Ко је потукао Римску војску и убио генерала у Далмацији у 6. веку?

Sensei

Master
Moderator
Poruka
65.374
Читам књигу "Потучени од Запада" Ларса Браунворта о "Византијском" царству (Lost to the West - Lars BrownWorth) где се између осталог говори како је Јустинијан послао свог прослављеног генерала Белисарија и још једног генерала да покоре Италију. Белисарије је отишо на Сицилију и направио дармар тамо а овај други неименовани генерал са другом половином војске је ишао пешке преко Балкана, тј. Далмације. У књизи се штуро наводи да је тај беспотребно заподео кавгу и ушао у бој те ту и погинуо. Тај пораз је упропастио освајање Италије.
Нисам историчар те не знам детаље али ми је ово запало за око. Не помиње се која је то војска (који народ) био толико јак у Далмацији тог доба да је могла да сатре римску војску која је кренула да покори целу Италију?
 
Читам књигу "Потучени од Запада" Ларса Браунворта о "Византијском" царству (Lost to the West - Lars BrownWorth) где се између осталог говори како је Јустинијан послао свог прослављеног генерала Белисарија и још једног генерала да покоре Италију. Белисарије је отишо на Сицилију и направио дармар тамо а овај други неименовани генерал са другом половином војске је ишао пешке преко Балкана, тј. Далмације. У књизи се штуро наводи да је тај беспотребно заподео кавгу и ушао у бој те ту и погинуо. Тај пораз је упропастио освајање Италије.
Нисам историчар те не знам детаље али ми је ово запало за око. Не помиње се која је то војска (који народ) био толико јак у Далмацији тог доба да је могла да сатре римску војску која је кренула да покори целу Италију?

Реч је о Готима.
 
јел имаш да препоручиш неке књиге у вези тог периода и за те просторе?

Овако за Далмацију специфично нешто за прву половину VI столећа, бојим се да ми не пада ништа конкретно на памет из главе.

Повезане податке имаш разбацано по разним књигама. Нпр. у овој историји Острогота: http://93.174.95.29/_ads/358C6A1342E7C02A742D48A129870DDB
 
Читам књигу "Потучени од Запада" Ларса Браунворта о "Византијском" царству (Lost to the West - Lars BrownWorth) где се између осталог говори како је Јустинијан послао свог прослављеног генерала Белисарија и још једног генерала да покоре Италију. Белисарије је отишо на Сицилију и направио дармар тамо а овај други неименовани генерал са другом половином војске је ишао пешке преко Балкана, тј. Далмације. У књизи се штуро наводи да је тај беспотребно заподео кавгу и ушао у бој те ту и погинуо. Тај пораз је упропастио освајање Италије.
Нисам историчар те не знам детаље али ми је ово запало за око. Не помиње се која је то војска (који народ) био толико јак у Далмацији тог доба да је могла да сатре римску војску која је кренула да покори целу Италију?
У том периоду Остроготи су владали Италијом и деловима Далмације. То не значи да је становништво Италије, Далмације, итд било остроготско него да је релативно мала група Острогота успоставила војну моћ над старом становништвом. Остроготске војне снаге су биле укопно само неколико десетина хиљада ратника. Остроготи су успоставили своје краљевство у Италији. Ромеји, или тачније Романи, како су се они сами себе називали, су наравно сматрали Остроготе нелигитимним лоповима. Јустинијан је послао Белисарија да их очисти из ових делова Романије, укључујући Италију и Далмацију. Белисарије је успео да поврати Италију под романску власт, али његов успех није трајао више од неколико десетина година. Романи поново губе Италију под најездама Лонгобарда и касније Франака. У истом периоду водили су тешке ратове против Перзијанаца и касније Авара, Бугара, Словена и Арапа.
 
Кад већ постоји тема за питања (овдје) коректно је ту питање поставити, већ имамо двојицу који максимално злоупотребљавају овај пдф постављајући свакојака питања, често која са историјом и немају везе.
Иначе у питању је тзв готски рат 535-554 (српска википедија овдје, енглеска википедија оширнији опис овдје). Ратовало се са промјењивим успјехом, римску војску је предводио способни генерал Нарзес који је у значајној бици код Тагине 552. (овдје) потукао Остроготе које је предводио извјесни Тотила
Totila.jpg

који је и погинуо у тој бици. Неки зајебант, извјесни дукљански поп опет тврди да овај Тотила бјеше Србин но томе није сваку вјеровати, а и друга је тема.
Римљани (Византинци) јесу остварили привремене побједе но истрошили су ресурсе, били су све више угрожени од опаснијих противника, Персија, Турци, Авари и генерално тим ратом су више изгубили него профитирали.
 
Борба око које постављач теме пита јесте за Далмацију, за Салону, када су убијени и Мунд и његов син.

Готска победа јесте била значајна, али Пирова, јер су претрпели и страшне губитке. Ромеји су заузели Салону и истерали Готе из Далмације.
 
