Quantcast

Ko je bio Hrist?

M

maleni

Gost
Svako je sklon da razmišlja o Isusu u okviru njegove misije na zemlji. Naveštanje anđela Gavrila podseća nas da ova muška beba nije rođena na običan način. Njegovo je rođenje objedinjeno sa dobrom vešću da je Bog Mesija stigao. Svi ti detalji oko njegovog rođenja su nam veoma dobro poznati.
To je bilo vreme kada je mudrac odao poštovanje Onome koji je bio mudriji od njega. Jedan brz pogled na njegovo dečaštvo otkriva nam njegovu urođenu mudrost kojom je zadivio Judejske učitelje svojim pitanjima i odgovorima u hramu. Jedna sažeta izjava o njegovom ljudskom uzrastanju od dečaka do čoveka naglašena je napredovanjem u mudrosti i milosti kod Boga i ljudi.
Da li ste ikada povezali važnost ovih činjenica sa Isusovom mudrošću? Da li ste ikad razmišljali o dubini znaka sa početka njegove misije, odnosno da je njegovo krštenje bilo da bi se ispunila sva pravednost? Da li ste primetili da je njegov metod i sposobnost da izdrži sva sotonska kušanja rezultat izvanrednog poznavanja i primenjivanja Božije Reči? Nismo li zapanjeni veličinom mudrosti – koja prevazilazi ljudski um – koju je Isus iskazao u »propovedi na gori? Naravno da jesmo. Isusova mudrost sjaji u svakoj reči, delu i stavu.
Ova demnostracija mudrosti od strane Isusa je neizbežna. Može li voda prestati da bude mokra? Može li vatra prestati da bude vrela? Može li Bog prestati da bude mudar? Naravno da je odgovor na ova pitanja »Ne!«. Prirodno je za vodu da je mokra, za vatru da je vrela i za Boga da mudar. Nikad nije niti će Bog uraditi ili reći nešto glupo.
Videćemo, tokom proučavanja Trojstva kako je Isus Sin Božiji, pokazao mudrost i silu Oca, čak i pre svog rođenja na ovom svetu.

Da bi smo upoznali puninu mudrosti Sina, moramo pre svega da ga vidimo kao očevu mudrost. Ona se nama prvo pokazala kroz stvaranje. Od večnosti pojavio se Bog Sina kao izraz Božiji kroz koga je tada nastalo vreme, universum i naš svet.

