- Poruka
- 388.420
Spinof jedne od najpopularnijih serija na Netfliksu "Kraljica Šarlota: Istorija Bridžertona" trenutno je najgledanija serija na toj striming platformi koja prikazuje izmaštani život stvarne istorijske ličnosti.
Ko je zaista bila kraljica Šarlot iz "Bridžertona"
Sofija Šarlota od Meklenburg-Štrelica (1744 — 1818) bila je supruga Dzordža III, kraljica Velike Britanije i Irske (1761-1818) i kraljica Hanovera (1814-1818). Bila je kćerka princa Karla Ludviga Fridriha od Meklenburg-Štrelica i princeze Elizabete Albertine od Saksen-Hildburghauzena.
Džordž III ( 1738 — 1820) je bio kralj Velike Britanije i Irske, vojvoda od Braunšvajg-Lineberga i knez-izbornik Hanovera od 25. oktobra 1760. do 1. januara 1801. Elektorat je postao kraljevina Hanover 1814. Bio je treći monarh iz dinastije Hanover i prvi koji je rođen na tlu Engleske. Za vreme njegove vladavine kraljevine Velika Britanija i Irska su se ujedinile i formirano je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske.
Zbog rane očeve smrti presto je preuzeo direktno od dede Džordža posle njegove smrti 1760. sa svega 22 godine. Vladao je 60 godina, do smrti 1820. Iako je u narodu bio cenjen i vodio uspešne vojne kampanje tokom Napoleonovih ratova, Džordž je ostao upamćen kao ludi kralj koji je izgubio Ameriku.
Oženio se princezom Sofijom Šarlotom od Meklenburg-Štrelica i sa njom imao petnaestoro dece, devet sinova i šest kćeri, više nego bilo koji drugi vladar.
Ko je zaista bila kraljica Šarlot
Bila najmlađa ćerka vojvode od Maklenburg-Stelica, teritorije na prostoru današnje Nemačke. Kada je imala 17 godina, novi kralj Engleske 22-godišnji Džordž III zatražio je njenu ruku, jer je bila među malobrojnim plemkinjama u Evropi koje su u tom trenutku bile protestantkinje i istovremeno podobne za krunu.
U Englesku je stigla 8. septembra 1761. i iste noći se udala za Džordža. Dve nedelje kasnije, zajedno su krunisani, a ceremonija je bila toliko dugačka, da su svatovi morali početi da jedu i pre nego što je do kraja obavljena. Samo godinu dana kasnije, Šarlot je rodila budućeg kralja Džordža IV, prvo od petnaestoro dece koliko je par imao, a od kojih je 13 doživelo odraslo doba.
Iako su se venčali iz političkih razloga, postoje dokazi da su se Šarlot i Džordž jako zavoleli. U pismu koje je 1778. napisala mužu, kraljica navodi: "Imaćeš korist od svojih putovanja, da nadahneš sve ljude, da te više znaju i ako je moguće više vole. To mora biti slučaj, ali ta ljubav nije jednaka onoj koju gaji tvoja privržena prijateljica i supruga Šarlot".
I Šarlot i Džordž bili su vrlo uključeni u odgoj svoje dece, a istoričar Džejms P. Embask navodi da je kralj bio veliki empata.
Oboje su voleli muziku i često svirali u duetu - Šarlot na čembalu, a Džordž na flauti. Iako su oboje više voleli neformalan, jednostavan život koji su vodili kod kuće, njihov dvor bio je baš onakav kako je predstavljen u "Bridžertonu" - raskošan i blještav.
Bajka bez hepienda
Međutim, Džordž se teško razboleo. Prvi znak mentalnih problema javio se 1788. kada je dobio napade panike, a ubrzo i paranoične ispade, jednom čak fizički nasrnuvši na svog sina i naslednika.Lekari nisu imali objašnjenja za njegov slučaj, a neke novije analize sugerišu da je možda patio od bipolarnog poremećaja.
Bez obzira na dijagnozu, kraljeva bolest žestoko je pogodila Šarlot, ali i celu njihovu porodicu. Istoričari pišu da je do 1789. potpuno osedela od stresa. Sukobila se sa sinom, koji je tražio da postane regent umesto oca, a pomirili su se tek 1791. kada se kralj na kratko oporavio.
Međutim, pošto je periodično i dalje imao mentalne probleme, sin je 1811. i zvanično preuzeo kontrolu nad kraljevstvom i služio kao regent narednih devet godina.
