Због сарадње са комунистима, али и одбијања захтева окупаторских власти да настави издавање листа
Политика, био је
октобра 1941. ухапшен и затворен у
логору на Бањици. Било је планова да заједно са
Иваном Рибаром напусти Београд и пређе на ослобођену територију, али је ово омело његово хапшење.
Захваљујући интервенцији, доктора Вајнмана, кога је познавао преко масонских веза, као и гаранција угледних Београђана, био је марта 1942. пуштен из логора уз обавезу да буде у кућном притвору и да се не бави политичким деловањем. Заједно са супругом Јаром,
маја 1943, са групом истакнутих партијских радника, напустио је окупирани Београд и преко
Саве отишао у
Срем, на слободну територију. Из Срема се пребацио у
Босну, где се прикључио руководству
Народноослободилачког покрета (НОП).
[5][6][2]