Dobro, hteo sam malo da poslusam misljenja pre nego sto kazem koji me je to interesantan clanak podstakao da postavim pitanje.
U pitanju je studija koju je izvela grupa psihologa iz SAD uz pomoc svojih evropskih kolega, a za svoje istrazivanje iskoristili su speed dating.
Ovde se moze procitati o tome, stariji je clanak (sredjivao sam interesantne stare linkove koje imam
):
http://uk.reuters.com/article/idUKN0323405520070904
Cisto za one koji ne znaju, speed dating je sistem upoznavanja koji se sastoji od velikog broja mini 'sastanaka' od nekoliko minuta nakon cega svaki od ucesnika moze da kaze da li bi s tom osobom voleo ponovo da se vidi. Na taj nacin, svako od ucesnika upozna barem par desetina pripadnika suprotnog pola i odredjeni broj njih odabere da se ponovo vide. Tamo gde se takve zelje poklope, dodje do ponovnog sastanka.
Bilo kako bilo, pre nego sto se pristupilo tome, svi ucesnici su popunjavali upitnike o tome kako sebe vide i kakvog partnera traze.
Gotovo svi su manje vise rekli da traze nekog poput sebe, odnosno nekog ravnog sebi ili nekog naspram sebe.
Kad je upoznavanje krenulo, ispostavilo se sledece:
1. ono sto ljudi kazu da zele kod partnera i ono sto zaista zele su dve razlicite stvari. (ko bi rekao
)
2. muskarci su odabirali zene pre svega na osnovu lepote. (gle iznenadjenja
)
3. zene su odabirale muskarce pre svega na osnovu materijalnog stanja. (ma nije moguce
)
4. zene su bile mnogo probirljivije od muskaraca jer je broj muskaraca sa kojima su htele ponovo da se vide bio u proseku daleko manji.
E sad sto se tice mog licnog misljenja, sa tackama 1, 2 i 3 su otkrili toplu vodu; to je tracenje para na istrazivanje. Sto se tice ovog cetvrtog da su zene probirljivije, i meni se cini da je tako mada ne mora biti. Mozda su ti muskarci bili zainteresovani samo za neku kracu kres varijantu pa su im zato kriterijumi bili nizi pa otuda i veci broj devojaka s kojima su hteli ponovo da se vide.
Ajd sad navalite...
)))
