Quantcast

Ко је потукао Римску војску и убио генерала у Далмацији у 6. веку?

Sensei

Buduća legenda
Moderator
Poruka
31.537
Називали су се Романима. Ромеји је каснији назив.

Генетика каже да су ти Романи били и твоји преци.
Ја знам да су и моји преци били Романи јер су били на овим просторима и пре њих. А од Душана Силног на вамо смо Срби.
 

Khal Drogo

Iskusan
Poruka
6.497
О том периоду, вријеме владавине Јустинијана опширан опис нам је оставио Прокопије из Цезареје, имамо његово дјело гдје описује готски и друге ратове на грчком и енглеском (овдје), и на енглеском (овдје).
Како се постављач сложио да је у питању битка код Салоне (и то смо детектовали) и то је описао у свом дјелу Прокопије
But meantime, while the emperor was engaged in these negotiations and these envoys were travelling to Italy, the Goths, under command of Asinarius and Gripas and some others, had come with a great army into Dalmatia. And when they had reached the neighbourhood of Salones,
Mauricius, the son of Mundus, who was not marching out for battle but, with a few men, was on a scouting expedition, encountered them. A violent engagement ensued in which the Goths lost their foremost and noblest men, but the Romans almost their whole company, including their general Mauricius.
And when Mundus heard of this, being overcome with grief at the misfortune and by this time dominated by a mighty fury, he went against the enemy without the least delay and regardless of order.
The battle which took place was stubbornly contested, and the result was a Cadmean victory [29] for the Romans. For although the most of the enemy fell there and their rout had been decisive, Mundus, who went on killing and following up the enemy wherever he chanced to find them and was quite unable to restrain his mind because of the misfortune of his son, was wounded by some fugitive or other and fell.

Thereupon the pursuit ended and the two armies separated. And at that time the Romans recalled the verse of the Sibyl, which had been pronounced in earlier times and seemed to them a portent. For the words of the saying were that when Africa should be held, the "world" would perish together with its offspring. This, however, was not the real meaning of the oracle, but after intimating that Libya would be once more subject to the Romans, it added this statement also, that when that time came Mundus would perish together with his son. For it runs as follows: "Africa capta Mundus cum nato peribit." [30]
But since "mundus" in the Latin tongue has the force of "world," they thought that the saying had reference to the world. So much, then, for this. As for Salones, it was not entered by anyone. For the Romans went back home, since they were left altogether without a commander, and the Goths, seeing that not one of their nobles was left them, fell into fear and took possession of the strongholds in the neighbourhood; for they had no confidence in the defences of Salones,
and, besides, the Romans who lived there were not very well disposed towards them.
Ту нам описује да је Мундов син први пострадао у извиђачкој експедицији, а онда Мунд којег је ибузео бијес због смрти сина игнорисао наређења врховне команде (?), кренуо непромишљено у окршај.
Такође Прокопије пише да Салону нико није узео, Римљани који су остали без заповједника, двојице генерала, Мунда и сина Мауриција, су се повукли, али и Готи који су претрпили губитке, остале (по Прокопију) без племићке елите се нису усудили ући у Салону страхујући од непријатељски располиженог романског становништва.

У дјелу који се бави пророчанством и како је Мунд погрешно протумачио да ће Либија опет бити у састави Римског царства, важно је знато да Либија у римској географији бјеше континент који је обухватао простор о Нила до Хераклових стубова (данас Гибралтара).
 

Khal Drogo

Iskusan
Poruka
6.497
Када је у питању Прокопије, он је кроз своје писање оставио изузетно значајна свједочанства за историографију. Такође он описује догађаје којима је савременик, и ту му се може приписати што би у данашњем поимању рекли, пристрасност. Не толико колико је то било присутно у хроникама послије VIII.вијека али ипак примјетно је.
И не толико када су у питању народи (наравно да ће и ту нагињати Римљанима), више када су у питању личности, неке би више штедио, неке би олако прозивао и налазио им грешке. Владара Јустинијана је и нападно глорификовао, приписивао му и измишљена достигнућа, или нека која су се десила и прије његовог времена, па понекад то дјелује улизивачки, мада је и разумљиво. Зато и треба бити опрезан код читања и када пише да се генерал Мунд оглушио о наређења, увијек је лакше приписати одговорност за неуспјех кампање оном испод у хијерархији, посебно ако погине.
Наравно, Прокопијево дјело, ако занемаримо ту понекад пристрасност, је јако значајно а посебно за нас јер даје опис присуства Словена на Балкану, но то је већ друга тема.
 
Poruka
7.175
Белисарије се родио у Илирији.
TIApmQu.jpg

Није уопште "вестерн парт", Џерман село ;)

Место Велизаровог рођења је ипак забележено. У питању је било село Германија у Доњој Мезији (данас село Сапаревска Бања у западној Бугарској у близини Ћустендила/Велбужда).
 

хан Ацо

Poznat
Poruka
8.670
Јустинијан се родио двадесет километара од данашњег Скопља. Вероватно је био староседелачког порекла, али латински му је био матерњи језик.