ŠTA NAS UČI NOVI ZAVET
Da pogledano šta je bilo pre početka ispitujući ono što nam je Bog otkrio poslednje da bi smo bolje razumeli ono što je otkrio prvo. To ćemo uraditi tako što ćemo pogledati novozavetnu perspektivu Isusa kao mudrosti Božije pre stvaranja.
»Mudrost pak govorimo među savršenima, ali ne mudrost ovoga sveta, niti vladara ovog sveta koji propadaju, nego govorimo Božiju mudrost u tajni, skrivenu mudrost, koju je Bog pre svih vekova predodredio za našu slavu, koju ni jedan od vladara ovoga sveta nije upoznao; jer da su je upoznali, nebi raspeli Gospoda slave. Nego propovedamo kao što je napisano: »Što oko ne vide, i uho ne ču, i u ljudsko srce ne dođe, što ugotovi Bog onima koji ga ljube«. A vama je Bog otkrio posredstvom Duha; jer Duh ispituje sve, i dubine Božije.« (1. Kor 2,6-10)
Čudesna istina nije bila poznata pre apostolskog vremena zbog toga što je tek tada Bog otkrio tajnu koja je bila sakrivena u prošlosti. Ova otkrivena tajna otvorila prozor čudesa za nas. Ovaj pasus predstavlja mostu između prošlih vremena i krsta Hristovog. Kad je taj most postao očevidan mudrost Božija se otkrila u Isusu.
Sledeća identifikacija Isusa kao mudrosti Božije nalazimo u Pavlovoj poslanici crkvi u Kolosima. Izgleda da je tamo postojao određeni problem sa učiteljima koji su u svojoj »mudrosti« minimizirali ličnost i delo Hristovo, posebno u stvaranju i otkupljenju. Pavle je reagovao tako što je insistirao na tome da je tajna Božija koja je sada otkrivena
»(Hrist) u kome je skriveno sve blago mudrosti i znanja.« (Kol. 2,3)
Kad je Pavle na ovakav način govorio o Hristu, on nije rekao da je Hrist poseduje delimičnu mudrost. On je objavio da kao Bog, Isus objavljuje puninu Božije mudrosti. Pavle je još ranije objavio da je Hrist potpuna slika Božija. Sem toga, on naglašava predpostojanje Sina Božijeg u odnosu na stvaranje.
U jednom od najuzvišenijih biblijskih pasusa, Kol. 1,16.17, on ustvrđuje:
»jer u njemu je stvoreno sve što je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno i za njega. I on je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje.«
Sin je u ovoj poslanici opisan kao stvaralačka mudrost Božija a ne samo Sin Božiji. On je Bog Sin. Isto tako
»u njemu (Hristu) telesno obitava sva punina Božanstva.« (Kol. 2,9)
Grčka reč pleroma (punina) postoji i u prethodnim stihovima ove poslanice.
»Jer je Bog blagoizvoleo da se u njemu (Hristu) nastani sva punina.« (Kol. 1,19)
Drugim rečima, suština Božija obitava u Hristu. Suština Božija je duh (Jv. 4,24). Kološanima 2,9 je jedino mesto u Novom zavetu gde se pojavljuje grčka reč theotes (božanstvo). Istinska priroda (suština) Boga vidljiva je u Hristu. Ovo je, naravno, večni odnos koji, u kontekstu poslanice Kološanima, uključuje i istorijskog Isusa.

VIDLJIV U OTKUPLJENJU
Gledanje na Isusa kao mudrost Božiju nije uobićajno početno polazište za saznavanje o njemu. Većina od nas po prvi put je upoznala Isusa kao Sina Božijeg, koji, kroz svoju ličnost, iskazuje ljubav, milost i slavu Boga Oca. Veličina Očeve ljubavi za nas vidljiva je u njegovom prinošenju vlastitog Sina na krst radi našeg otkupljenja. Tada, kad se predamo Isusu, on postaje naš Spasitelj i mi se podižemo sa njim kroz veru u sili Božjoj, koji ga je podigao iz mrtvih. To je dobra vest, to je Evanđelje o Hristu. Što više istražujemo o Hristu uviđamo da je on pokazao mnogo više od Božije ljubavi, milosti i slave. On nam je takođe Božiju mudrost učino jasno razumljivom.
Kad je Pavle pisao korinćanima, podsetio ih je na činjenicu da Božija mudrost sakrivena od mnogih zbog toga što je ne traže na pravom mestu. Jevreji su tražili znake. Hteli su da vide čuda (Mt.12,38.39). Grci su umesto toga tražili mudrost, ali mudrost ovog sveta. Umesto svega toga, Pavle kaže sledeće:
»Mi propovedamo Hrista raspetoga – Judejima sablazan, mnogobošcima ludost, a samim pozvanima, kako Judejima tako i Grcima, Hrista kao silu Božiju i mudrost Božiju.« (1.Kor. 1,23.24)
Dakle, Božijim planom spasenja za nas, Hrist je postao
»mudrost od Boga, pravednost i osvećenje i izbavljenje.« (1.Kor. 1,30b)
Zbog toga, u svom otkupiteljskom delu, Sin odslikava mudrost Oca.

