Ko je bio Marsel Dišan

Nina · 11.11.2024. u 21:21

Marsel Dišan (1887–1968) bio je] francuski slikar, vajar, šahista i pisac koji je srušio granice između umetničkih dela i svakodnevnih predmeta.. Njegovo nepoštovanje prema konvencionalnim estetskim standardima navelo ga je da osmisli svoje čuvene readi-made i najavilo umetničku revoluciju. Dišan je bio prijatelj sa dadaistima , a 1930-ih je pomagao u organizaciji nadrealističkih izložbi. Postao je američki državljanin 1955. godine.

Njegov rad je povezan sa kubizmom , dadaizmom i konceptualnom umetnošću . Obično se smatra, zajedno sa Pablom Pikasom i Henrijem Matisom , jednim od tri umetnika koji su pomogli da se definišu revolucionarni razvoj plastične umetnosti u prvim decenijama 20. veka, odgovoran za značajan razvoj slikarstva i vajarstva. Imao je ogroman uticaj na umetnost 20. i 21. veka i suštinski uticaj na razvoj konceptualne umetnosti. U vreme Prvog svetskog rata , on je odbacio rad mnogih svojih kolega umetnika (kao što je Anri Matis) kao „ retinalni “, namenjen samo da udovolji oku. Umesto toga, želeo je da upotrebi umetnost da služi umu

Tek 1911. Dišan je počeo da razmišlja o prikazivanju uzastopnih slika tela u pokretu, kako je to rekao. Tužni mladic u vozu.
Ova slika je imala za cilj da prikaže dva paralelna kretanja — kretanje voza i kretanje tužnog mladića.

Nina · 11.11.2024. u 21:29

Slika koja ga je napravila prepoznatljivim
Nude Descending a Staircase, No. 2 , 1912. Nalazi se u : Philadelphia Museum of Art

Slika koja ga je napravila poznatim

Nude Descending a Staircase, No. 2 by Marcel Duchamp , 1912. Source: Philadelphia Museum of Art

Slika je naslikana na velikom platnu dimenzija 57 k 35 inča. Prikazuje nagu figuru koja se spušta niz stepenice. Njegovo kretanje je predstavljeno višestrukim uzastopnim pozicijama. Glavna figura je napravljena od konusnih i cilindričnih elemenata u braon i zelenkastim tonovima, dok je kontura tela crna. Čini se da se figura pomera iz gornjeg levog ugla u donji desni ugao. Boje postaju svetlije kako se akt približava dnu stepenica. U donjem levom uglu vidimo francuski naslov slike napisan štampanim slovima.

Prema Dišanu, ova slika je rađena korišćenjem „elementarnog paralelizma“ koji je koristio i u Tužnom mladiću u vozu. Ova tehnika je podrazumevala izobličenje figure na slici dok je prikazano telo u pokretu. Dišan je verovao da linearni elementi koji slede jedan za drugim poput paralela iskrivljuju objekat.
Figura deluje gotovo robotizovano i mehaničko, a gledaoci mogu da se zbune šta gledaju. Ne možete biti sigurni da li je ovo muški ili ženski akt. Teodor Ruzvelt je jednom nazvao sliku Goli čovek koji silazi niz stepenice..

Nina · 11.11.2024. u 21:31

Nakon što je završio sliku, Dišan ju je 1912. godine predao Salon des Independants ne znajući koliko će ovaj događaj promeniti njegov život. Članovi komisije su bili ogorčeni kada su videli rad.Kubisti nisu našli nikakvu vezu između erotike i humora, pa su to smatrali ismevanjem kubizma. Štaviše, kubisti su takođe verovali da slika izgleda više futuristički. Dišan je, s druge strane, negirao bilo kakve pretpostavke da je njegova slika futuristička

Članovi komiteta su zamolili Dišanovu braću i sestre koji su takođe bili umetnici, Jackues Villon i Raimond Duchamp-Villon, da odvrate svog brata od izlaganja slike. Prema njihovim rečima, slika na kojoj se Nag spušta niz stepenice bila bi nerazumljiva javnosti i svi bi to videli kao šalu. Dišan je odbio da komentariše ovo. Umesto toga, otišao je na izložbu i jednostavno uzeo svoju sliku nazad.