Борба око које постављач теме пита јесте за Далмацију, за Салону, када су убијени и Мунд и његов син.
Тешко је знати шта је постављач мислио, када напише нека битка и неки народ. И та битка је обухваћена у тзв готском рату који сам приложио (овдје), истина штур опис, али обухваћена је
In March 536 Mundus overran Dalmatia and captured its capital, Salona, but a large Gothic army arrived and Mundus' son Mauricius died in a skirmish. Mundus inflicted a heavy defeat on the Goths but was himself mortally wounded in the pursuit. The Roman army withdrew and, except for Salona, Dalmatia was abandoned to the Goths. Encouraged, Theodahad imprisoned the Byzantine ambassadors. Justinian sent a new magister militum per Illyricum, Constantinianus, to recover Dalmatia and ordered Belisarius to cross into Italy. Constantinianus accomplished his task speedily. The Gothic general, Gripas, abandoned Salona, which he had only recently occupied, because of the ruined state of its fortifications and the pro-Roman stance of its citizens, withdrawing to the north. Constantinianus occupied the city and rebuilt the walls. Seven days later the Gothic army departed for Italy and by late June the whole of Dalmatia was in Roman hands (*Procopius, De Bello Gothico I.VII ).
У реду, прихватамо, могуће да то јесте то што је постављач теме мислио. Ваљда.
 
Poslednja izmena:
Овај у књизи каже да је то била симултана експедиција да се освоји Италија. Значи Белисарије на левом крилу, и са мањом војском, преко Сицилије а ови на десном крилу, са ГЛАВНОМ војском преко Далмације у Северну Италију. Успутно се чуди што је овај други генерал УОПШТЕ упуштао у борбу са локалцима (и као последицу изгубио главу а војска није хтела да иде даље без војсковође). Колко читам, Далмација није била циљ, већ Рим (Италија).
Белисарије је са собом водио писара тако да се добро зна шта је он радио. Овај други изгледа није.
 
In March 536 Mundus overran Dalmatia and captured its capital, Salona, but a large Gothic army arrived and Mundus' son Mauricius died in a skirmish. Mundus inflicted a heavy defeat on the Goths but was himself mortally wounded in the pursuit. The Roman army withdrew and, except for Salona, Dalmatia was abandoned to the Goths. Encouraged, Theodahad imprisoned the Byzantine ambassadors. Justinian sent a new magister militum per Illyricum, Constantinianus, to recover Dalmatia and ordered Belisarius to cross into Italy. Constantinianus accomplished his task speedily. The Gothic general, Gripas, abandoned Salona, which he had only recently occupied, because of the ruined state of its fortifications and the pro-Roman stance of its citizens, withdrawing to the north. Constantinianus occupied the city and rebuilt the walls. Seven days later the Gothic army departed for Italy and by late June the whole of Dalmatia was in Roman hands (*Procopius, De Bello Gothico I.VII ).
Да, то је то, по хронологији ствари.
 
Овај у књизи каже да је то била симултана експедиција да се освоји Италија. Значи Белисарије на левом крилу, и са мањом војском, преко Сицилије а ови на десном крилу, са ГЛАВНОМ војском преко Далмације у Северну Италију. Успутно се чуди што је овај други генерал УОПШТЕ упуштао у борбу са локалцима (и као последицу изгубио главу а војска није хтела да иде даље без војсковође). Колко читам, Далмација није била циљ, већ Рим (Италија).
Белисарије је са собом водио писара тако да се добро зна шта је он радио. Овај други изгледа није.

Čuđenje nije potpuno bezrazložno. Asinarije i Gripa su delovali bez Ravene; samostalno su doneli odluku da napadnu Romeje, u momentu kada nije bilo ratnog stanja tj. dok su se vršili pregovori između kralja Teodahata i cara Justinijana.

Dalmacija je bila sastavni deo Ostrogotskog kraljevstva. Po prirodi stvari je bila cilj, zato što je bila deo teritorije koju je držao neprijatelj; onaj protiv koga se upravo i vojuje.

Ax00813.jpg
 
Овај у књизи каже да је то била симултана експедиција да се освоји Италија. Значи Белисарије на левом крилу, и са мањом војском, преко Сицилије а ови на десном крилу, са ГЛАВНОМ војском преко Далмације у Северну Италију. Успутно се чуди што је овај други генерал УОПШТЕ упуштао у борбу са локалцима (и као последицу изгубио главу а војска није хтела да иде даље без војсковође). Колко читам, Далмација није била циљ, већ Рим (Италија).
Белисарије је са собом водио писара тако да се добро зна шта је он радио. Овај други изгледа није.
Остроготи нису били локалци у Далмацији. Били су дошљаци: ратничко племе и друштво које је привремено успело да успостави власт над локалцима.
 
