Ko je tvoj favorit za Ninovu nagradu?

[madonamadona]

Ko je tvoj favorit za Ninovu nagradu?

 

[madonamadona]

Бојкотујте НИН-ову награду
Култура | 29. децембар 2010. | 19:49

Књи­жев­ник и ди­рек­тор На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је, Сре­тен Угри­чић, по­ву­као је кан­ди­да­ту­ру свог ро­ма­на „Не­зна­ном ју­на­ку“, ко­ју је без ње­го­ве са­гла­сно­сти на кон­курс за НИН-ову на­гра­ду по­слао ње­гов из­да­вач „Ла­гу­на“, јер, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, та на­гра­да пре­суд­но ути­че на ка­но­ни­за­ци­ју са­вре­ме­ног до­ма­ћег ро­ма­неск­ног ства­ра­ла­штва и на ар­ти­ку­ла­ци­ју укуп­не пред­ста­ве књи­жев­но­сти и ње­ног ста­ту­са на кул­тур­ној и јав­ној сце­ни.

У пи­сму ко­је је до­ста­вио глав­ном и од­го­вор­ном уред­ни­ку НИН-а и ди­рек­то­ру ИП „Ла­гу­на“, Угри­чић ка­же да је НИН-ова на­гра­да функ­ци­о­нал­но уса­ђе­на у со­ци­о­сим­бо­лич­ки по­ре­дак ко­јим се он ба­ви у свом ро­ма­ну „Не­зна­ном ју­на­ку“.

– То је по­ре­дак ко­ји је му­ти­рао до гро­теск­них фор­ми и раз­ме­ра – ка­ко вул­гар­них и бол­но очи­глед­них, та­ко и са­мо­за­тај­них и на­из­глед бе­за­зле­них – те мо­ра би­ти де­ма­ски­ран, де­та­бу­и­зи­ран и де­са­кра­ли­зо­ван, те­мељ­но ис­кри­ти­ко­ван и об­ја­шњен, чак и де­ци у основ­ној шко­ли, ина­че ће нас са­тр­ти, а већ нам је на­нео не­на­док­на­ди­ву ште­ту – ка­же Угри­чић.

Он да­ље у пи­сму на­во­ди да је тај по­ре­дак иде­о­ло­шки обо­јен на­ци­о­на­ли­змом, да је тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ки, па­три­јар­ха­лан, по­пу­ли­стич­ки, аути­сти­чан и ан­ти­про­све­ти­тељ­ски, да под­сти­че кон­фор­ми­зам и са­мо­са­жа­ље­ње уме­сто исти­но­љу­би­во­сти, са­мо­све­сти и од­го­вор­но­сти.

– Тај по­ре­дак ни­је у ста­њу да про­ду­ку­је сми­сао већ га не­ми­ли­це тро­ши, ули­зу­је се пред­ра­су­да­ма, ни­ском уку­су, ма­ло­гра­ђан­шти­ни, ме­ди­о­кри­тет­ству, за­ту­ца­но­сти, ксе­но­фо­би­ји. У том и та­квом по­рет­ку био је мо­гућ и ства­ран Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић и ње­гов ре­жим. То је по­ре­дак на­шег по­ра­за и без­из­ла­за. Вла­да­ју­ће ме­ри­ло гла­си: што срп­ски­је – то бо­ље, а тре­ба­ло би да бу­де упра­во обр­ну­то: што бо­ље – то срп­ски­је. Што је ре­то­ри­ка та­ко­зва­них па­три­о­та дра­ма­тич­ни­ја и гла­сни­ја, то је суп­стан­ца пра­зни­ја и три­ви­јал­ни­ја – ис­ти­че Угри­чић.

На­ста­вља­ју­ћи при­чу о том по­рет­ку, он твр­ди да књи­жев­ност не сме да слу­жи та­квом по­рет­ку, као што ни глав­на књи­жев­на на­гра­да не сме да му слу­жи.