VIDLJIV KOD STVARANJA
Bog nikad nije ili rekao nešto besmisleno, jer On je sveprisutan, sveznajući. U njegovoj prirodi je da bude punina mudrosti kao što je u njegvoj prirodi da bude svemoguć. Zbog toga nas ne iznenađuje da vidimo Božiju mudrost u Isusu, njegovom Sinu. On je otkrivenje Božiije mudrosti jer je sa njim od uvek i za uvek, u stvaranju a sada je otkriven u istoriji.
Sad kad imamo prilike da gledamo Božiju mudrost izbliza u Isusu, pogledajmo malo i u nazad na trenutak početka stvaranja. Mudrost je i tamo. Da li nas to iznenađuje? Naravno da ne. Gleadjući na Božiju prirodu (koja sadrži svu mudrost), i na svetlo kasnijeg otkrivanja Božije mudrosti u Isusu (Novi zavet), stvarno bi smo bili iznenađeni kad nebismo otkrili da je ona postojala i pre stvaranja.
Novozavetno učenje objedinjuje Isusa i Božiju mudrost. Istina koju tu nalazimo pokazuje nam da je Božija mudrost večna i da je učestvovala prilikom stvaranja. Očigledno, iz perspektive novozavetnih pisaca, večna Božija mudrost koju vidimo tokom Božijeg stvaranja je Božiji Sin. Koliko smo povlašćeni što i mi to mežemo da vidimo očima ljudi kojima je data dubina spoznaje Duhom Svetim. Kroz njih mi vidimo istinu koju čak ni proroci i anđeli nisu mogli u potpunosti da vide (1.Pet. 1,10-12; 2.Pet. 1,19-21). Da li to znači da je Bog sprovodio »progresivno otkrivenje«? Da, jeste! Bez obzira na jezik Biblije, mi vidimo Boga potpunije u Novom nego u Starom zavetu. Progresivno otkrivenje Boga i njegove volje za nas nalazimo u Pismu i ograničeno je Pismom. To nam potvrđuju oba Zaveta (5. Mojsijeva 4,2; 12,32; Priče 30,5.6; Otkrivenje 22,18.19). Primeri Božije brige za ogtkrivenja i Reč su česta.
Kroz pisanje Bogom nadahnutih novozavetnih pisaca možemo da vidimo više nego što je video posac poslovica Priče 8,22-31. On je video mudrost kao jedan od pokazatelja Božije slave koje se iskazala u stvaranju.Mi takođe to možemo da vidimo u ovom pasusu. Dobijanjem kasnijeg novozavetnog otkrivenja, mi takođe možemo da vidimo mudrost kao puninu prirode (suštinu) Božiju koja se izrazila u Osobi – ali ne više kao poetska usporedba ili neki apstraktni koncept mudrosti. Drugim rečima mi vidimo Boga Sina koji isijava Božije mudrosti u stvaranju.
Hrist, kao mudrost Božija, odražava tu mudrost u stvaranju i otkupljenju sveta. Ovo je sve objedinjeno u Bibliji kako bi smo mi mogli da imamo korist od toga. Očigledno, hrišćani mogu da zaključe – kao što je i Pavle zaključio – da je Hrist Božija mudrost (1. Kor. 1,24)
 
