Quantcast

Ko je bio Kosta Musicki ?

Poruka
17.086
Uhvate ga ustase , osude na smrti...i puste ga, Nemci ga osude na smrt ...i puste ga . Saradjivao je sa Drazom, pocinio veliki broj zlocina, uspeo da pobegne 1945, ali je vracen i nije izbegao ruku pravde.
Коста Мушицки је оптужен да је као командант СДК одговоран за масовно стрељање талаца у Крагујевцу у октобру 1941; да је водио борбу против НОП-а, да је сарађивао са Немцима у заједничкој борби против НОП-а; да је вршио злочине над домаћим становништвом и заробљеним борцима НОП-а; да је радио на оснивању школе командоса која је имала задатак да школује терористе и саботере нове државе и да је водио борбе против јединица Четврте југословенске армије по повлачењу у Словенији.
Musickiremaster.png

Константин Коста Мушицки
(Славонски Брод, 7. април 1897Београд, 17. јул 1946) био је пуковник Југословенске војске и генерал Српског добровољачког корпуса, за време окупације током Другог светског рата.

Априлски рат га је затекао у родном граду. Након слома фронта 2. Армије код Загреба, пуковник Мушицки је ухапшен од стране нове Усташке власти и осуђен на смрт. Ипак, ослобођен је и пуштен на слободу након увида у његову ранију војничку каријеру. Из Загреба долази у Београд 13. априла 1941. године где долази у контакт са пуковником Милошем Масаловићем и вођом покрета „Збор" Димитријем Љотићем.

У Београду остаје дуже време после окупације. На позив новоизабраног председника српске владе, генерала Милана Недића, пуковник Мушицки постаје командант Српског добровољачког корпуса (СДК) и командант добровољачке команде у Београду. На том положају је од 15. септембра 1941. па све до његовог хапшења 7. децембра 1941. године.

Крајем 1941. командовао је чишћењем западне Србије од партизанских одреда. После легализације појединих четничких одреда у Србији, пуковник Мушицки је био главни координатор између Владе и ових одреда. Давао је легализованим одредима муницију, одећу и храну.

Због оваквих мера, Немци су пуковника Мушицког ухапсили 7. децембра 1941. године, под оптужбом да је помагао побуњенички покрет Драже Михаиловића и могуће, упозорио Михаиловића на операцију Михаиловић,[2] изведен је пред немачки Војни ратни суд у Београду и осуђен на казну смрти стрељањем.

Само захваљујући интервенцији генерала Милана Недића, који је запретио својом оставком, пуковник Мушицки је ослобођен смртне казне и осуђен је на једногодишњу затворску казну. Затворску казну је издржао у тамници београдског Гестапоа и пуштен је на слободу половином 1942. године.
Kosta Mušicki i Marisav Petrović
MARISAV-PETROVIC-I-KOSTA-MUSICKI-640X341.png

Године 1943, поново се вратио на исту функцију[3] и на њој остао све до расформирња одреда у Словенији 1945. године. Унапређен је у чин бригадног ђенерала у августу 1944. године.[1]

Након притиска партизанских снага из Босне, генерал Мушицки одлази на састанак са генералом Михаиловићем у Коцељеви 17. септембра 1944. године.

Напушта Београд 8. октобра 1944. године и креће са својим јединицама према Словенији. 26. марта 1945. године у Постојну је стигла делегација Драже Михаиловића која је имала задатак да саопшти генералу Мушицком да се од сада све његове снаге имају трансформисати у састав "Истакнутог дела Штаба Врховне Команде ЈВуО" на челу са бригадним генералом Миодрагом Дамјановићем.

Овај споразум је званично потписан 27. марта 1945. године у Илирској Бистрици и тиме је генерал Мушицки престао да врши улогу команданта СДК.

Дана 8. јануара 1946. енглески војници су га ухапсили и спровели у логор Еболи у граду Риминију, да би га затим предали властима Нове Југославије као ратног злочинца.

