Ko je bio Milentije Popović?

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
262.708
Milentije_Popović.jpg


Ulicu Milentija Popovića nemoguće je izbeći. Ovo je jedna od najprometnijih novobeogradskih ulica kojom špartaju autobusi i tramvaji i najbrža veza između centra i savskih blokova. Deli je i auto-put kroz Beograd. Tu je i nekada najluksuzniji beogradski hotel, malo dalje još jedan sličnog sjaja, najduža zgrada u Beogradu, začetak novobeogradskog Sitija i, naravno, Centar „Sava“ i TC „Ušće“.

Pre nego što je dospeo u imenik beogradskih ulica, Milentije Popović život je započeo u Crnoj Travi usred Balkanskih ratova. Poreklom iz ugledne i bogate porodice, imao je priliku da se posle završene gimnazije u Leskovcu zaputi na školovanje u Beograd. O moći porodice govori i to da su u prestonici posedovali nekoliko višespratinica koje je otac Milić izgradio. Ovde završava za saobraćajnog inženjera, a u slobodno vreme počinje se interesuje za socijalističke ideje. Mada danas to možda zvuči čudno, ali u to vreme se oko Komunističke partije okupljao čitav jedan sloj naprednih omladinaca iz dobrostojećih kuća, koji su pokušavali da promene svet i izbore se za čovečnije uslove života i rada onih koje su porodice višeg imovinskog stanja iskorišćavale.

Pored Milentija, u ovom kružoku nalazila su se i njegova braća Miodrag i Milivoje.

Rat je unevo veliku pometnju u porodici Popović. U početku, Milivoje se nalazio u Beogradu i kao prvi čovek prestoničkih komunista organizovao pokret otpora. Zbog sve većih progona koje su organizovali okupatori i domaći saradnici, napušta grad i odlazi u partizane. Tokom naredne četiri godine biće u samom vrhu oslobodilačkog pokreta, uglavnom na mestu političkog komesara Četvrte proleterske crnogorske udarne brigade i Oficirske škole pri Vrhovnom štabu NOV. Bio je i jedan od poslanika na zasedanju AVNOJ-a u Jajcu, kao i član NOB skupština Srbije i Jugoslavije. Porodica ipak ne prolazi bez žrtava. Najmlađi brat Milivoje zarobljen posle bitke na Sutjesci i upućen u zloglasni Jasenovac. Slobodu ipak nije doživeo, poginuo je u proboju iz logora 1945. godine.

U novoj državi karijera Milentija Popovića nastavila je da munjevit uspon. U spisak zaduženja uspeo je da upiše i mesto poverenika unutrašnjih poslova Srbije u prvoj poratnoj vladi, ministara spoljne trgovine, a zatim i finansija, člana SIV-a, generalnog sekretara Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije, poslanika skupština Srbije i SFRJ, centralnog komiteta Saveza komunista, i tako dalje.

Kao zakleti komunista bio je beskompromisan i prema svojoj porodici. Kada je donesena čuvena rezolucija Informbiroa, ovaj potres dotakao je i porodicu Popovića. Jedna od žrtava čistke bio je njegov brat Miodrag, koji je završio na Golom otoku. Svaku molbu da pomogne bratu da izađe iz nemilosti, Milentije je odlučno odbijao. Ova odluka je dovela do toga da po oslobođenju iz zatvora mlađi brat zapadne u tešku depresiju od koje se godinama lečio.

Njegova osveta je došla na krajnje neobičan način. Naime, posle uspešnog lečenja, Miodrag se vratio studijama književnosti i postao profesor na Filološkom fakultetu. Njegovo ime zapamtile su generacije studenata koje su učile iz njegovih udžbenika o srpskom romantizmu.

Za to vreme, Milentije i dalje hita ka vrhu. Na samom vrhuncu bio je na mestu predsednika Savezne skupštine, pozicija koja je značila da je praktično druga ličnost u Jugoslaviji, odmah iza samog Josipa Broza Tita. Zato ne treba da čudi da je njegova iznenadna smrt 8. maja 1971. godine potresla državu do same srži.

Šta je izazvalo prerani odlazak jedne naizgled nesalomive ličnosti, koja je bila odlučna čak i u trenucima kada je preživljavala velike lične tragedije, pokušao je decenijama kasnije da odgonetne Pera Simić. Naime, ovo su bile burne godine u kojima je slika socijalističke utopije počela da puca. Kao kontra-teža obračunu sa zagrebačkim nacionalistima okupljenim oko Hrvatskog proljeća, Tito je spremao čistku liberalnih srpskih komunista. Među njima se, navodno, nalazio i Popović. Da li je žučni sastanak sa Titom nekoliko dana ranije uticao na to da u toku privatne bioskopske projekcije u sali dvora na Dedinju doživi fatalni srčani udar, ostaće nerazjašnjeno.

Bez obzira na sve ove događaje, Partija se sa velikiimm poštovanjem zahvalila svom najvernijem vojniku. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, jedna od prvih ulica Novog Beograda dobila je njegovo ime, a brojne škole i kulturne institucije u Srbiji nazvane su po njemu.