M

maleni

Gost
Svako je sklon da razmišlja o Isusu u okviru njegove misije na zemlji. Naveštanje anđela Gavrila podseća nas da ova muška beba nije rođena na običan način. Njegovo je rođenje objedinjeno sa dobrom vešću da je Bog Mesija stigao. Svi ti detalji oko njegovog rođenja su nam veoma dobro poznati.
To je bilo vreme kada je mudrac odao poštovanje Onome koji je bio mudriji od njega. Jedan brz pogled na njegovo dečaštvo otkriva nam njegovu urođenu mudrost kojom je zadivio Judejske učitelje svojim pitanjima i odgovorima u hramu. Jedna sažeta izjava o njegovom ljudskom uzrastanju od dečaka do čoveka naglašena je napredovanjem u mudrosti i milosti kod Boga i ljudi.
Da li ste ikada povezali važnost ovih činjenica sa Isusovom mudrošću? Da li ste ikad razmišljali o dubini znaka sa početka njegove misije, odnosno da je njegovo krštenje bilo da bi se ispunila sva pravednost? Da li ste primetili da je njegov metod i sposobnost da izdrži sva sotonska kušanja rezultat izvanrednog poznavanja i primenjivanja Božije Reči? Nismo li zapanjeni veličinom mudrosti – koja prevazilazi ljudski um – koju je Isus iskazao u »propovedi na gori? Naravno da jesmo. Isusova mudrost sjaji u svakoj reči, delu i stavu.
Ova demnostracija mudrosti od strane Isusa je neizbežna. Može li voda prestati da bude mokra? Može li vatra prestati da bude vrela? Može li Bog prestati da bude mudar? Naravno da je odgovor na ova pitanja »Ne!«. Prirodno je za vodu da je mokra, za vatru da je vrela i za Boga da mudar. Nikad nije niti će Bog uraditi ili reći nešto glupo.
Videćemo, tokom proučavanja Trojstva kako je Isus Sin Božiji, pokazao mudrost i silu Oca, čak i pre svog rođenja na ovom svetu.

Da bi smo upoznali puninu mudrosti Sina, moramo pre svega da ga vidimo kao očevu mudrost. Ona se nama prvo pokazala kroz stvaranje. Od večnosti pojavio se Bog Sina kao izraz Božiji kroz koga je tada nastalo vreme, universum i naš svet.

ŠTA NAS UČI NOVI ZAVET
Da pogledano šta je bilo pre početka ispitujući ono što nam je Bog otkrio poslednje da bi smo bolje razumeli ono što je otkrio prvo. To ćemo uraditi tako što ćemo pogledati novozavetnu perspektivu Isusa kao mudrosti Božije pre stvaranja.
»Mudrost pak govorimo među savršenima, ali ne mudrost ovoga sveta, niti vladara ovog sveta koji propadaju, nego govorimo Božiju mudrost u tajni, skrivenu mudrost, koju je Bog pre svih vekova predodredio za našu slavu, koju ni jedan od vladara ovoga sveta nije upoznao; jer da su je upoznali, nebi raspeli Gospoda slave. Nego propovedamo kao što je napisano: »Što oko ne vide, i uho ne ču, i u ljudsko srce ne dođe, što ugotovi Bog onima koji ga ljube«. A vama je Bog otkrio posredstvom Duha; jer Duh ispituje sve, i dubine Božije.« (1. Kor 2,6-10)
Čudesna istina nije bila poznata pre apostolskog vremena zbog toga što je tek tada Bog otkrio tajnu koja je bila sakrivena u prošlosti. Ova otkrivena tajna otvorila prozor čudesa za nas. Ovaj pasus predstavlja mostu između prošlih vremena i krsta Hristovog. Kad je taj most postao očevidan mudrost Božija se otkrila u Isusu.
Sledeća identifikacija Isusa kao mudrosti Božije nalazimo u Pavlovoj poslanici crkvi u Kolosima. Izgleda da je tamo postojao određeni problem sa učiteljima koji su u svojoj »mudrosti« minimizirali ličnost i delo Hristovo, posebno u stvaranju i otkupljenju. Pavle je reagovao tako što je insistirao na tome da je tajna Božija koja je sada otkrivena
»(Hrist) u kome je skriveno sve blago mudrosti i znanja.« (Kol. 2,3)
Kad je Pavle na ovakav način govorio o Hristu, on nije rekao da je Hrist poseduje delimičnu mudrost. On je objavio da kao Bog, Isus objavljuje puninu Božije mudrosti. Pavle je još ranije objavio da je Hrist potpuna slika Božija. Sem toga, on naglašava predpostojanje Sina Božijeg u odnosu na stvaranje.
U jednom od najuzvišenijih biblijskih pasusa, Kol. 1,16.17, on ustvrđuje:
»jer u njemu je stvoreno sve što je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno i za njega. I on je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje.«
Sin je u ovoj poslanici opisan kao stvaralačka mudrost Božija a ne samo Sin Božiji. On je Bog Sin. Isto tako
»u njemu (Hristu) telesno obitava sva punina Božanstva.« (Kol. 2,9)
Grčka reč pleroma (punina) postoji i u prethodnim stihovima ove poslanice.
»Jer je Bog blagoizvoleo da se u njemu (Hristu) nastani sva punina.« (Kol. 1,19)
Drugim rečima, suština Božija obitava u Hristu. Suština Božija je duh (Jv. 4,24). Kološanima 2,9 je jedino mesto u Novom zavetu gde se pojavljuje grčka reč theotes (božanstvo). Istinska priroda (suština) Boga vidljiva je u Hristu. Ovo je, naravno, večni odnos koji, u kontekstu poslanice Kološanima, uključuje i istorijskog Isusa.