Poslednja izmena:
Остроготи нису били локалци у Далмацији. Били су дошљаци: ратничко племе и друштво које је привремено успело да успостави власт над локалцима.
Локалци су били Власи схватили смо!
 
Пропаст Западног царства, 410 — 476[уреди]
Убрзо након Теодосијеве смрти, долази до велике кризе на западу, где малолетни цар Хонорије потпада под утицај моћног војсковође Флавија Стилохона. Већ 401. године долази до велике инвазије Аларихових Гота на Италију, а 406. племена Вандала, Алана и Свева у великим масама прелазе залеђену Рајну и насељавају се у западним провинцијама.
Након три опсаде и бројних преокрета, Аларих 410. пљачка Рим. Овај догађај има пре свега симболички значај и као такав представља значајну прекретницу у римској историји.
Ovo sam uspeo naci na jednoj vikipediji.
 
Пропаст Западног царства, 410 — 476[уреди]
Убрзо након Теодосијеве смрти, долази до велике кризе на западу, где малолетни цар Хонорије потпада под утицај моћног војсковође Флавија Стилохона. Већ 401. године долази до велике инвазије Аларихових Гота на Италију, а 406. племена Вандала, Алана и Свева у великим масама прелазе залеђену Рајну и насељавају се у западним провинцијама.
Након три опсаде и бројних преокрета, Аларих 410. пљачка Рим. Овај догађај има пре свега симболички значај и као такав представља значајну прекретницу у римској историји.
Ovo sam uspeo naci na jednoj vikipediji.
Књига коју сам поменуо има целу хронологију. Почиње негде од Диоклецијана па до пропасти Византије. Писана је у белетристичком маниру где се писац не сатире са доказима већ само наводи оно што је њему драго. И поред тога, књига ми се свиђа јер је лепо заокружена а сви главни детаљи су наведени.
 
Poslednja izmena:
Ucili smo mi to u osnovnoj skoli iz istorije,ali davno je to bilo.Mada nije lose procitati knjigu o propasti rimskog carstva.Ima vise izdavaca,pa se neke stvari i ne podudaraju,ali bitne su cinjenice,a ne sitnice.
историја ме није интересовала ни мало кад сам био у школи. Не знам шта ми је сад?
 
Licno o tim carstvima,ni mene,ali o ratovima,je bilo zanimljivih stvari recimo Huni su ratovali po velikom delu Azije,Afrike i Evrope.I njima je malo falilo da slome rimsko carstvo.Nas car Dusan-Silni,koji je bio jeddini osvajac srpski.Isto je imao veliko carstvoOnda Rusi sa Poljacima su vecito bili u ratovima,pored Austro-Ugarske.Rimsko i Egipatsko carstvo i tu je bilo dosta raznih dogadjaja.Onda Kartaginjani isto napali na Rimljane.Bilo je tu jos zanimljivih stvari.Aleksandar veliki je isto osvojio dosta teritorija.
 
Јустинијан се родио двадесет километара од данашњег Скопља. Вероватно је био староседелачког порекла, али латински му је био матерњи језик.

AHQHJHZ.jpg


Белисарије се родио у Илирији.
TIApmQu.jpg
 
Licno o tim carstvima,ni mene,ali o ratovima,je bilo zanimljivih stvari recimo Huni su ratovali po velikom delu Azije,Afrike i Evrope.I njima je malo falilo da slome rimsko carstvo.Nas car Dusan-Silni,koji je bio jeddini osvajac srpski.Isto je imao veliko carstvoOnda Rusi sa Poljacima su vecito bili u ratovima,pored Austro-Ugarske.Rimsko i Egipatsko carstvo i tu je bilo dosta raznih dogadjaja.Onda Kartaginjani isto napali na Rimljane.Bilo je tu jos zanimljivih stvari.Aleksandar veliki je isto osvojio dosta teritorija.
Мој закључак је да се ништа променило није. Царства плаћају војску (најамнике) и нападају да пљачкају слабијег.
 
Јустинијан се родио двадесет километара од данашњег Скопља. Вероватно је био староседелачког порекла, али латински му је био матерњи језик.

AHQHJHZ.jpg


Белисарије се родио у Илирији.
TIApmQu.jpg
Хм. Значи, народ који је живео на овим просторим се подуже сматрао Ромејима све док нису дошли неки други да их науче да се зову Бугари, Мађари или Срби. Готи нису имали таквих аспирација. Они су само хтели да командују. Да се зна ко коси а ко воду носи.
 
Хм. Значи, народ који је живео на овим просторим се подуже сматрао Ромејима све док нису дошли неки други да их науче да се зову Бугари, Мађари или Срби. Готи нису имали таквих аспирација. Они су само хтели да командују. Да се зна ко коси а ко воду носи.
Називали су се Романима. Ромеји је каснији назив.

Генетика каже да су ти Романи били и твоји преци.
 

Back
Top