Za to vreme, Šarlot je vodila računa o dvoru umesto svoje snaje, Karoline od Brunsvika i brinula verno o kralju. Preminula je dve godine pre njega, 1818. u 74. godini. Sahranjeni su jedno pored drugog u kraljevskoj kripti u zamku Vindzor.
link
Ko je zaista bila kraljica Šarlot iz "Bridžertona"
Sofija Šarlota od Meklenburg-Štrelica (1744 — 1818) bila je supruga Dzordža III, kraljica Velike Britanije i Irske (1761-1818) i kraljica Hanovera (1814-1818). Bila je kćerka princa Karla Ludviga Fridriha od Meklenburg-Štrelica i princeze Elizabete Albertine od Saksen-Hildburghauzena.
Džordž III ( 1738 — 1820) je bio kralj Velike Britanije i Irske, vojvoda od Braunšvajg-Lineberga i knez-izbornik Hanovera od 25. oktobra 1760. do 1. januara 1801. Elektorat je postao kraljevina Hanover 1814. Bio je treći monarh iz dinastije Hanover i prvi koji je rođen na tlu Engleske. Za vreme njegove vladavine kraljevine Velika Britanija i Irska su se ujedinile i formirano je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske.
Zbog rane očeve smrti presto je preuzeo direktno od dede Džordža posle njegove smrti 1760. sa svega 22 godine. Vladao je 60 godina, do smrti 1820. Iako je u narodu bio cenjen i vodio uspešne vojne kampanje tokom Napoleonovih ratova, Džordž je ostao upamćen kao ludi kralj koji je izgubio Ameriku.
Oženio se princezom Sofijom Šarlotom od Meklenburg-Štrelica i sa njom imao petnaestoro dece, devet sinova i šest kćeri, više nego bilo koji drugi vladar.
Ko je zaista bila kraljica Šarlot
Bila najmlađa ćerka vojvode od Maklenburg-Stelica, teritorije na prostoru današnje Nemačke. Kada je imala 17 godina, novi kralj Engleske 22-godišnji Džordž III zatražio je njenu ruku, jer je bila među malobrojnim plemkinjama u Evropi koje su u tom trenutku bile protestantkinje i istovremeno podobne za krunu.
U Englesku je stigla 8. septembra 1761. i iste noći se udala za Džordža. Dve nedelje kasnije, zajedno su krunisani, a ceremonija je bila toliko dugačka, da su svatovi morali početi da jedu i pre nego što je do kraja obavljena. Samo godinu dana kasnije, Šarlot je rodila budućeg kralja Džordža IV, prvo od petnaestoro dece koliko je par imao, a od kojih je 13 doživelo odraslo doba.
Iako su se venčali iz političkih razloga, postoje dokazi da su se Šarlot i Džordž jako zavoleli. U pismu koje je 1778. napisala mužu, kraljica navodi: "Imaćeš korist od svojih putovanja, da nadahneš sve ljude, da te više znaju i ako je moguće više vole. To mora biti slučaj, ali ta ljubav nije jednaka onoj koju gaji tvoja privržena prijateljica i supruga Šarlot".
I Šarlot i Džordž bili su vrlo uključeni u odgoj svoje dece, a istoričar Džejms P. Embask navodi da je kralj bio veliki empata.
Oboje su voleli muziku i često svirali u duetu - Šarlot na čembalu, a Džordž na flauti. Iako su oboje više voleli neformalan, jednostavan život koji su vodili kod kuće, njihov dvor bio je baš onakav kako je predstavljen u "Bridžertonu" - raskošan i blještav.
Bajka bez hepienda
Međutim, Džordž se teško razboleo. Prvi znak mentalnih problema javio se 1788. kada je dobio napade panike, a ubrzo i paranoične ispade, jednom čak fizički nasrnuvši na svog sina i naslednika.Lekari nisu imali objašnjenja za njegov slučaj, a neke novije analize sugerišu da je možda patio od bipolarnog poremećaja.
Bez obzira na dijagnozu, kraljeva bolest žestoko je pogodila Šarlot, ali i celu njihovu porodicu. Istoričari pišu da je do 1789. potpuno osedela od stresa. Sukobila se sa sinom, koji je tražio da postane regent umesto oca, a pomirili su se tek 1791. kada se kralj na kratko oporavio.
Međutim, pošto je periodično i dalje imao mentalne probleme, sin je 1811. i zvanično preuzeo kontrolu nad kraljevstvom i služio kao regent narednih devet godina.
Za to vreme, Šarlot je vodila računa o dvoru umesto svoje snaje, Karoline od Brunsvika i brinula verno o kralju. Preminula je dve godine pre njega, 1818. u 74. godini. Sahranjeni su jedno pored drugog u kraljevskoj kripti u zamku Vindzor.
link