Суђење генералу Мушицком одржано је на процесу против Драже Михаиловића од 10. јуна до 15. јула 1946. у Београду. Главна расправа оптуженом Мушицком одржана је 22. јуна.
Осуђен је на казну смрти стрељањем која је извршена 17. јула 1946. у Београду. Место стрељања није објављено.
ПОДСЕТНИК – САСЛУШАЊЕ ОПТУЖЕНОГ МУШИЦКИ КОСТЕ (изводи)
Претседник: Нису ли Немци били ти који су снабдевали оружјем добровољачку команду тих 10 одреда. Упозоравам вас на извесну контрадикцију између вашег исказа у истрази и вашег казивања данас на претресу. Ви сте тада казали: Од Немаца смо добијали само оружје и делове спреме која се није могла набавити у земљи, све остало је набављала влада.
Оптужени: Ми смо добили оружје, али то је обрачунато.
---
Претседник: У реду. Објасните нам како долази до тога да у тим одмаздама над српским народом заједно са окупатором учествују ваше јединице, на пример одред добровољачки под командом Марисава Петровића у заједници са окупатором врши масакрирање 7.500 грађана у Крагујевцу?
Оптужени: Дозволите да кренем мало унапред.
Претседник: Не, задржите, се код ове тачке и пошто ту тачку објасните крените унапред. (Смех у дворани) Је ли Марисав Петровић учествовао у покољу у Крагујевцу?
-----
Претседник: Према томе, је ли исто тако необориво и то да је приликом покоља у Крагујевцу заједно са окупатором био и одред Марисава Петровића, који је под вашом командом био, је ли необориво да је Марисав Петровић у томе покољу заједно са окупатором био у Крагујевцу на лицу места?
Оптужени: Ја сам то сазнао тек од иследника.
----
Претседник: Јесу ли ваше јединице учествовале у блокади села, претресу терена, хапшењу и пљачки цивилног становништва, присилној мобилизацији за ваш добровољачки корпус, у насилном одвођењу становништва у концентрационе логоре?
Оптужени: Дозволите ми тачку по тачку. У блокади села су учествовале јер је то тесно везано за систем герилских операција; у претресу терена су учествовале. Масовна хапшења уколико нису у питању заробљавања, превентивна заробљавања могу бити и у хапшењу и у заробљавању.
Претседник: Је ли било масовних хапшења?
Оптужени: Ја допуштам да је било, али је питање шта значи то масовно. Масовних убистава није било.
----
Претседник: Јесу ли ваше јединице у заједници са СДС, бугарским окупационим трупама и немачким фашистичким трупама учествовали у операцијама у Јабланици и Топлици јула 1944 године?
Оптужени: Јесу.
Претседник: Је ли вам познато да је та читава операција на челу са Немцима била казнена експедиција?
Оптужени: На сектору на коме су моје јединице биле није било тих симптома.
----
Претседник: То сте могли да кажете. Јесте ли се ви ставили са својом јединицом под команду Драже Михаиловића?
Оптужени: Јес
те.
----

Помоћник тужиоца: Малопре рекосте супротно, а ево овде говорите да сте у сарадњи са немачком војском ишли по унапред предвиђеном плану.
Оптужени: Тачно, ту нема контрадикције.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Коста_Мушицки
http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Ogledi07.pdf
http://www.novo-videlo.com/podsetnik-saslusanje-optuzenog-musicki-koste-izvodi/
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
17.156
Као што видиш путеви многих особа па и Мушицког у другом светском рату су били замршени и несигурни, врло мало је било праведника неокањљаног образа а који су се ратним и политичким дшавањима бавили у о време.

Иначе за Крагујевачку трагедију није одговоран Мушицки него Марисав Петровић и његов 5. добровољачки одред, тачније Немци па онда он, што је посебно трагично јер је он рођен у околини Крагујевца у Баточини.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.