Ко има, дај му још. Све пропадне што се дадне сиротињи.

Не једите говна.

Po Mateju​

uredi

Evanđelje po Mateju navodi sledeću verziju priče:

Jer kao što čovek polazeći na put pozva svoje sluge i predade im svoje imanje, te jednom dade pet talanata, drugome dva, a trećem jedan, svakome prema njegovoj moći, i otputova. Onaj što primi pet talanata odmah ode, poslova s njima i steče drugih pet. Isto tako i onaj sa dva steče druga dva. A onaj koji primi jedan, ode, iskopa jamu u zemlji i sakri novac svoga gospodara.
Posle dugog vremena dođe gospodar onih slugu i stade se obračunavati s njima. I pristupivši onaj što primi pet talanata donese drugih pet talanata govoreći: gospodaru, pet talanata mi predade, vidi, zaradih drugih pet talanata. Reče mu gospodar njegov: dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost svoga gospodara. A prišavši onaj što primi dva talanta reče: gospodaru, dva talanta mi predade; vidi, zaradih druga dva talanta. Reče mu gospodar njegov: dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost svoga gospodara. A prišavši onaj što je primio jedan talant reče: gospodaru, znao sam da si tvrd čovek, žanješ gde nisi posejao, i skupljaš gde nisi vejao; pobojah se, odoh i sakrih tvoj talant u zemlju; vidi, imaš svoje.
A gospodar njegov odgovori i reče mu: zli i lenji slugo, znao si da žanjem gde nisam posejao i skupljam gde nisam vejao. Trebalo je dakle da daš moj novac menjačima, i ja bih po dolasku uzeo svoje s kamatom. Stoga uzmite od njega talant i dajte onome što ima deset talanata. Jer svakome koji ima daće se i preteći će; a od onoga koji nema - uzeće se i ono što ima. A nekorisnoga slugu izbacite u krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba.
Evanđelje po Mateju, 25:14-30 (prevod Emilijan Čarnić)
 

Po Luki​

uredi

Evanđelje po Luki navodi sledeću verziju priče:

Jedan čovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati. Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reče im: Trgujte dok se ja vratim. I građani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreći: Nećemo da on caruje nad nama.
I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reče da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio. Tada dođe prvi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa. I reče mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova. I dođe drugi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa. A on reče i onome: i ti budi nad pet gradova. I treći dođe govoreći: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i čuvao. Jer sam se bojao tebe: jer si čovek tvrd: uzimaš šta nisi ostavio, i žnješ šta nisi sejao.
A gospodar mu reče: Po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd čovek, uzimam šta nisam sejao: Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom? I reče onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa. I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa. A on im odgovori: Jer vam kažem da će se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzeće se od njega i ono što ima. A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.
Evanđelje po Luki, 19:12-27 (prevod Vuk Karadžić)
 
Ne slažem se. Sirotinji dato je dato za goli život koji se iznova i iznova potcenjuje iako smo samo životom svi jednako darovani na početku i zato svi postojimo na ovom mestu.
Novac je produkt zla, kao i sva ostala materijalna bogatstva. Zašto svako ne bi mogao da daje ono što ima, a uzima ono što nema? Trudim se da što manje budem konzument stvari iz trgovine. Trgovina mi je takođe jedan jako prljav plan da se ljudi suptilnije porobljavaju i budu u jurnjavi za novcem kojem vrednost određuje neko tamo... neko, ne određujemo sami vrednost svog rada i postojanja, određuje nam je neko tamo. Grozne stvari se dešavaju i grozni uzori se prihvataju u ovom svetu.
 
Ne slažem se. Sirotinji dato je dato za goli život koji se iznova i iznova potcenjuje iako smo samo životom svi jednako darovani na početku i zato svi postojimo na ovom mestu.
Novac je produkt zla, kao i sva ostala materijalna bogatstva. Zašto svako ne bi mogao da daje ono što ima, a uzima ono što nema? Trudim se da što manje budem konzument stvari iz trgovine. Trgovina mi je takođe jedan jako prljav plan da se ljudi suptilnije porobljavaju i budu u jurnjavi za novcem kojem vrednost određuje neko tamo... neko, ne određujemo sami vrednost svog rada i postojanja, određuje nam je neko tamo. Grozne stvari se dešavaju i grozni uzori se prihvataju u ovom svetu.
Ako imas izbor da das dinar nekome ko ce od tog dinara da napravi dva,

Ili nekome ko ce taj dinar da procerda, kome bi dala taj dinar?
 