VIDLJIV U OTKUPLJENJU
Gledanje na Isusa kao mudrost Božiju nije uobićajno početno polazište za saznavanje o njemu. Većina od nas po prvi put je upoznala Isusa kao Sina Božijeg, koji, kroz svoju ličnost, iskazuje ljubav, milost i slavu Boga Oca. Veličina Očeve ljubavi za nas vidljiva je u njegovom prinošenju vlastitog Sina na krst radi našeg otkupljenja. Tada, kad se predamo Isusu, on postaje naš Spasitelj i mi se podižemo sa njim kroz veru u sili Božjoj, koji ga je podigao iz mrtvih. To je dobra vest, to je Evanđelje o Hristu. Što više istražujemo o Hristu uviđamo da je on pokazao mnogo više od Božije ljubavi, milosti i slave. On nam je takođe Božiju mudrost učino jasno razumljivom.
Kad je Pavle pisao korinćanima, podsetio ih je na činjenicu da Božija mudrost sakrivena od mnogih zbog toga što je ne traže na pravom mestu. Jevreji su tražili znake. Hteli su da vide čuda (Mt.12,38.39). Grci su umesto toga tražili mudrost, ali mudrost ovog sveta. Umesto svega toga, Pavle kaže sledeće:
»Mi propovedamo Hrista raspetoga – Judejima sablazan, mnogobošcima ludost, a samim pozvanima, kako Judejima tako i Grcima, Hrista kao silu Božiju i mudrost Božiju.« (1.Kor. 1,23.24)
Dakle, Božijim planom spasenja za nas, Hrist je postao
»mudrost od Boga, pravednost i osvećenje i izbavljenje.« (1.Kor. 1,30b)
Zbog toga, u svom otkupiteljskom delu, Sin odslikava mudrost Oca.