– Ре­ле­вант­на књи­жев­ност и умет­ност од­у­век из­но­се на ви­де­ло прет­по­став­ке и по­сле­ди­це та­квих по­ре­да­ка. Умет­ност пре­до­ча­ва шта та­кав по­ре­дак зна­чи и шта чи­ни чо­ве­ку, не­по­сред­но и чул­но об­и­сти­ње­но ука­зу­је да мо­гућ­ност дру­га­чи­јег, сло­бод­ни­јег и људ­ски­јег жи­во­та, за­ви­си са­мо од нас. Жи­вот је ино­стран­ство, умет­ност је отаџ­би­на – ис­ти­че Угри­чић.

Тај по­ре­дак је то­ли­ко увре­жен, на­по­ми­ње пи­сац, да се при­ма и одр­жа­ва као бо­гом­дан, као да се под­ра­зу­ме­ва и као да нам од­го­ва­ра.

– Е, за­то од­би­јам да се при­дру­жим том по­рет­ку. Ова­ква НИН-ова на­гра­да, ка­квом се углав­ном по­ка­за­ла у по­след­њих два­де­сет го­ди­на, не да­је ле­ги­ти­ми­тет пи­сцу, не­го пи­сац да­је ле­ги­ти­ми­тет ова­квој на­гра­ди, ако при­ста­не да уче­ству­је. По­зи­вам и дру­ге пи­сце из ово­го­ди­шње про­дук­ци­је ро­ма­на да се при­дру­же, да по­ка­жу да раз­у­ме­ју за­што је ва­жно и нео­п­ход­но од­би­ти уче­шће у кон­ку­рен­ци­ји за НИН-ову на­гра­ду. Не­мам илу­зи­ја да је­дан гест мо­же да бит­ни­је ути­че на та­кав по­ре­дак и би­ло шта озбиљ­ни­је да про­ме­ни, јер НИН-ова на­гра­да је са­мо ку­гла­гер у тој све­при­сут­ној ма­ши­ни ко­јом смо око­ва­ни – за­кљу­чио је Угри­чић.

Је­дан од не­ка­да­шњих чла­но­ва НИН-овог жи­ри­ја, др Дра­шко Ре­ђеп у из­ја­ви за „Прав­ду“ ка­же да ње­го­во ис­ку­ство у НИН-овом жи­ри­ју (ла­у­ре­а­ти Ми­лош Цр­њан­ски и Да­ни­ло Киш) не го­во­ри у при­лог „ма­ње ви­ше не­зна­ног ауто­ра о не­зна­ном ју­на­ку“.

– Увре­дљи­во је, сва­ка­ко за Цр­њан­ског и Ки­ша, да­кле ауто­ре ко­је сам ја ове­рио, да им се за „Ро­ман о Лон­до­ну“ и „Пе­шча­ник“ при­пи­су­ју на­ци­о­на­ли­стич­ке ауре. Не­мам раз­у­ме­ва­ња за раз­о­ча­ра­не. Уоста­лом, што Угри­чић ни­је са­че­као да ви­ди да ли ће до­би­ти НИН-ову на­гра­ду. Па, ако је до­би­је, мо­гао је да на­гра­ду од­би­је, што би оста­ви­ло мно­го зна­чај­ни­ји ути­сак – ис­та­као је Ре­ђеп.

Та­ко­ђе, он ка­же да, ко­ли­ко је ње­му по­зна­то, из­да­вач има пра­ва да на осно­ву сво­је про­це­не, без кон­сул­та­ци­је са ауто­ром, по­ша­ље не­ко де­ло жи­ри­ју ко­је те го­ди­не од­лу­чу­је о глав­ној на­гра­ди. Ре­ђеп на­по­ми­ње да је ап­сурд­но го­во­ри­ти о спро­во­ђе­њу не­ке на­ци­о­на­ли­стич­ке по­ли­ти­ке ако се зна да су сво­је­вре­ме­но у НИН-овом жи­ри­ју би­ли и Мид­хад Бе­гић, Игор Ман­дић, Ели Фин­ци.

