Ko ima pravo na majčinstvo?

gost 23146

Buduća legenda
Poruka
46.396
Među brojnim kritikama Ustava Republike Srbije koje smo na njega upućivali bila je i ta da se jednom dostignuti nivo ljudskih prava ne može posle smanjivati i da je to jedan od osnovnih postulata modernih i savremenih demokratskih društava. Jedan od primera da se dostignut nivo ljudskih prava u Ustavu smanjivao bio je i član 63 Ustava, koji je doneo odredbu da „svako ima pravo da slobodno odlučuje o rađanju dece”. Ovo je značilo umanjenje dostignutog nivoa ženskih ljudskih prava, jer je Porodični zakon do tada članom 5 to pravo dodeljivao ženi. Iako su branioci Ustava tada, kao i sada, sa podsmehom govorili o ovoj kritici Ustava i govorili o paranoji nas koji smo je upućivali, danas se pokazuje da je ona bila više nego opravdana.
Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, koji je dobio skraćeni naziv Zakon o veštačkoj oplodnji, pravo na ovu vrstu zdravstvene usluge, ali samim time i pravo na majčinstvo, dodeljuje isključivo ženama koje su u braku ili ženama koje imaju partnera. Ovo je problematično iz nekoliko razloga. Prvo, zbog toga što je u 21. veku, 2009. godine, u zemlji koja teži ka tome da postane moderno evropsko društvo, neshvatljivo i nezamislivo da žena ne može da bude lečena od neplodnosti isključivo zbog toga što nema partnera koji bi dao pristanak za tako nešto i što se zdravstvena usluga nekome pruža isključivo uz venčani list. Drugo, zbog toga što na ovaj način država uskraćuje pravo na majčinstvo ženi koja bi s obzirom na godine života i opšte zdravstveno stanje sposobna da vrši roditeljsku dužnost i koja je u takvom psihosocijalnom stanju na osnovu kog se opravdano može očekivati da će biti sposobna da obavlja roditeljske dužnosti u interesu deteta, isključivo zbog toga što nema partnera.
Odnos Skupštine prema amandmanu koji sam podnela na ovaj zakonski predlog, koji ovo pravo dodeljuje i ženi koja živi sama u posebnim uslovima i uz dozvolu nadležnog organa, biće mera demokratičnosti našeg društva i naše spremnosti da se kao društvo menjamo.

http://www.blic.rs/temadana.php?id=102102

Još malo o diskriminaciji žena.Većina se dece seti tamo negde oko 35-40,kad je reproduktivni period pri kraju a onda se suoče i sa jednim ovakvim reliktom ljudskog licemerja.Šta mislite o ovom zakonu?
 
Među brojnim kritikama Ustava Republike Srbije koje smo na njega upućivali bila je i ta da se jednom dostignuti nivo ljudskih prava ne može posle smanjivati i da je to jedan od osnovnih postulata modernih i savremenih demokratskih društava. Jedan od primera da se dostignut nivo ljudskih prava u Ustavu smanjivao bio je i član 63 Ustava, koji je doneo odredbu da „svako ima pravo da slobodno odlučuje o rađanju dece”. Ovo je značilo umanjenje dostignutog nivoa ženskih ljudskih prava, jer je Porodični zakon do tada članom 5 to pravo dodeljivao ženi. Iako su branioci Ustava tada, kao i sada, sa podsmehom govorili o ovoj kritici Ustava i govorili o paranoji nas koji smo je upućivali, danas se pokazuje da je ona bila više nego opravdana.
Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, koji je dobio skraćeni naziv Zakon o veštačkoj oplodnji, pravo na ovu vrstu zdravstvene usluge, ali samim time i pravo na majčinstvo, dodeljuje isključivo ženama koje su u braku ili ženama koje imaju partnera. Ovo je problematično iz nekoliko razloga. Prvo, zbog toga što je u 21. veku, 2009. godine, u zemlji koja teži ka tome da postane moderno evropsko društvo, neshvatljivo i nezamislivo da žena ne može da bude lečena od neplodnosti isključivo zbog toga što nema partnera koji bi dao pristanak za tako nešto i što se zdravstvena usluga nekome pruža isključivo uz venčani list. Drugo, zbog toga što na ovaj način država uskraćuje pravo na majčinstvo ženi koja bi s obzirom na godine života i opšte zdravstveno stanje sposobna da vrši roditeljsku dužnost i koja je u takvom psihosocijalnom stanju na osnovu kog se opravdano može očekivati da će biti sposobna da obavlja roditeljske dužnosti u interesu deteta, isključivo zbog toga što nema partnera.
Odnos Skupštine prema amandmanu koji sam podnela na ovaj zakonski predlog, koji ovo pravo dodeljuje i ženi koja živi sama u posebnim uslovima i uz dozvolu nadležnog organa, biće mera demokratičnosti našeg društva i naše spremnosti da se kao društvo menjamo.

