- Ćao ljubavi - poljubi me Violeta na vratima - izgledaš baš umorno danas.. imaš večeru u frižideru.
Ćutke sam se dovukao do kuhinje i pokušavao da večeram na miru pa ću posle objašnjavati šta mi se desilo kad sam začuo vrisak.. Violeta je preplašena i bleda stajala na vratima kupatila.
- Šta je bilo? - viknuh u frci.
- Ja.. ja ne mogu više - reče Violeta i briznu u plač. - Pogledaj molim te u kupatilo.
Pogledam - nema nikog.
- Nema nikog - rekoh..
- Sigurno? - polako podiže glavu.
- Naravno, šta si mislila da ima, evo ja ulazim u kupatilo..
- Sedi, moramo da pričamo...
Pet minuta kasnije slušao sam u neverici.. o toj devojci koju je Violeta često viđala kroz poluodškrinuta vrata, ćutljivoj i mračnoj devojci duge kose čije lice nije mogla nikad da vidi.. Čim bi ušla u kupatilo ona bi nestala. Osećala je nekako njeno prisustvo svih ovih meseci ali nije htela da ruši odnos samnom. Sada joj je dosta. To nešto je postalo sve tamnije. Zato odlazi i ostavlja me. Ovaj put devojka joj je rekla da me ostavi na miru i da se stvari ne odigravaju onako kako bi trebale. Kada je pitala ko je ona odgovorila je da je ona moja sestra koju je moja majka ubila a potom je vrisnula na nju i uletela pravu u njeno lice i nestala.
Te večeri sam je odvezao kod njenih dok se tresla.. i razmišljao o mojoj već 10 godina pokojnoj majci. Jel moguće da ja imam sestru? Kada sam stigao kući iz poslednje fioke starog ormarića sa tavana izvadio sam njene stare slike. Sliku po sliku.. ja kao beba, majka kao devojka.. otac sa osmehom.
Kad sam zgrabio poslednji album shvatio sam da to nije album sa slikama već dnevnik moje pokojne majke. Okrenuo sam listove i čitao.. dan po dan.. godinu po godinu.. U neverici sam ustanovio da je ona ubila mog psa zato što ju je nervirao danima za moj rođendan. Da je ona pocepala tapete kad smo mislili da je u kuću upala neka zver. Našao sam i datum mog rođenja. Majka me je baš volela i radovala mi se.. Iako sam je nervirao mojim konstantnim plačom. Nikakva sestra nije spomenuta, hvala Bogu. Ali na sledećoj strani sam stao sleđen. Majka je pisala o meni.. ali pod datumom od pre 8 godina.. kada je već dve godine bila mrtva. Opisala je tačno svaki događaj koji mi se desio od tad sve do sad. Čak i Violetu kao finu i dragu osobu koja me je puno volela. Okrenuh poslednju stranu.. Tekst je pisan očigledno u velikom bolu. i pisalo je sledeće. Njen sin je naime na današnji datum poginuo u kolima kad se vraćao sa jedne proslave tako što se otkačila prikolica kamiona i jedan ogroman balvan je proleteo korz šoferšajbnu i smrskao kola. Jedva su izvukli moje telo. Svi su došli na sahranu. Jedino nije mogla da ukapira ko je bila ona čudna devojka koja je stajala sama malo dalje od mog groba i plakala...
Poslednja izmena:
).