С дру­ге стра­не, ди­рек­тор ИП „Ла­гу­на“ Де­јан Па­пић по­твр­дио је Угри­чи­ће­ве тврд­ње да му је пи­сац у јед­ном раз­го­во­ру на­гла­сио да не би же­лео да бу­де кан­ди­до­ван за НИН-ову на­гра­ду.

– Ипак, у нај­бо­љој на­ме­ри, на­ши уред­ни­ци су од­лу­чи­ли да и ро­ман „Не­зна­ном ју­на­ку“ по­ша­љу жи­ри­ју на увид. Мо­ја је кри­ви­ца, очи­глед­но, у то­ме да им ни­сам пре­нео ка­те­го­рич­ност Угри­чи­ће­вог ста­ва и на то­ме му се из­ви­ња­вам. Мо­је ми­шље­ње је да НИН-ова на­гра­да има да­ле­ко нај­ве­ћу ре­пу­та­ци­ју ме­ђу до­ма­ћим књи­жев­ним на­гра­да­ма, то­ли­ко сна­жну да чак и мно­ге, го­то­во скан­да­ло­зне од­лу­ке ње­ног жи­ри­ја, ка­квих ни­је би­ло ма­ло у по­след­њих два­де­се­так го­ди­на, ни­су ус­пе­ли озбиљ­ни­је да уз­др­ма­ју по­ве­ре­ње ко­је она ужи­ва ме­ђу чи­та­о­ци­ма –ис­ти­че Па­пић.


„Не­зна­ном ју­на­ку“ (ни)је био на ли­сти

По­во­дом це­лог слу­ча­ја, не­дељ­ник НИН је из­дао са­оп­ште­ње у ко­ме се, из­ме­ђу оста­лог, на­по­ми­ње да жи­ри, у свој спи­сак од 30 ро­ма­на ни­је ни увр­стио Угри­чи­ће­во де­ло. С дру­ге стра­не, Угри­чић твр­ди да је да се ње­гов ро­ман на­ла­зи на ли­сти кан­ди­да­та ко­је жи­ри раз­ма­тра са­знао из НИН-овог бро­ја од 23. де­цем­бра 2010.

 

[madonamadona]

Objavljen spisak 30 naslova - takmičara za Ninovu nagradu

Lista će biti prepolovljena posle sednice žirija 3. januara, a ime dobitnika 17. januara







BEOGRAD - U najnovijem broju NIN-a objavljeni su naslovi 30 romana koje je, među 124 prispela dela, žiri za dodelu prestižne NIN-ove nagrade za roman godine uvrstio u najširi izbor. U konkurenciji za nagradu su "Trezvenjaci na lađi" Mirka Demića, "Ono što oduvek želiš" Gordane Ćirjanić, "Što se ne javiš bratu" Vladana Kosorića, "Mrtvo polje" Srđana Srdića, "Ćerka" Davida Albaharija, "Čovek koji je ubio Teslu" Gorana Skrobonje, "Naustice Brankovića" Silvane Hadži-Đokić.

Tu su i romani "Restlovi" Branka Čankovića, "O golmanima i bubnjarima" Nebojše Radića, "Vrlo malo svetlosti" Vladana Matijevića, "Na stazi suza" Đorđa Pisareva, "Era" Žarka Radakovića, "Oštar start" Miće Vujičića, "Mi različiti" Veselina Markovića, "Ultramarin" Milete Prodanovića.

U najširem krugu su i "Petlja, omča, osmica" Vidana Arsenijevića, "Gospođa Olga" Radovana Belog Markovića, "Dobro jeste živeli" Milovana Danojlića, "Opsenarenje" Aleksandra Mokranjca, "Gospodska ulica" Ranka Risojevića, "Zvona za trojicu" Miroslava Toholja, "Početak bune protiv dahija" Svetislava Basare, "Velosiped gospodina Vermeša" Marije Šimoković.

Među 30 romana u konkurenciji za NIN-ovu nagradu su i "Acqua alta" Sanje Domazet, "Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića, "Posmatrač ptica" Vide Ognjenović, "Nedelja pacova" Vuleta Žurića, "Led" Ilije Bakića, "Kamen blizanac" Zorana Petrovića i "Split" Slavoljuba Stankovića.