http://www.blic.rs/temadana.php?id=102102

Još malo o diskriminaciji žena.Većina se dece seti tamo negde oko 35-40,kad je reproduktivni period pri kraju a onda se suoče i sa jednim ovakvim reliktom ljudskog licemerja.Šta mislite o ovom zakonu?

chek, jel to samo za zene koje bi da dobiju uslugu dotiranu od drzave ili vazi za sve zene?
 
Još malo o diskriminaciji žena.Većina se dece seti tamo negde oko 35-40,kad je reproduktivni period pri kraju a onda se suoče i sa jednim ovakvim reliktom ljudskog licemerja.Šta mislite o ovom zakonu?

Ovo sto si rekao je nasa tuzna istina.Mladi parovi se kasno odlucuju za decu kad biometrijski sat pocne da otkucava.Neke stvari drzava treba da uredjuje,ali za neke je potrebno i sopstveno vaspitanje,manje hedonizma,a vise roditeljske zelje..Nije sve u novcu.Izgovora nikad dosta..nemam stan..nemam posao..nemam..novac..A,sve to na kraju dodje...ali nemas DETE.:sad2:
 
Jedni rađaju gomilu dece,drugi zanemaruju plodne godine pošto ne žele ništa da mu uskrate.Vremena se menjaju.Uostalom rekla bih da je to otkad postoji kontracepcija i abortus.Uglavnom u prošlim vekovima gomilala su se deca na selu,al bome nisu sva ni preživela.A dete može svatko da napravi i to nije upitno.
 
Bojim se da je sve postalo mutno. Npr. legalizovace nekada prava homoseksualcima na brak, pa mozda cak i na mogucnost usvajanja dece a ovde.. Znam, nema puno veze sa ovim ali sam zaista zatecen saznanjem i zbunjen merilima koja se primenjuju..
 
Još malo o diskriminaciji žena.Većina se dece seti tamo negde oko 35-40,kad je reproduktivni period pri kraju a onda se suoče i sa jednim ovakvim reliktom ljudskog licemerja.Šta mislite o ovom zakonu?

Без обзира на законе, зна се које су године најбоље за рађање, за жене је то од 18-30 година, јер су тада у
најбољој физичкој кондицији и јер разлика у годинама између мајке и детета не би смела да буде већа од 30,
а максимално 35 година. То је по неким природним законима.

Наравно мушакрцима је нешто лакше у том погледу, али ни за мушкарце није баш пожељна опција да буду
старији очеви од 40 година.

Медицина је у том погледу узнапредовала, па данас имамо случајеве, мајки од преко 50 година и очева од преко
60 година, случај Ал Паћина и Беврли Д'Анђело, који су постали родитељи близанаца ( Anton and Olivia - b. 25
January 2001.) у тим годинама.

И сад се ту поставља логично питање, није ли то мало себично у односу на ту децу? Кад та деца буду имала 10
година, мајка ће им имати 60, а отац 70 година?! Колико људи у тим годинама имају снаге, енергије и воље, за
квалитетно родитељство? Наравно, поставља се питање колико ће времена проживети са својом децом?

Са само једним родитељем, је још гора ситуација. Ту држава треба да мисли превасходно о интересима деце. Ко
се до 35-те није сетио да се лечи од стерилитета, њему дете ни не треба.
 