Ako imas izbor da das dinar nekome ko ce od tog dinara da napravi dva,

Ili nekome ko ce taj dinar da procerda, kome bi dala taj dinar?
Moj dinar je težak i veliki. Ako ga dajem nekom, dajem ga za život. Prosjaku, ne banci ili u investicije, jer se pošteno vladam i pošteno razmišljam o ovom životu.
Meni je čovek najskuplja roba na svetu. Čovek koji mi priđe i traži novac-taj sigurno nije iz blagostanja prišao baš meni. Svesna sam mafije prosjačenja, ali neko nije mafija. Instinktivno biram da svoj težak i veliki dinar nekome tek onako dam.
Bilo je situacija kad sam se izvinila prosjaku jer zaista nisam bila pri parama. Znam da je njemu teže nego meni i osećam potrebu da se izvinim jer nemam.
 
Meni nije jasno kako doći do većeg novca. Mora da mi nešto fali.

Upoznala sam ljude, nisu odavde, koji puno imaju ali niko ne bi rekao da imaju jer žive običnim životom osim što imaju novac za odlične naočare, skijanje kad god požele, putovanje koje žele, za lečenje i sl. A kod nas poznajem puno ljudi koji idu po tržnim centrima i redovno se troškare, što im je lepo i njihov izbor ali je objektivno često bacanje novca. i često baš kupuju jer inače nemaju puno, pa da ih želja mine. Uvoznici like that.

od kako sam gledala prof. Zeca kad je pričao o svom odnosu prema kupovinama i tako upoznala par imućnijih ljudi koji su svojim zalaganjem došli do novca, promenila sam odnos prema trošenju novca, ali mi se i dalje novac ne lepi značajno za prste. Nije samo stvar u potrošnji, već kako doći do njega.

I u narodu ima izreka para na paru ide. Možda novac voli onog ko ima neku frekvenciju pa mogu da rezoniraju 😁
 
Moj dinar je težak i veliki. Ako ga dajem nekom, dajem ga za život. Prosjaku, ne banci ili u investicije, jer se pošteno vladam i pošteno razmišljam o ovom životu.
Meni je čovek najskuplja roba na svetu. Čovek koji mi priđe i traži novac-taj sigurno nije iz blagostanja prišao baš meni. Svesna sam mafije prosjačenja, ali neko nije mafija. Instinktivno biram da svoj težak i veliki dinar nekome tek onako dam.
Bilo je situacija kad sam se izvinila prosjaku jer zaista nisam bila pri parama. Znam da je njemu teže nego meni i osećam potrebu da se izvinim jer nemam.
Da preformulisem.

Imas seme kajsije.

Osoba A ako joj das, ima da zasadi to seme kajsije, a osoba B ce da uzme kamen, razbije seme i pojede unutrasnji deo semena kajsije koji je jestiv.

Kome bi dala seme kajsije?
 
Da preformulisem.

Imas seme kajsije.

Osoba A ako joj das, ima da zasadi to seme kajsije, a osoba B ce da uzme kamen, razbije seme i pojede unutrasnji deo semena kajsije koji je jestiv.

Kome bi dala seme kajsije?
Nekom ko će možda posaditi, ali ako je gladan i osujećen toliko-on će seme kajsije morati da pojede.
Opet je u pitanju značenje života. Mora da život bude dovoljno dobar da bismo stvarali nove i druge živote.
Moramo da budemo gospodari svojih života, a ne robovi bilo kome.
Svako radi svoj posao, ali ne donosi svaki posao dobro ovom svetu.
 
Да ли се слажете са изреченим?
Desetorica da dođu, i da iznose svoja mišljenja, služiće se argumentima koji će njihovu priču totalno favorizovati. I svakom klimaš glavom, "tako je", i svi su u pravu, a svi različito govore. I jesu u pravu, i nisu. Ali nije sve ili crno ili belo. Tako da ne postoji pravilo primenljivo na svaku situaciju.
 
Не смеш да даш одговор?

iебеш ту твоју олигархију, то су незанимљиви, досадни људи, а то се сузбија прогресивним порезима

Треба нам динамично друштво, а не окамењено
 

Back
Top