Ovaj spisak biće prepolovljen posle sednice žirija 3. januara, a knjige koje će ući u uži izbor biće poznate 10. januara. Ime dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine biće poznato 17. januara.

 

[madonamadona]

ŽIRI OBELODANIO UŽI IZBOR TAKMIČARA ZA ROMAN GODINE
U trci za Ninovu nagradu 16 romana

BEOGRAD - Član žirija za NIN-ovu nagradu Mileta Aćimović Ivkov izjavio je da je na sednici održanoj posle Nove godine broj kandidata sveden na 16 za roman godine sa prve, najšire liste od 30 koja je načinjena nakon pregledanja 124 dela poslata na konkurs.

U konkurenciji za nagradu su ostali "Trezvenjaci na lađi" Mirka Demića, "Ono što oduvek želiš" Gordane Ćirjanić, "Mrtvo polje" Srđana Srdića, "Vrlo malo svetlosti" Vladana Matijevića, "Na stazi suza" Đorđa Pisareva, "Oštar start" Miće Vujičića.

U konkurenciji su i romani "Mi različiti" Veselina Markovića, "Ultramarin" Milete Prodanovića, "Gospođa Olga" Radovana Belog Markovića, "Dobro jeste živeti" Milovana Danojlića, "Zvona za trojicu" Miroslava Toholja, "Početak bune protiv dahija" Svetislava Basare, "Acqua alta" Sanje Domazet, "Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića, "Kamen blizanac" Zorana Petrovića i "Split" Slavoljuba Stankovića.

Ovaj spisak će biti smanjen na uži izbor posle sednice žirija koja će biit održana 10. januara.

Ime dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine biće poznato 17. januara, a nagrada će biti uručena 26. januara u Skupštini grada Beograda.

 

[jexyb]

Bas sam pazljivo procitala sve postove.
Nazalost ne mogu se pohvaliti da sam procitala ijedan od romana koji su u konkurenciji za NIN-ovu nagradu.
Sto se g Ugricica tice, pa... uvek ce biti nekoga ko ce se ljutiti iz nepoznatih razloga.
Poslednjih godina nijedan izbor ne protice bez trzavica. Setimo se samo proslogodisnje buke oko dodele nagrade "Glasovima u vetru". Jedino ostaje nejasno
zasto se Ugricic buni pre samog izbora. Ipak, koristiti reci koje je on upotrebio za jedinu preostalu znacajnu knjizevnu nagradu u Srbiji , kako rece Redjep "Увре­дљи­во је, сва­ка­ко за Цр­њан­ског и Ки­ша, да им се за „Ро­ман о Лон­до­ну“ и „Пе­шча­ник“ при­пи­су­ју на­ци­о­на­ли­стич­ке ауре".

 

[stojkovrade]

CITAJTE KNJIGE, MOLIMO VAS ...
O izborima za Ninovu knjigu godine, do sada je mnogo puta pricano. O dobrim, a narocito losim stvarima, kod izbora.
Ali, ove godine, nesto mi tu ne stima. Evo podataka, pa vi sami procenite :
- Ziri se sastao 30.12.2010. pa izjavio da je pristiglo 124 dela. ( u Ninu pise da je stiglo 139 dela)
- 03.01.2011.(kada, gde ???) su u uzi izbor usle 5 knjiga, a 16 ( onih istih iz vesti od 29.12.2010. !!!!) je bilo u sirem izboru ?! (da li neko iz zirija uopste cita prispele knjige i kojom brzinom ?; Sta je sa onih 15 knjiga – od 124 do 139.
Teorija zavere ili nesto drugo ……………….