Među brojnim kritikama Ustava Republike Srbije koje smo na njega upućivali bila je i ta da se jednom dostignuti nivo ljudskih prava ne može posle smanjivati i da je to jedan od osnovnih postulata modernih i savremenih demokratskih društava. Jedan od primera da se dostignut nivo ljudskih prava u Ustavu smanjivao bio je i član 63 Ustava, koji je doneo odredbu da „svako ima pravo da slobodno odlučuje o rađanju dece”. Ovo je značilo umanjenje dostignutog nivoa ženskih ljudskih prava, jer je Porodični zakon do tada članom 5 to pravo dodeljivao ženi. Iako su branioci Ustava tada, kao i sada, sa podsmehom govorili o ovoj kritici Ustava i govorili o paranoji nas koji smo je upućivali, danas se pokazuje da je ona bila više nego opravdana.
Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, koji je dobio skraćeni naziv Zakon o veštačkoj oplodnji, pravo na ovu vrstu zdravstvene usluge, ali samim time i pravo na majčinstvo, dodeljuje isključivo ženama koje su u braku ili ženama koje imaju partnera. Ovo je problematično iz nekoliko razloga. Prvo, zbog toga što je u 21. veku, 2009. godine, u zemlji koja teži ka tome da postane moderno evropsko društvo, neshvatljivo i nezamislivo da žena ne može da bude lečena od neplodnosti isključivo zbog toga što nema partnera koji bi dao pristanak za tako nešto i što se zdravstvena usluga nekome pruža isključivo uz venčani list. Drugo, zbog toga što na ovaj način država uskraćuje pravo na majčinstvo ženi koja bi s obzirom na godine života i opšte zdravstveno stanje sposobna da vrši roditeljsku dužnost i koja je u takvom psihosocijalnom stanju na osnovu kog se opravdano može očekivati da će biti sposobna da obavlja roditeljske dužnosti u interesu deteta, isključivo zbog toga što nema partnera.


Ovo je debilitet, ali kako dolazi iz Blica, to smo mogli unapred i pretpostaviti.
Drzava ne uskracuje majcinstvo zeni koja nije u braku - ona ima pravo da sama finansira neophodne zdravstvene procedure, ako zeli. Normalno je da je za drzavu i drustvo korisnije da drzavna sredstva usmeri ka bracnim parovima koji cekaju na takve procedure.
 
Ovo je debilitet, ali kako dolazi iz Blica, to smo mogli unapred i pretpostaviti.
Drzava ne uskracuje majcinstvo zeni koja nije u braku - ona ima pravo da sama finansira neophodne zdravstvene procedure, ako zeli. Normalno je da je za drzavu i drustvo korisnije da drzavna sredstva usmeri ka bracnim parovima koji cekaju na takve procedure.
Pare se bacaju na mnogo manje bitne stvari od ovoga,na primer univerzijada.
 
Dobro,neke su sposobne.Budu malo u braku,razvedu se i otmu mužu svu imovinu na sudu.Onda imaju para za podizanje dece.

A ko može da otme mužu imovinu na sudu? Možda se to dešava u latino serijama ali realnost nije baš takva. Kad se brak razvodi samo imovina stečena radom za vreme braka se deli na pola. Sve što je supružnik uneo u brak kao i pokloni koje je dobio tokom braka ostaju samo njemu.
 
