Да би разумјели нашу историју и дошли до правих одговора, ваља поставити и права питања.
Ту ако поставимо питање, колико су били толерантни (или вјерски толерантни) Турци или пак Млећани, нећемо доћи до ваљаних одговора. Заправо, и немогуће је.
Немогуће је дужи временски период, а у случају Османлија то је преко 4 вијека, сажети и гледати из перцепције једног тренутка. Мијења се много тога, околности, ратови, унутрашња превирања, административна преуређења честа у Османском царству, и степен, и вјерске, (не)толеранције бјеше различит у различитим временима.
Скокнимо мало до данашњег времена, у само 3 задње деценије се толико тога промијенило, издешавало, непријатељи постадоше пријатељи и обрнуто, разни псеудо и квази историчару зарад потреба политичких елита нам сваких пар година протурају нову (пожељнију) интерпретацију историје, да је у тој збрци тешко сачувати разум.
А шта тек рећи за 4 вијека. Такође када говоримо о (не)толеранци, ваља видјети и ко су ти толерантни позитивци или пак злоће.
Рецимо у Османском царству, без сумње је висок ниво нетолренације био присутан почетком XIX.вијека, уочи првог српског устанка. Но, то није долазило од султана, него од локалних кападахија, који су и сами били узурпатори и одметници од Стамбола, а и ратовали су против царске власти.
Ту је и процес преобраћења, имали смо конвертите и у ислам и у римокатоличку вјеру. Тај процесније био моменталан, заправо првих деценија под Османлијама није било прелазака на ислам, већ је роцес преобраћења ишао посрепено и трајао је вијековима, некад би био посљедица присиле, некад добијањља разних повластица и олакшица, како у којем времену.
И када говоримо о некој вјерској толеранцији под Османлијама ваља бити опрезан. Та повремена вјерска толеранција би била узрокована околностима, ратовали су против западних, хришћанских (католичких) земаља, ту би им немири узроковани вјерском нетолеранцијом, посебно у граничним областима, донијели само проблеме, и ту би ниво толеранције одредила прагматичност у том тренутку.
Саме две велике сеобе Срба из Османског царства, и ко зна колико мањих, говоре нам подоста о тој "турској толеранцији".
Са ову нашу страну Дрине, имамо све до данашњих времена ситуавију да је српско (православно) становништво настањено по брдовитим и неприступачним просторима,. а у градовима, варошим доминантно бјеше муслиманско становништво, данас нација настала у Холидеј Ину 1993-е, са новим именом Бошњаци.
То наравно датира од времена Османлија, конвертити и њихови потомци би дибијали повластице, бољу земљу, уз ријеке и могућност трговине, а ниво "толеранције" према брђанима који би задржали и своју вјеру није био ради неког вјерског разумијевања, већ више узрокован неприступачним тереном и одлучношћу ових брђана да бране своје. но то је већ друга тема.