 

[stojkovrade]

O izborima za Ninovu knjigu godine, do sada je mnogo puta pricano. O dobrim, a narocito losim stvarima, kod izbora.
Ali, ove godine, nesto mi tu ne stima. Evo podataka, pa vi sami procenite :
- Ziri se sastao 30.12.2010. pa izjavio da je pristiglo 124 dela.
( u Ninu pise da je stiglo 139 dela)
- 03.01.2011.(kada, gde ???) su u uzi izbor usle 5 knjiga, a 16 ( onih istih iz vesti od 29.12.2010. !!!!) je bilo u sirem izboru ?! (da li neko iz zirija uopste cita prispele knjige i kojom brzinom ?; sta je sa onih 15 knjiga – od 124 do 139.
Teorija zavere ili nesto drugo ……………….

 

[stojkovrade]

O izborima za Ninovu knjigu godine, do sada je mnogo puta pricano. O dobrim, a narocito losim stvarima, kod izbora.
Ali, ove godine, nesto mi tu ne stima. Evo podataka, pa vi sami procenite :
- Ziri se sastao 30.12.2010. pa izjavio da je pristiglo 124 dela.
( u Ninu pise da je stiglo 139 dela)
- 03.01.2011.(kada, gde ???) su u uzi izbor usle 5 knjiga, a 16 ( onih istih iz vesti od 29.12.2010. !!!!) je bilo u sirem izboru ?! (da li neko iz zirija uopste cita prispele knjige i kojom brzinom ?; sta je sa onih 15 knjiga – od 124 do 139.
Teorija zavere ili nesto drugo ……………….

 

[stefan33333]

Моји фаворити су Владан Матијевић и Мирко Демић.

 

[madonamadona]

Горан Скробоња: НИН-ова награда српски књижевни Оскар
Datum: 07.01.2011 20:00
Autor: Александра Рајковић

Награда представља неку врсту путоказа за неодлучне или необавештене читаоце, који се обично реше да играју на сигурно и купе књигу коју су други - стручњаци из за то формираних жирија - већ оценили као вредну.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" београдски књижевник Горан Скробоња, аутор романа "Човек који је убио Теслу", који је био у ширем избору за НИН-ову награду.

- Мислим да у Србији нема тог писца који не би желео да добије НИН-ову награду (ма шта јавно о томе причао). Реч је о нашем својеврсном књижевном "Оскару", и он добитника, поред тога што му доноси углед и завидан износ новца, аутоматски сврстава у друштво ранијих носилаца овог признања, као што су Киш, Пекић, Павић, дакле уистину горостаса српске књижевности - каже Скробоња.

* ГЛAС: Шта је било пресудно да се одлучите да пишете о једној тако интригантној теми у роману "Човек који је убио Теслу"?

СКРОБОЊA: Желео сам да се поиграм српском историјом и замислим како би она изгледала да су се неки догађаји у прошлости збили другачије: између осталог, ту је и то Теслино присуство у Београду на почетку 20. века које би Србији омогућило да постане значајна и утицајна држава, како у Европи, тако и у читавом свету. Када пођете од тог такозваног принципа контрафактуалног, игри готово да нема краја: шта би било да су јужњаци победили северњаке у америчком грађанском рату? Aмерика би почетком прошлог века била подељена и безначајна на макрополитичком плану. Шта би било да је Кајзер Вилхелм Други погинуо пре него што је дошао у прилику да покрене милитантну немачку политику? Први светски рат би, у најмању руку, каснио - што значи да не би било ни Октобарске револуције, Романови би те 1922. били живи и здрави, Aнастасија би таман стасала да се уда за српског престолонаследника из династије Синђелић, и тако даље. A Гаврило Принцип и Aпис имали би сасвим другачије историјске улоге. Неизмерно сам уживао у тој игри, и по позитивним реакцијама читалаца чини ми се да се то уживање сасвим јасно види и у самом тексту.

* ГЛAС: Какви су читалачки укуси људи у Србији данас и има ли читалачке кризе?

