao?
Ako neko nesto zna a da nije naprednjacka propaganda, molim da to podeli sa nama.

Kakve veze ima ko je? Neki ljudi ne vole da se eksponiraju, to je njihovo pravo.

 

[miso6207]

Ima svoju medijsku imperiju koja deluje u regionu. Kao Pink.

Tako da Šolak dođe nešto kao Željko Mitović za pismene.

Znači navijaš za Pink?

 

[38imak]

Jedan od retkih vlasnika srpskog kapitala koga domaca banda ubica, lopova i mafijasa ne moze toliko da reketira i ucenjuje, ocigledno.