- Poruka
- 189.573
Stara je srpska izreka da od viška glava ne boli. Međutim, kao i kod svih izreka pokaže se vremenom da ne važe baš uvek. Recimo od viška kilograma mnoge boli glava, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom.
Elem, kao što znate prošle godine je počeo novi rat u Ukrajini i zbog njega su se mnogi u svetu, a i kod nas uplašili da će doći do nestašice hrane jer je ta zemlja veliki proizvođač. Tako je kod nas doneta odluka da se zabrani izvoz pšenice i kukuruza. Neko se međutim tu očigledno debelo preračunao:
Predsednik tog uduženja Nedeljko Savić rekao je za Betu da, prema pouzdanim podacima, višak pšenice kod proizvođača iznosi oko 1,5 miliona tona, što je pola prošlogodišnjeg roda.
Ratari su pozvali Tanasković da do 17. marta dođe na razgovor u Požarevac, a da će u suprotnom početi pripreme za protest.
„Prošlog proleća je cena pšenice bila više od 40 dinara po kilogramu, a Vlada Srbije je zbog straha od nestašice zabranila izvoz. Sada kada su cene pale na ispod 30 dinara po kilogramu niko ne kupuje te poljprivrede proizvode i imamo ogroman problem, jer ne možemo da finansiramo prolećnu setvu i smeštajni kapaciteti su skoro puni, a za tri-četiri meseca je nova žetva“, rekao je Savić.
Vlada Srbije je 11. marta prošle godine, zbog nestabilne situacije na tržištu posle invazije Rusije na Ukrajinu, obustavila izvoz pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja. Proizvođači tih žitarica tvrdili su tada da ima dovoljno za domaće potrebe i da postoji ogroman višak koji može da se izveze.
Vlada je krajem aprila dozvolila dozvolila ograničen izvoz tih žitarica po kvotama, a tek početkom jeseni skinuta je zabrana, ali je cena sa više od 40 dinara po kilogramu pala na ispod 30 dinara za obe žitarice i sada gotovo da nema tražnje. Situaciju će dodatno otežati produžetak sporazuma za 60 dana između Rusije i Ukrajine o izvozu ukrajinske pšenice, što će „zasititi“ međunarodno tržište tom robom.
Predsednik Nezavisne asosijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da su ratari u ogromnom problemu jer nemaju novca za prolećnu setvu, a da su bankarski krediti preskupi i da se ne isplati novo zaduživanje.
Prema rečima predsednika Saveza udruženaja poljoprivrednika Banata Dragana Kleuta ratari su u ozbiljnom problemu jer su im ostali viškovi pšenice i kukuruza do 90 odsto od ukupnih prinosa, a prodaja je skoro potpuno stala u vreme kada treba započeti setvu kukuruza.
Ratari su, prema njegovim rečima, u bezizlaznoj situaciji jer su izgubili na ceni pšenice i kukuruza po 13-14 dinara po kilogramu, a mineralno đubrivo su prošle godine plaćali i po 160 dinara po kilogramu, trostruko skuplje nego godinu dana ranije.
https://n1info.rs/biznis/ratari-oca...v=7ff1810c-d54d-4528-ae13-87ddeb44442b?gdpr=2
I šta ćemo sad? Ljudi nemaju para za novu setvu, stari prinos će propasti, šteta je ogromna. Zbog svega toga će se manje sejati pa je moguće da dogodine budemo u manjku. Ko će to sve da plati i šta učiniti?
Elem, kao što znate prošle godine je počeo novi rat u Ukrajini i zbog njega su se mnogi u svetu, a i kod nas uplašili da će doći do nestašice hrane jer je ta zemlja veliki proizvođač. Tako je kod nas doneta odluka da se zabrani izvoz pšenice i kukuruza. Neko se međutim tu očigledno debelo preračunao:
Ratari očajni: Kada su mogli da prodaju – bilo zabranjeno, sada nema ko da kupi
Uduženje poljoprivrednika "Stig" uputilo je poziv ministarki poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Jeleni Tanasković da ponudi rešenje za problem kome da prodaju viškove pšenice i kukuruza kada ih niko ne traži, napominjući da je u trenutku kada su mogli da ih prodaju - vlada je zabranila izvoz.Predsednik tog uduženja Nedeljko Savić rekao je za Betu da, prema pouzdanim podacima, višak pšenice kod proizvođača iznosi oko 1,5 miliona tona, što je pola prošlogodišnjeg roda.
Ratari su pozvali Tanasković da do 17. marta dođe na razgovor u Požarevac, a da će u suprotnom početi pripreme za protest.
„Prošlog proleća je cena pšenice bila više od 40 dinara po kilogramu, a Vlada Srbije je zbog straha od nestašice zabranila izvoz. Sada kada su cene pale na ispod 30 dinara po kilogramu niko ne kupuje te poljprivrede proizvode i imamo ogroman problem, jer ne možemo da finansiramo prolećnu setvu i smeštajni kapaciteti su skoro puni, a za tri-četiri meseca je nova žetva“, rekao je Savić.
Vlada Srbije je 11. marta prošle godine, zbog nestabilne situacije na tržištu posle invazije Rusije na Ukrajinu, obustavila izvoz pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja. Proizvođači tih žitarica tvrdili su tada da ima dovoljno za domaće potrebe i da postoji ogroman višak koji može da se izveze.
Vlada je krajem aprila dozvolila dozvolila ograničen izvoz tih žitarica po kvotama, a tek početkom jeseni skinuta je zabrana, ali je cena sa više od 40 dinara po kilogramu pala na ispod 30 dinara za obe žitarice i sada gotovo da nema tražnje. Situaciju će dodatno otežati produžetak sporazuma za 60 dana između Rusije i Ukrajine o izvozu ukrajinske pšenice, što će „zasititi“ međunarodno tržište tom robom.
Predsednik Nezavisne asosijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da su ratari u ogromnom problemu jer nemaju novca za prolećnu setvu, a da su bankarski krediti preskupi i da se ne isplati novo zaduživanje.
Prema rečima predsednika Saveza udruženaja poljoprivrednika Banata Dragana Kleuta ratari su u ozbiljnom problemu jer su im ostali viškovi pšenice i kukuruza do 90 odsto od ukupnih prinosa, a prodaja je skoro potpuno stala u vreme kada treba započeti setvu kukuruza.
Ratari su, prema njegovim rečima, u bezizlaznoj situaciji jer su izgubili na ceni pšenice i kukuruza po 13-14 dinara po kilogramu, a mineralno đubrivo su prošle godine plaćali i po 160 dinara po kilogramu, trostruko skuplje nego godinu dana ranije.
https://n1info.rs/biznis/ratari-oca...v=7ff1810c-d54d-4528-ae13-87ddeb44442b?gdpr=2
I šta ćemo sad? Ljudi nemaju para za novu setvu, stari prinos će propasti, šteta je ogromna. Zbog svega toga će se manje sejati pa je moguće da dogodine budemo u manjku. Ko će to sve da plati i šta učiniti?