СКРОБОЊA: Нека истраживања показују да међу читаоцима у Србији преовлађују - читатељке. Самим тим, издавачи су склонији да објављују прозу блиску дамама и доказ да такво размишљање има основа јесу астрономски (за српске прилике) тиражи романа неколико списатељки у току 2010. године. Ипак, они који су у Србији задржали навику да читају, воле квалитетну књижевност, а по продаји књига и формирању неколико озбиљних књижарских ланаца дало би се закључити да се књижевности код нас осмехују мало лепша времена. Међутим, требало би од библиотекара затражити релевантне податке о томе која се литература највише позајмљује и чита, јер је огроман део читалачке публике сада, због незавидне материјалне ситуације, ослоњен превасходно на библиотечке фондове.

* ГЛAС: Коју оцјену бисте дали књижевности у Србији данас?

СКРОБОЊA: Прелазну, свакако, али не много више од тога. На плану очувања српског духа и језика, колико могу да видим, највећи део савремене домаће књижевне продукције остаје на висини задатка. Проблеми су већи кад се зађе у план тематике која преовлађује: лично, волео бих да се писци мало више размахну и ослободе готово обавезног канона реализма.
Највећи изазов

* ГЛAС: Шта је за Вас као писца највећи изазов?

СКРОБОЊA: Мислим да је најважније - и увек се трудим да тако буде у мојим причама или романима - да писац читаоцу понуди прозну целину која има главу и реп и довољно је забавна и заводљива да неосетно кроз текст "провуче" пишчев став према појавама кључним за свакога ко у Србији данас (мора да) живи. Колико год једноставно звучало, то није нимало лако постићи - пример су силне високопарне савремене књиге које читаоци остављају после неколико десетина страница пошто напросто нису довољно комуникативне.

 

[madonamadona]

Šestoro veličanstvenih
Ninova nagrada za roman godine
T.Nj. | 10. 01. 2011. - 18:23h | Komentara: 1

Na sastanku NIN-ovog žirija kritike za izbor romana godine (Vasa Pavković, predsednik, Aleksandar ilić, Liljana Šop, Mladen Šukalo i Mileta Aćimović Ivkov) održanom 10. januara 2011. u najuži izbor dela za ovo prestižno književno priznanje odabrano šest naslova.

Reč je o delima:“Gospođa Olga” Radovana Belog Markovića (“Evro-Giunti”), “Mi različiti” Veselina Markovića (“Stubovi kulture”), “Vrlo malo svetlosti” Vladana Matijevića (“Agora”), “Ispod tavanice koja se ljuspa” Gorana Petrovića (Kompanija “Novosti” AD), “Kamen blizanac” Zorana Petrovića (“Geopoetika”), “Ono što oduvek želiš” Gordane Ćirjanić (“Narodna knjiga”).



Na ovogodišnji konkurs pristiglo je preko 130 romana; ime dobitnika biće poznato 17. januara, a svečano uručenje planirano je za 26. januar.



Pokrovitelj Ninove nagrade je „Telekom Srbija“.

 

[madonamadona]

NIN dodeljuje najprestižnije književno priznanje

BEOGRAD - "Telekom Srbija” je ovogodišnji pokrovitelj NIN-ove nagrade za roman godine, prestižnog književnog priznanja sa snažnom tradicijom.

Nedeljne informativne novine (NIN) pokrenute su 1935, a NIN-ova nagrada za roman godine prvi put je dodeljena 1954. godine, a osmišljena je kao svojevrstan podsticaj razvoju književnosti. U konkurenciji za nagradu bili su pisci sa prostora bivše Jugoslavije, a raspadom te države kandidati za to priznanje su romanopisci Srbije.

Davne 1954. godine Dobrica Ćosić je nagrađen za roman „Koreni”, kao i 1961. godine za roman „Deobe“. Više od njega, čak tri puta, nagradu je dobio Oskar Davičo: 1956. za „Beton i svici”, zatim dve godine zaredom, 1963. i 1964, za romane „Gladi” i „Tajne”. Ova prestižna nagrada nije dodeljena 1959. godine, a bivalo je godina kada je inicirala polemike, kontroverze… A dvojica laureata su i vratila nagradu: Danilo Kiš, koji je priznanje dobio 1972. za „Peščanik”, i Milisav Savić, kome je dodeljeno 1991. godine za „Hleb i strah”.