Sa raspadom SFRJ sve se očekivano menja. Ime nekada najmoćnijeg čoveka Srbije danas je gotovo potpuno palo u zaborav. Od brojnih škola i obrazovnih centara ostala je jedna u njegovoj rodnoj Crnoj Travi, spomenik u Vlasotincu, kao i zapušteni spomenik u šipražju ispred malog trgovačkog centra u novobeogradskom Bloku 23. Ono što je posebno zanimljivo je da je ostao i naziv ulice, iako su okolni bulevari AVNOJ-a i Lenjina poneli nova, prigodnija imena.

(Autor: Nikolina Radovanović,011)
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
7.089
Свјевремено сам отворио тему Именовање улица у српској пријестолници кроз коју сам дао неки свој осврт на критеријум приликом именовања улица у пријестолници српства. И ту је по мени можда чак и 1/5 београдских улица именовано по личностима које то нису заслужиле а на другој страни имамо десетина значајних личности, српсих великана по којима нису именоване улице у српској пријестолници.
Код оних личности које то нису заслужиле, свакако ваља издвојити оне код којих је примаран идеолошко политички основ, однсно или "заслужни другови" чија се заслуга мјерила лојалношћу и шлихтањем "вољеном вођи" или осим чињенице што бејаху чланови НОП-а. прилично непознате личности о чијој биографији ништа не знамо.

Да се разумијемо. не спорим да истински ратници у једном од два антифашистичка покрета током другог свјетског рата требају имати "своју улицу" без обзира колико ће се та идеја показати временом погубном по српско национално биће, личности попут Наде Димић, Николе Демоње и сличних, јер њихова борба је неукаљана, узвишена, њихова личност неупрљана каснијим странпутицама наше прошлости, међутим ту улицу могу добити само они који су ратовали и који су страдали у борби или у неком од српских стратишта, разни политички комесарчићи попут Милентија Поповића и сви ти "јунаци социјалистичког рада" који претекоше то вријеме, ако се нису доказали у некој другој области (а није нико ако не рачунамо под другом области улизивање оном Брозу) не би смјели имати "своју улицу" у Београду.

На другој страни имамо читав низ српских историјских личности или великана који нас недавно напустише који немају "своју улицу" у Београду.
Ево неке моје листе личности које би требале добити улицу у српској пријестолнци умјесто неких од тих "јунака социјалистичког рада" и политичара који осим политике нису имали достигнућа у некој другој области;
Khal Drogo Zapostavljeni Srbi 2.jpg

Тако имамо апсурд да један Милентије Поповић има "своју" београдску улицу а један Милан Будумир нема, чак и неки Броз који је као војник нападао Србију и служио у јединици која је чинила злочине по западној Србији има "своју улицу" (мислим да још има) а један Веселин Мисита нема.
Има ту подоста простора да се исправи неправда према запостављеним српским великанима и значајним личностима.
 
Poslednja izmena:

Indigo3

Poznat
Poruka
7.894
Kako je lepo imati starinsko prezime i poreklo.
Na ovoj karti uredno potpisanih fotografija vidim ponešto i od sadašnjosti.
Vuković, Nestorović, Zimonjić, Aleksić, Popović, Vasić, Lazarević, Stanković, Lazić...
Uobičajena srpska prezimena, ali sa slika se dobija signal da krv nije voda. Čak i fizionomija odzvanja i govori mnogo.
:zaljubljena:
 

dlugomir

stari roker
Moderator
Poruka
166.321
Koliko je to bilo ideološki indoktrinirano da je rodjenog brata posalo na Goli otok u vreme informbiroa
Nije to samo ideologija. Recimo na gledanje na to kao posao. Na primer ja poznajem policajca koji je sopstvenog oca kaznio za saobraćajni prekršaj i to kazna uopšte nije bila mala.
Inače Jovan Nenad, Knez Vlastimir i Stevan Aleksić imaju svoje ulice u Novom Sadu.
 

Indigo3

Poznat
Poruka
7.894
poznajem policajca koji je sopstvenog oca kaznio za saobraćajni prekršaj i to kazna uopšte nije bila mala
Srećom, poznajem i par njih koji su treniranjem sile nepotrebno i forsirano bili lišeni svog zvanja.
Na službenoj dužnosti je jedan policajac pokušao nasilno da me uvuče u auto na putu do škole... i pobegla sam, srećom... To je definitivno bila najava silovanja, ali i bez moje prijave, čovek je nanizao prestupe i prijave nedugo kasnije i konačno ostao bez svog posla.
Grozota se ne može sakriti dugo, Bog je veliki!
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
262.708
Nije to samo ideologija. Recimo na gledanje na to kao posao. Na primer ja poznajem policajca koji je sopstvenog oca kaznio za saobraćajni prekršaj i to kazna uopšte nije bila mala.
Inače Jovan Nenad, Knez Vlastimir i Stevan Aleksić imaju svoje ulice u Novom Sadu.
jedno je saobracajna kazna a drugo robija na golom otoku..neuporedivo je
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.