AHQHJHZ.jpg


Белисарије се родио у Илирији.
TIApmQu.jpg
Белисарије је рођен у данашње Бугарске, у граду Сапарева бања,област Ћустендил , удаљен од мом граду на 15 km.
Античко име овом граду је био Германеја.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Sapareva_Banya
 

Lesandar

Buduća legenda
Poruka
27.932
Називали су се Романима. Ромеји је каснији назив.

Генетика каже да су ти Романи били и твоји преци.
Moji preci su bili malo drugačiji, ovi tvoji su ih opisivali kao da su mogli da im prođu između nogu. Kod Romana kad čovek ima preko metar i osamdeset znaju da je bolestan od štitaste žlezde.
 

Khal Drogo

Iskusan
Poruka
6.497
О Велизару (или Белизару како се чешће помиње) знамо доста јер је управо поменути Прокопије почео своју каријеру као његов секретар и ту имамо свједочанства о овом византинском генералу из прве руке.

Такође, инспирација и савременим историчарима и писцима да обраде његову биографију, наравно највише се ослањајући на Прокопијеве записе.
Вјероватно најобукватнију књигу о Белизару је написао Јан Хјуз "Посљедњи римски генерал" ("Belisarius: The Last Roman General“ овдје).
У књизи је поменутој бици код Салоне посвећено тек неколико реченица
The war did not, however, begin with either Belisarius landing with his troops in Italy or a Frankish invasion from the north. The first conflict occurred in Dalmatia (see Map 9). In 536 Gripas and Asinarius led a Gothic army into Dalmatia with the task of capturing Salona. Near the city they defeated and killed the Byzantine general Mauricius. Although they were in turn defeated by Mauricius’ father, Mundus, and forced to withdraw , Mundus also died in the battle. Mundus’ reputation as a general had kept the barbarians north of the Danube in check, and helped to restrict their raids. With his death, the Balkans were again open to invasion and this was to prove a thorn in Justinian’s side in the coming years.
разумљиво јер је писац фокусиран на Велизаров живот и који није био непосредни актер те битке.

Што се Велизара тиче, византијска војска је у времену Јустинијана имала 20ак генерала (мислим да је тачан број 22) распоређених на разним жариштима и ратиштима, али Велизар је имао врховну команду и практично је био најмоћнији човјек у царству, у реалном животу повремено моћнији и од самог цара, у тим кампањама силно се и обогатио, што ће узроковати завист и сплетке.
Дефинитивно способан војсковође, управо у рату са Готима, њиховима краљевима Теодатом (којег ће због пораза код Напуља сами Готи убити) и Витигисом, имао је најзначајније успјехе.
Његов то и бива у животу, проблем је узроковала једна жена, извјесна Антонина, незгода је што тп беше Велизарова жена, која бјеше врцкава, склона прељуби, зато ју је Велизар држао у близини, водио понекад и током кампањи и то је подривало његов ауторитет.
Ипак, одликовала га је одлучност и храброст, током битке за Рим, и борби око једног торња код моста на ријеци Тибер, личним примјером у првим редпвима предводипо је напад, и иако Прокопије ово сматра лудоријом (оправдано, смрт војсковође значи и пропаст кампање) стекао је велики углед међу војницима и повратио ауторитет који би повремено највише из поменутог разлога знао бити пољуљан.

Постоје дилеме око јачине византинске и готске армије. Прокопије наводи да су Готи приликом борби за Рим расплогали са 130.000, па чак и 150.000 војника. Хјуз у свом дјелу (стр. 126) то оспорава
The number of troops available to the Gothic kings is debatable. Procopius claims that during the siege of Rome Witigis led 150,000 men to assault the city (Proc, Wars, V.xvi.ll). This is an extremely large number of men for the Goths in Italy to have available. The suspicion that it is an exaggeration is inadvertently supported by Procopius himself when he states that even with 150,000 men the Goths did not have enough troops to completely besiege the city; out of fourteen large gates, they only had enough troops to put pressure on five gates (Proc, Wars, V.xix.2-3). With 150,000 men, they should have been able to enclose the whole city wall, which is less than 15 miles long, with an average of 10,000 men per mile.Since Procopius’ figures have been found to be unreliable, we must turn to conjecture. Roy Boss, in Justinian's Wars (1993), states that the highest figure likely for the Gothic army would be 40,000 men, but that this would shrink due to the poorer members of the Goths losing their ‘Gothic’ status and becoming assimilated with the native Italians. He also notes that the number of troops available for field actions would be further diminished by the need to maintain garrisons at strategic points around Italy.
сматра да Прокопије претјерује и вјерује да је реалнији број 40.000 готских војника.

Како год, бејаху то респектабилне армије за то вријеме, можда не би било лоше отворити тему о Велизару (или Белизару), баш занимљива личност.
 
Poruka
66.846
јел имаш да препоручиш неке књиге у вези тог периода и за те просторе?

Uzmi ovu raspravu na Jstor: Frank E. Wozniak. “East Rome, Ravenna and Western Illyricum: 454-536 A.D.” Historia: Zeitschrift Für Alte Geschichte, vol. 30, no. 3, 1981, pp. 351–382. JSTOR, www.jstor.org/stable/4435771.

Registracija na JSTOR je besplatna, samo te ograničava da možeš pozajmiti sa police maksimalno deset članaka mesečno. Nije dugačka i baš tu se nalaze stvari koje te interesuju.
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.