Ovogodišnji romani u najužem izboru su: „Ono što oduvek želiš” Gordane Ćirjanić, „Vrlo malo svetlosti” Vladana Matijevića, „Mi različiti” Veselina Markovića, „Gospođa Olga” Radovana - Belog Markovića, „Ispod tavanice koja se ljuspa” Gorana Petrovića i „Kamen blizanac” Zorana Petrovića. Žiri će odluku o laureatu doneti 17. januara.

 

[Lolica Veverica]

Nagradu ce da dobije Gospodja Olga[I[/I] !!! retko ko cita to je istina ! Ninova nagrada je postala nesto kao neformalno priznanje ako pises u Srbiji godinama a do sad ga nisi dobio!

 

[madonamadona]

Dan D" za srpske pisce

Danas u podne biće objavljeno ko je dobitnik najprestižnije književne nagrade za prozu u Srbiji l U najužem izboru nalazi se šest romana
s
Gordana Ćirjanić, Radovan Beli Marković, Vladan Matijević, Goran Petrović

Prvakinja ženske proze... Gordana Ćirjanić, dobitnica Ženskog pera
Nastavlja valjevski ciklus... Radovan Beli Marković
Dupla kruna?... Vladan Matijević
Favorit... Goran Petrović

Žiri za NIN-ovu nagradu kritike za roman godine danas će saopštiti ime dobitnika ovog priznanja. To će biti učinjeno tačno u podne, u redakciji nedeljnika koji je ustanovio ovu nagradu pre 56 godina.

Na konkurs za nagradu pristigla su 124 romana objavljena u Srbiji tokom 2010. godine i u najširem izboru našlo se 30 naslova, da bi odmah posle Nove godine broj bio sveden na 16, zatim na šest, a sutra će biti saopšteno koja su tri romana ostala „u igri", kao i ime pobednika ovog literarnog nadmetanja koje pobuđuje najveće interesovanje najšire javnosti.

Novi sastav žirija

U konkurenciji za nagradu su ostali romani „Ono što oduvek želiš„ Gordane Ćirjanić, „Vrlo malo svetlosti" Vladana Matijevića, „Mi različiti" Veselina Markovića, „Gospođa Olga" Radovana Belog Markovića, „Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića i „Kamen blizanac" Zorana Petrovića.

Žiriju, koji prvi put donosi odluku u ovom sastavu, predsedava Vasa Pavković, a ostali članovi su Liljana Šop, Aleksandar Ilić i Mladen Šukalo. Kako je saopštila redakcija NIN-a, pokrovitelj nagrade sada je „Telekom Srbija" i ona iznosi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Nagrada će svečano biti uručena 26. januara, u Skupštini grada Beograda.

Žestoka konkurencija

Gordana Ćirjanić je književnica iz Beograda rođena 1957. godine. Prevodila je sa španskog i engleskog dela Luisa Sernude, Huana Oktavija Prensa, Huana Rulfa i Oskara Vajlda. Za roman „Pretposlednje putovanje" dobila je nagradu Žensko pero za 2000. godinu. Za roman „Poljubac" dobila je nagradu Žensko pero za 2007. godinu.

Vladan Matijević, po struci inženjer tehnologije, ima priliku da bude dvostruki dobitnik Ninove nagrade. Matijevićev roman „Pisac izdaleka" proglašen je za najbolji roman 2003. godine. Knjiga „Vrlo malo svetlosti" sastoji se iz tri priče koje prate živote američke istoričarke umetnosti Hilari, bivšeg ministra Milutina Čabrinovića i apsolventa filozofije Đorda Istine.

Goran Petrović je u istoj poziciji kao Matijević. Sa romanom „Opsada crkve Svetog spasa" iz 1997, našao se u najužem izboru, ali mu je Ninova nagrada te godine umakla. Nakon nekoliko godina uspeo je da se „osevapi", te je njegova knjiga „Sitničarnica kod srećne ruke" proglašena za najroman 2000. godine.

