Дакле, имамо странке националних мањина чији је основни задатак да штите права националних мањина.
Тако имамо бошњачке, албанске, мађарске, влашке итд. странке (а Србија је земља богата националним мањинама) које и у програму и у деловању имају за циљ заштиту интереса националних мањина.
За њих не постоји цензус од, некада 5 %, а данас 3 %, већ тзв. природни праг. Захваљујући томе и бошњаци и мађари и албанци могу у републички парламент, као и у парламенте локалних самоуправа и бојбођанерску скупштину.
Кад је законодавац стварао одредбе закона којим се штите политичка права нац. мањина, није баш имао у виду да може доћи до злоупотреба овог права. Тако смо имали Ђоку Влаха са странком Ни један од понуђених одговора (једном је, у једном кратком мандату ова странка имала једног посланика, не и Ђоку Влаха, јер је он био други на листи, а Ђока Влах више воли да буде посланик, него 'леба да једе). 2016. неке зелене који су били, шатро, словаци.
А ових дана имамо велики политички проблем са тзв. Руском странком, која ће, можда, у Нишу бити кап која прелива чашу...тј. тас на ваги.
Ко су људи који гласају за Руску странку? Руси, свакако нису. Мада имамо данас доста Руса у Србији, они нису држављани Србије. Имамо Русе који јесу наши држављани (нпр. Виктор Троицки. Његова породица је, чини ми се, дошла 1917. године у Србију и ту и остала.
Идеја је да странка националне мањине чува посебност националне мањине, а не да идеја буде изврдавање изборних правила, како би се прекрајала изборна воља грађана.
Русобуљче још једном под паролом "патриотизма" варају овај напаћени народ, а овај пут му краду изборну вољу.