Ubrzo nakon toga, Nag silazeći stepenicama, broj 2 prikazan je na kubističkoj izložbi u Galeriji Dalmau u Barseloni. To nije toliko impresioniralo javnost i samo su ga kratko spomenuli kritičari. Godinu dana kasnije izložena je u kubističkoj sobi na sajmu oružja u Njujorku. Kada je 1914. stigao u Njujork, Dišan je bio iznenađen kada je saznao da njegovo ime nije potpuno nepoznato Amerikancima. Iako je privukao pažnju javnosti, reakcije nisu bile sasvim pozitivne. Sam Teodor Ruzvelt je izjavio da je Dišanova slika beskonačno iza njegovog navaho tepiha za kupatilo.

Nina · 11.11.2024. u 21:36

Ipak, ova slika pomogla je Dišanovoj popularnosti u Sjedinjenim Državama. Iako nisu sve sjajne, reakcije su bile više duhovite nego osuđujuće. American Art Nevs je pozvao čitaoce da analiziraju i objasne šta su videli u ovom delu i ponudio nagradu od deset dolara za najbolje razjašnjenje misterije iza slike.

Dišan je prokomentarisao odbijanje Independenta da izlože svoj rad rekavši: „To mi je pomoglo da se potpuno oslobodim prošlosti, u ličnom smislu te reči. Rekao sam: „U redu, pošto je tako, nema govora o pridruživanju grupi – računaću ni na koga osim na sebe, sama.“

Nakon odbijanja njegove slike iz pomenutog Salona, Dišan je odlučio da neće biti deo nijedne umetničke grupe. I takođe je odlučio da krene putem koji je prevazišao slikarstvo. Brzo je otišao u Minhen, gde je naslikao svoja poslednja kubistička dela. Činjenica da su se skice za jedno od njegovih najznačajnijih remek-dela pod nazivom Veliko staklo pojavile tako brzo nakon Akt, samo potvrđuje koliko je željno tražio promenu.

Druga dela, kao što je Mlin za kafu, takođe su odigrala značajnu ulogu u njegovom odvajanju od onoga što je nazvao retinalnom umetnošću i njegovom napredovanju ka mehaničkim crtežima.

Marcel_Duchamp,_1911,_Coffee_Mill_(Moulin_à_café),_oil_and_graphite_on_board,_33_x_12.7_cm,_Ta...jpg

Kada je radio na mlinu za kafu, na primer, Dišan nije ni shvatao koja vrata otvara. Jednostavno je naslikao nešto što je trebalo da bude prikazano u kuhinji njegovog brata. Na kraju je otkrio nešto što mu je kao umetniku estetski prijalo. S druge strane, odbacivanje Akt-a mu je možda poslužilo kao poziv za buđenje što nam je na kraju dalo njegove čuvene redimejde.(collector)

Nina · 11.11.2024. u 21:40

Petostrani portret Marsela Dišana, 1917.

Zanimljivo o Dišanu

1.Kao student na Academie Julien, Duchamp je zarađivao za život radeći kao crtač.

2. Pre nego što je postigao uspeh kao umetnik, Dišan je imao niz čudnih poslova, uključujući rad kao trgovac umetninama, bibliotekar i sekretar francuske ratne misije.

3. Tokom svog života Dušan je imao dva glavna straha – jedan je leteo avionom, a drugi je bio ono što je nazvao „morbidni užas kose“.

4. Tokom svog prvog, kratkotrajnog braka sa Lidi Fišer Sarazin-Levasor, Dišan je bio toliko opsednut šahom da je njegova žena zalepila njegove šahovske figure na tablu u znak osvete.

5. Godine 1913, kada je Duchamp prikazao svoj Goli silazeći stepenicama, broj 2, 1913. na sajmu oružja u Njujorku, jedan kritičar je podrugljivo opisao delo kao „eksploziju u fabrici šindre“.

6. Tokom Drugog svetskog rata, Dišan je transportovao umetničke materijale iz Evrope maskirajući se u trgovca sirom, što je zavaravalo nacističke stražare na kontrolnim punktovima.

7. Kada je staklo u njegovom svetski poznatom „Nevesta ogoljena od strane njenih neženja, 1915-23“, napuklo tokom isporuke, Dišan je prihvatio štetu, tvrdeći: „Mnogo je bolje sa lomovima.“

8. Ime Dišanovog ženskog alter-ega Rouz Selavi je podignuto iz fraze „Eros, c’est la vie“ („Eros je život“) naglašavajući erotičnost koju je Dišan video u osnovi sve umetnosti i života.

9. Marsel Dišan nikada nije zaista proglasio svoje predmete umetničkim delima, nazivajući ih „veoma ličnim eksperimentom... bez druge namere osim oslobađanja ideja“.

10. Na njegovom nadgrobnom spomeniku su uklesane zagonetne reči: „Osim toga, uvek drugi umiru.“