Među brojnim kritikama Ustava Republike Srbije koje smo na njega upućivali bila je i ta da se jednom dostignuti nivo ljudskih prava ne može posle smanjivati i da je to jedan od osnovnih postulata modernih i savremenih demokratskih društava. Jedan od primera da se dostignut nivo ljudskih prava u Ustavu smanjivao bio je i član 63 Ustava, koji je doneo odredbu da „svako ima pravo da slobodno odlučuje o rađanju dece”. Ovo je značilo umanjenje dostignutog nivoa ženskih ljudskih prava, jer je Porodični zakon do tada članom 5 to pravo dodeljivao ženi. Iako su branioci Ustava tada, kao i sada, sa podsmehom govorili o ovoj kritici Ustava i govorili o paranoji nas koji smo je upućivali, danas se pokazuje da je ona bila više nego opravdana.
Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, koji je dobio skraćeni naziv Zakon o veštačkoj oplodnji, pravo na ovu vrstu zdravstvene usluge, ali samim time i pravo na majčinstvo, dodeljuje isključivo ženama koje su u braku ili ženama koje imaju partnera. Ovo je problematično iz nekoliko razloga. Prvo, zbog toga što je u 21. veku, 2009. godine, u zemlji koja teži ka tome da postane moderno evropsko društvo, neshvatljivo i nezamislivo da žena ne može da bude lečena od neplodnosti isključivo zbog toga što nema partnera koji bi dao pristanak za tako nešto i što se zdravstvena usluga nekome pruža isključivo uz venčani list. Drugo, zbog toga što na ovaj način država uskraćuje pravo na majčinstvo ženi koja bi s obzirom na godine života i opšte zdravstveno stanje sposobna da vrši roditeljsku dužnost i koja je u takvom psihosocijalnom stanju na osnovu kog se opravdano može očekivati da će biti sposobna da obavlja roditeljske dužnosti u interesu deteta, isključivo zbog toga što nema partnera.
Odnos Skupštine prema amandmanu koji sam podnela na ovaj zakonski predlog, koji ovo pravo dodeljuje i ženi koja živi sama u posebnim uslovima i uz dozvolu nadležnog organa, biće mera demokratičnosti našeg društva i naše spremnosti da se kao društvo menjamo.

http://www.blic.rs/temadana.php?id=102102

Još malo o diskriminaciji žena.Većina se dece seti tamo negde oko 35-40,kad je reproduktivni period pri kraju a onda se suoče i sa jednim ovakvim reliktom ljudskog licemerja.Šta mislite o ovom zakonu?

Ма страшно ускраћујемо жени право на дете зато што нема партнера!_:dash:
То што је 21 век не значи ваљда да прихватамо као друштвено исправно рађање деце која у старту немају могућност васпитања од стране оба родитеља, или не дај боже васпитање детета од стране две "маме".
Ако се сложимо који су то од стране државе елементарно прихваћени услови за рађање, раст и васпитавање детета, онда овде нема дилеме, држава финансира оно што је у оквиру тих норми, за све друге белосветско-феминистичко-геј варијанте "маме" нек се испрсе саме!
 
Ма страшно ускраћујемо жени право на дете зато што нема партнера!_:dash:
То што је 21 век не значи ваљда да прихватамо као друштвено исправно рађање деце која у старту немају могућност васпитања од стране оба родитеља, или не дај боже васпитање детета од стране две "маме".
Ако се сложимо који су то од стране државе елементарно прихваћени услови за рађање, раст и васпитавање детета, онда овде нема дилеме, држава финансира оно што је у оквиру тих норми, за све друге белосветско-феминистичко-геј варијанте "маме" нек се испрсе саме!

Ko nam garantuje da dete koje u startu ima dva roditelja neće ostati bez jednog zato što će mama ili tata preći da žive kod švalera/švalerke i zaboraviti na dete? Ko nam garantuje da npr. kamion neće pokositi jednog roditelja pa će dete opet ostati sa jednim živim roditeljem?

Dete treba da ima svako ko to želi. Ako ne brinemo zbog gomile samohranih majki koje dete rode prirodnim putem, licemerno je da nam smeta zanemarljivo mali broj žena koje nisu udate a žele da rode dete putem veštačke oplodnje.
 
svima treba da se obezbedi mogucnost da dobiju dete imale partnera ili ne.

Који оно беше природан начин за добијање деце? Убациш вибратор па добијеш дете?

Уколико неки пар жели, а из ма ког разлога не може да има дете, држава која стимулише рађање то помаже и то је ок!
Сви остали нека сами плате - мада и ту је питање моралности таквог поступка - према том детету пре свега!
 
Dotiranu od države koliko sam shvatio.Ali ovo je bedna država pa žene koje su same(većina) teško može da skupi pare za nešto ovako.

Званично објашњење је да држава жели да финансира породице и повећање породица и да избегне да се финансирају неудате или разведене жене коеј желе да буду мајке.

Сад, лично мислим да је то идиотски, али шта сад...ово је Србија и не примети се.
 

Back
Top