Radovan Beli Marković žiriju se predstavio romanom „Gospođa Olga", petom po redu iz Valjevskog ciklusa o ništavilu i metafizičkoj praznini. Autor traga za nesmirenim duhom upokojene valjevske čudakinje, gospođe Olge, kroz zavodljivu igru živih ljudi i utvara, a sve u zasenku Drugog svetskog rata.

Zoran Petrović i njegov roman „Kamen blizanac" iznenadili su književnu čaršiju, zato što se radi o romanu prvencu tog autora. Ta knjiga je vremenski i prostorno isprepletana potpričama sa dvora cara Dušana, o fanariotima, epizodama iz Hilandara, Ugarske, Stambola, Niša.

Veselin Marković se prvi put našao u izboru za uglednu nagradu. On je za roman „Izranjanje" 2001. dobio „Vitalovu" nagradu. Roman „Mi različiti" oslonjen je na piščevu originalnu interpretaciju žanrovskog obrasca krimića.

 

[madonamadona]

Danas saznajemo dobitnika NINove nagrade
Nagrada vredna 5.000 evra
Žiri za NIN-ovu nagradu kritike za roman godine će saopštiti ime dobitnika ovog priznanja. To će biti učinjeno tačno u podne, u redakciji nedeljnika koji je ustanovio ovu nagradu pre 56 godina.
Na konkurs za nagradu pristigla su 124 romana objavljena u Srbiji tokom 2010. godine i u najširem izboru našlo se 30 naslova, da bi odmah posle Nove godine broj bio sveden na 16, zatim na šest, a sutra će biit saopšteno koja su tri fomana ostala "u igri", kao i ime pobednika ovog literarnog nadmetanja koje pobuđuje najveće interesovanje najšire javnosti. U konkurenciji za nagradu su ostali romani "Ono što oduvek želiš" Gordane Ćirjanić, "Vrlo malo svetlosti" Vladana Matijevića, "Mi različiti" Veselina Markovića, "Gospođa Olga" Radovana Belog Markovića, "Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića i "Kamen blizanac" Zorana Petrovića. Žiriju, koji prvi put donosi odluku u ovom sastavu, predsedava Vasa Pavković, a ostali članovi su Liljana Šop, Aleksandar Ilić i Mladen Šukalo. Kako je saopštila redakcija NIN-a, pokrovitelj nagrade sada je Telekom "Srbija" i ona iznosi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Nagrada će svečano biti uručena 26. januara, u Skupštini grada Beograda.

 

[madonamadona]

Gordani Ćirjanić NIN-ova nagrada

Dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine u 2010. je Gordana Ćirjanić za roman "Ono što oduvek želiš" (Narodna knjiga), saopštio je predsednik žirija Vasa Pavković.

Odluku žirija u kome su bili i Ljiljana Šop, Aleksandar Ilić i Mladen Ssukalo, Pavković je saopštio na konferenciji za novinare u redakciji NIN-a.

Na konkurs za nagradu pristigla su 124 romana objavljena u Srbiji tokom 2010 godine, a u užem izboru je bilo šest romana. Pored nagrađenog bili su i "Vrlo malo svetlosti" Vladana Matijevića,(Agora) "Mi različiti" Veselina Markovića,( Stubovi kulture) "Gospodja Olga" Radovana Belog Markovića,( Evro-Djunti) "Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića ( Kompanija Novosti ) i "Kamen blizanac" Zorana Petrovića (Geopoetika).

Kako je saopštila redakcija NIN-a, pokrovitelj nagrade koja iznosi milion dinara, je "Telekom Srbije".

Prestižna NIN-ova nagrada svečano će biti uručena 26. januara u Skupštini grada Beograda.

 

[Yersinia]

До сада нисам читао ништа од Гордане Ћирјанић, тако да нисам упознат са њеним књижевним квалитетима. Пошто сада (нажалост) немам времена за читање, волео бих да ми кажете нешто њеном стваралаштву, ваше оцене, утиске и сл. :-)