VIDLJIV KOD STVARANJA
Bog nikad nije ili rekao nešto besmisleno, jer On je sveprisutan, sveznajući. U njegovoj prirodi je da bude punina mudrosti kao što je u njegvoj prirodi da bude svemoguć. Zbog toga nas ne iznenađuje da vidimo Božiju mudrost u Isusu, njegovom Sinu. On je otkrivenje Božiije mudrosti jer je sa njim od uvek i za uvek, u stvaranju a sada je otkriven u istoriji.
Sad kad imamo prilike da gledamo Božiju mudrost izbliza u Isusu, pogledajmo malo i u nazad na trenutak početka stvaranja. Mudrost je i tamo. Da li nas to iznenađuje? Naravno da ne. Gleadjući na Božiju prirodu (koja sadrži svu mudrost), i na svetlo kasnijeg otkrivanja Božije mudrosti u Isusu (Novi zavet), stvarno bi smo bili iznenađeni kad nebismo otkrili da je ona postojala i pre stvaranja.
Novozavetno učenje objedinjuje Isusa i Božiju mudrost. Istina koju tu nalazimo pokazuje nam da je Božija mudrost večna i da je učestvovala prilikom stvaranja. Očigledno, iz perspektive novozavetnih pisaca, večna Božija mudrost koju vidimo tokom Božijeg stvaranja je Božiji Sin. Koliko smo povlašćeni što i mi to mežemo da vidimo očima ljudi kojima je data dubina spoznaje Duhom Svetim. Kroz njih mi vidimo istinu koju čak ni proroci i anđeli nisu mogli u potpunosti da vide (1.Pet. 1,10-12; 2.Pet. 1,19-21). Da li to znači da je Bog sprovodio »progresivno otkrivenje«? Da, jeste! Bez obzira na jezik Biblije, mi vidimo Boga potpunije u Novom nego u Starom zavetu. Progresivno otkrivenje Boga i njegove volje za nas nalazimo u Pismu i ograničeno je Pismom. To nam potvrđuju oba Zaveta (5. Mojsijeva 4,2; 12,32; Priče 30,5.6; Otkrivenje 22,18.19). Primeri Božije brige za ogtkrivenja i Reč su česta.
Kroz pisanje Bogom nadahnutih novozavetnih pisaca možemo da vidimo više nego što je video posac poslovica Priče 8,22-31. On je video mudrost kao jedan od pokazatelja Božije slave koje se iskazala u stvaranju.Mi takođe to možemo da vidimo u ovom pasusu. Dobijanjem kasnijeg novozavetnog otkrivenja, mi takođe možemo da vidimo mudrost kao puninu prirode (suštinu) Božiju koja se izrazila u Osobi – ali ne više kao poetska usporedba ili neki apstraktni koncept mudrosti. Drugim rečima mi vidimo Boga Sina koji isijava Božije mudrosti u stvaranju.
Hrist, kao mudrost Božija, odražava tu mudrost u stvaranju i otkupljenju sveta. Ovo je sve objedinjeno u Bibliji kako bi smo mi mogli da imamo korist od toga. Očigledno, hrišćani mogu da zaključe – kao što je i Pavle zaključio – da je Hrist Božija mudrost (1. Kor. 1,24)
 

freewill

Zainteresovan član
Poruka
497
:idea: Pre nego ti odgovorim, odacu ti jednu moju malu tajnu, pre nego li uzmem nesto da citam ili slusam, pomolim se Bogu ovim recima: "Milostivi Boze, molim Ti se, pomozi mi, i podrzi me u shvatanju ovoga sto citam(slusam), da svhatim onako kako si Ti Gospodaru moj zadovoljan, jer zelim biti jedan od onih sa kojima si Ti Milostivi zadovoljan, udalji me od pogreshnog svatanja i tumacenja. Amin!"
-Procitao sam tvoje izlaganje sa velikom paznjom i to prvo jednom, pa stao da vidim jesam li sta upamtio, drugi put da vidim da li mogu da te pratim i razumem tvoj govor, treci put da probam da povezem sve to i da shvatim uz pomoc Boziju.
-Posle prvog puta najvise mi je izmedju ostalog ostalo u secanju ono sto je Apostol Pavle propovedao, drugog puta u glavi mi se javila neobicna, zapanjujuca slicnost izmedju tvog govora i govora mojih ucitelja crkvenih otaca, treceg puta sam shvatio da su mi tvoji odgovori(izuzetno su male finese) identicni odgovorima koje sam dobijao na postavljena pitanja.
-Sada se, kao i pre pitam:
-Gresim li prema sebi, pravdu prema njima cinim. Prema njima gresim li, pravdu prema sebi ocitujem. Sta je onda istina o Boze koji sve znas?!
. ..molim te kao Brata za pomoc
Unapred zahvalan!
Mir Boziji!
 

