Iran ima brojniju armiju ako u obzir uzmemo isključivo konvencionalno naoružanje. Iran takođe ima proksi paravojne strukture u Libanu, Palestini, Siriji i Iraku poput Hezbolaha i Hamasa koji mogu da služe kao faktor odvraćanja Izraelu i američkim snagama koje su stacionirane u Siriji i Iraku. Ali s druge strane i Azerbejdžan je saveznik Izraela i Azeri su dozvolili Izraelu da koristi njihove aerodrome za udare unutar Irana.
Iran je površinski daleko veći i njegov zapadni deo leži na Zagros planinskom lancu preko kojeg je nemoguće napredovati dublje unutar Irana. Jedino što se može očekivati od Izraela i SAD su vazdušni udari po strateškim vojnim ciljevima unutar Irana.
S druge strane Izrael ima znatno sofisticiraniji vojni hardver, poput F-35 koji bi bez većih poteškoća mogao da gađa ciljeve unutar Irana, kao i F-15E i F-16. Ne treba zaboraviti i da je Izrael takođe daleko napredniji u oblasti sajber ratovanja. 2011-e su Izraelci uspešno ubacili stuxnet i onesposobili nuklearno postrojenje u Iranu.
Sve u svemu, Iran je (konvencionalno) jači, ali ne sme da ozbiljno udari, jer se boji nuklearne odmazde Izraela. Izrael s druge strane nema mogućnosti da konvencionalnim naoružanjem ozbiljnije ugrozi Iran, sem da upotrebi nuklearke, ali bi Izrael tim potezom onda izgubio status žrtve koji Izraelci baštine, a i međunarodni ugled bi im opao preko noći.