Ko je bio knez Mihailo Obrenović?

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
326.261
Mihailo_Obrenovic_III.jpg


Knez Mihailo Obrenović za života nije bilo toliko voljen koliko je hvaljen posle smrti, uprkos tome što je bio veliki reformator i doneo renesansu u Srbiju.

Rođen je 16. septembra 1823. godine u Kragujevcu kao najmlađe dete knjaza Miloša i kneginje Ljubice, a odrastao je u Kragujevcu, Požarevcu i Beogradu.
Nakon završenog školovanja u Požarevcu, preselio se sa majkom u Beč, ali se vratio u Beograd nakon smrti brata Milana I Obrenovića kako bi preuzeo vlast.
Stupio je na vlast 26. juna 1839. godine, ali kako je bio maloletan, određeno mu je namesništvo koje su činili Jevrem Obrenović, Toma Vučić Perišić i Avram Petronijević.

Zbog neiskustva nije se najbolje snalazio u vladalačkim dužnostima i već posle tri godine svrgnut je bunom koju je predvodio Toma Vučić Perišić, nakon koje je izabran knez Aleksandar Karađorđević.
Nakon toga bio je prognan i povukao se u Beč sa ocem, nakon čega je putovao po Evropi u potrazi za životnom saputnicom i tada je napisao čuvenu pesmu “Što se bore misli moje.”
Dugo se pretpostavljalo da je ona posvećena njegovoj sestričini i nesuđenoj supruzi Katarini Konstantinović, ali je kasnije pronađen zapis koji upućuje na posvetu Kleopatri Karađorđević.

Drugu priliku da se okuša kao vladar dobio je 1860. godine kada je preminuo njegov otac knez Miloš i sada je bio mnogo spremniji za to, te je vukao dobro osmišljene poteze.Zalaganjem kneza Mihaila, i tadašnjih velikih sila, Srbija je diplomatskim putem 1867. godine preuzela od Turske upravu nad preostalim utvrđenim gradovima (Beograd, Smederevo, Šabac, Kladovo i ranije Užice i Soko) i istim sultanovim fermanom izdejstvovala da i poslednji turski vojnik napusti Kneževinu.Politički program kneza Mihaila i njegovog ministra Ilije Garašanina, tvorca Načertanija, bio je razvoj nacionalne svjesti i priprema za oslobođenje i ujedinjenje Srba i južnih Slovena, što je trebalo da izvrši Kneževina Srbija, koju je Mihailo označio jugoslovenskim Pijemontom. Srpska obaveštajna služba je organizovala propagandu i paravojne četničke jedinice koje je slala u susedne oblasti.

Knez Mihailo je vladao apsolutistički što mu je stvorilo mnoge neprijatelje i dovelo do organizovanja zavera. Narodna skupština je zakonom svedena na čisto savetodavno telo. Poslanici su mogli da budu kažnjeni za istupanje u skupštini. Pripadnici jedne zavereničke grupe, opredeljeni kao radikali i pristaše Karađorđevića, 1868. godine su ubili kneza Mihaila.

Njegova vladavina opisana kao prosvećeni apsolutizam, a mnogi su ga karakterisali kao vizionara i reformatora koji je držao čvrstu kontrolu nad svim državnim organima.
Puno je radio na polju unutrašnje i spoljašnje politike, u čemu mu je pomogla činjenica da je bio najobrazovaniji sprski knez i da je govorio tri jezika.
Usled toga, puno vremena i energije bilo je povećeno obrazovanju, nauci, kulturi i umetnosti, a on sam bio je velika podrška Vuku Karaždiću, Đuri Daničiću, Branku Radičeviću i drugim velikanima.

Osnovao je prvu javnu biblioteku u rodnom Kragujevcu, a inicirao je i osnivanje Narodnog pozorišta u Beogradu za koji je dobio bivši turski plac kod Stambol-kapije.
U tu svrhu donirao je i novac, ali nije doživeo da vidi gotovo zdanje jer je ubijen u atentatu na Košutnjaku 29. maja 1868. godine, iza koga su stajala braća Radovanović.
Mihailo Obrenović je sahranjen na tadašnjem groblju koje se nalazilo kod ckrve Svetog Barka u Beogradu, a danas se njegov grob nalazi u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Tri dana uoči atentata knez Mihailo se tajno verio svojom sestričinom Katarinom, čemu su se protivili neki zvaničnici. Odmah po atentatu Narodna skupština je rešila da će presto preuzeti Aleksandar Karađorđević. No, ministar vojni Milivoje Blaznavac je rešio pitanje prestola pomoću vojske. On je ubacio je svog kandidata iz Obrenovićeve dinastije, a podržao ga je ministar unutrašnjih dela Nikola Hristić, stavljajući mu na raspolaganje policiju. Nakon toga je naslednik postao knez Milan Obrenović. Posle ubistva, pristalice Karađorđevića stavljene su van zakona.
(wikipedija)
 
Film "Što se bore misli moje" srpski kandidat za Oskara

Selekciona komisija za odabir srpskog kandidata za nagradu "Oskar" većinom glasova je donela odluku da je srpski kandidat za ovu nagradu film "Što se bore misli moje", reditelja Milorada Milinkovića, saopštio je Filmski centar Srbije. Film je o Knezu Mihailu Obrenovicu

 
1280px-Prince_Mihailo_monument.jpg


Spomenik knezu Mihailu u Beogradu, koji se nalazi na Trgu republike, podignut je 1882. godine. Autor spomenika je italijanski skulptor Enriko Paci, dok su reljefi na spomeniku rađeni su prema crtežima arhitekte Konstantina Jovanovića. Spomenik predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
 
Највољенији и никада прежаљени.
Кнез Михаило Обреновић је за само осам година оставио неизбрисив траг у историји Србије, створивши од ње практично независну државу, која је продубила своје везе са Европопом
Био је вешт дипломата, велики визионар, човек испред свог времена. Бољег владара и правог реформатора, модерна Србија није имала.
 
Ове речи Великог Кнеза и упозоравају и храбре:

" Моја је Србија црни мајдан из кога само невоља, неслога и нерад излазе. При том Срби, све оно најбоље што имају нити пазе нити чувају. Прошлост своју добро не познају а о будућности мало мисле.
План и организација су им речи непознате, радници су слаби а верници по дужности."
 

Back
Top