maleni

Primećen član
Poruka
705
freewill:
:idea: Pre nego ti odgovorim, odacu ti jednu moju malu tajnu, pre nego li uzmem nesto da citam ili slusam, pomolim se Bogu ovim recima: "Milostivi Boze, molim Ti se, pomozi mi, i podrzi me u shvatanju ovoga sto citam(slusam), da svhatim onako kako si Ti Gospodaru moj zadovoljan, jer zelim biti jedan od onih sa kojima si Ti Milostivi zadovoljan, udalji me od pogreshnog svatanja i tumacenja. Amin!"
-Procitao sam tvoje izlaganje sa velikom paznjom i to prvo jednom, pa stao da vidim jesam li sta upamtio, drugi put da vidim da li mogu da te pratim i razumem tvoj govor, treci put da probam da povezem sve to i da shvatim uz pomoc Boziju.
-Posle prvog puta najvise mi je izmedju ostalog ostalo u secanju ono sto je Apostol Pavle propovedao, drugog puta u glavi mi se javila neobicna, zapanjujuca slicnost izmedju tvog govora i govora mojih ucitelja crkvenih otaca, treceg puta sam shvatio da su mi tvoji odgovori(izuzetno su male finese) identicni odgovorima koje sam dobijao na postavljena pitanja.
-Sada se, kao i pre pitam:
-Gresim li prema sebi, pravdu prema njima cinim. Prema njima gresim li, pravdu prema sebi ocitujem. Sta je onda istina o Boze koji sve znas?!
. ..molim te kao Brata za pomoc
Unapred zahvalan!
Mir Boziji!
Pre svega drago mi je sto si ovo citao tri puta. Jas mi je draze sto razmisljas o tome.

Sto se tice tvojih napomena, da vidimo.
Mozda postoji slicnost sa ucen jima tvojih crkvenih otaca. Voleo bih da me uputis na koje oce mislis kako bi i sam mogao da procitam njihovo ucenje.
Drugo najverovatnije postoji male razlike izmedju onoga sto si ti drugi pisali i onoga sto si kod mene procitao.
Obe ove primedbe govore o nekoliko stvari>
1. Bez obzira ko ti govorio, crkveni oci ili "obicni" vernici cuces skor identicne stvari. Jer se u raspravi o Hristu koo Bogu ne moze izmisliti nista novo.
On je Bog i ti u to verujes ili ne verujes.
Oni koji veruju to ce ti govoriti citatima Svetog pisma ili oslanjajuci se svoje "ucitelje".
Posto sam i sam ucitelj mislim da je prirodno da moje izlaganje lici na ona koja si vec cuo. To ti moze samo posvedociti da je ono sto govorimo istinito.
Jos nisam u potpunosti usao u temu o Hristu Bogu, zato imaj strpljenja. Stici ce jos toga.
 

freewill

Zainteresovan član
Poruka
497
Neka te Bog nagradi za ovaj tvoj trud i neka ti podari ono za cim ti srce zudi Brate moj!
Zamolio bih te da se prijavihs da bi mogao jos ponesto da te pitam da mi rastumacis(gde nas drugi nece ometati).
Oprezan sam s'obzirom na skorasnji dogadjaj i intrudera koga imamo na forumu, koji voli da se koristi tudjim nicovima.
Mir Boziji!
pOzDrAv! :D :D :D
 

Nikodim Ljutic

Zainteresovan član
Poruka
193
Ne mogu da precutim ovo sto sam procitao. Amin! Verujem da iza ovakvog razmisljanja stoji veoma ozbiljano proucavanje Biblije, ali i dar kojim te je Bog obilno darovao. Zato tebe molim i Boga molim, da ne prestajes sa pisanjem. Bog te blagoslovio, Maleni!

Pozdrav!!!
 

maleni

Primećen član
Poruka
705
Gosca:
Maleni pisi krace i sazetije. Zar uvek da crknem dok pocitam. Ako pises kratko bice i jasno. Ovako svako ima da pomisli da filozofiras a te niko ne voli.
Izvini, potrudicu se da sledeci put bude sazetije i jasnije. Medjutim ima stvari o kojima je potrebno pisati malo sire (pogotovu na pocetku) kako bi se doslo do potpune slike. Mislim da na put spoznaje o ovakvim pitanjima mora da se ulozi malo vise napora i da je to nemoguce izbeci.
Ipak, stvarno cu da se potrudim da budem kraci.

Mir Bozji
 
Top