АМФИЛОХИЈЕ: Људи који су навикли да блате Цркву, који су је прогонили, који су о њој говорили све и свашта, који су убијали и затварали свештенике, а који су се данас домогли власти и положаја, ништа друго не раде него настављају своју отрцану, већ добро познату причу. Њима смета све што је црквено, а најлакше је црквеним људима пришити такав назив, јер Црква нема полицију да је брани. По њој може свако да пљује и да се над њом истреса. Навикла је Црква на то већ годинама, нису ли говорили Христу да је он син Сатане? Кад су њему тако говорили, шта тек треба да очекује његов сићушни ученик и следбеник?
ЕВРОПА: Да ли је, по вашем мишљењу, уопште могућа заједница Србије и Црне Горе заснована на равноправним односима?
АМФИЛОХИЈЕ: Лако ћемо ако јесмо људи.
ЕВРОПА: Постављање металне цркве на Румији изазвало је прави политички земљотрес у СЦГ, посебно због ангажмана Војске државне заједнице.
АМФИЛОХИЈЕ: Војска има функцију да доприноси хуманим мисијама народа, а Црква је тај народ. Војни хеликоптер је на Румију слетао два пута. Први пут су нам часно помогли са црквом кад смо их замолили, а други пут су слетели 31. јула, и то без одобрења Врховног савета одбране, када се мали Владо повредио. На сву срећу, сада му је добро. Дете се затрчало и пало. Позван је МУП, али су се они премишљали да дођу, с обзиром на ову медијску хајку. Војска је оба пута часно реаговала. Приче да је било оних који су хтели оружјем да крену да руше цркву су претеране, али је тачно да је било људи који су говорили да ће и погинути ако треба. Ево сад чујем има неких људи који спремају неке перформансе, хоће да иду горе на Румију да праве некакве концерте. Само, бојим се, биће им мука да се попну горе јер није баш лако, треба пешачити три-четири сата. Није једноставно попети се на Румију. Пео сам се неколико пута после обнављања литије коју су комунисти забранили 1954, а сад се потомци тих истих комуниста противе градњи дркве на Румији. С литијом се родила идеја о обнови те срушене цркве.
ЕВРОПА: Замерају вам да подржавате Коштуничин пужевски корак према Европи.
АМФИЛОХИЈЕ: Све што је брзо, то је и кусо. Треба добро размислити кад човек негде крене, како треба да иде. Мора добро да одмери и своје снаге и своје моћи, да проучи коначне циљеве тога да би на крају стигао до њих. Данас је код нас много Европљана, а многи од њих су мене својевремено учили да Америке и Енглеска биће земља пролетерска. Нешто су се пребрзо од носилаца пролетаријата, спасилаца идеологије марксизма и лењинизма, преобратили у Европљане да би човек поверовао у њихов истински преображај. Мислим а је Коштуница на том путу најтрезвенији јер ни Европи нису потребни слугерање, просјаци и манипуланти. И они народи који улазе у ту Европу треба да улазе са својим достојанством, и да у њу унесу историјско богатство не одриучући се онога што су били кроз векове. Зар треба да будемо подрепаши те Европе тако што ћемо се одрећи онога по чему смо препознатљиви? Многи ти наши Европљани нису ни прешли праг Србије и Црне Горе. До јуче сам од њих бежао по Европи јер су ме оптуживали да сам слуга буржоазије, а сад сам за њих заостали недотупави Балканац.
ЕВРОПА: Видите ли уопште Србију као чланицу ЕУ и шта би требало да се деси да то постане реалност?
АМФИЛОХИЈЕ: Србија и данас, као и увек, припада Европи. Балкан је колевка Европе. Све што је здраво у Европи рођено је на тлу између Јерусалима, Атине и Цериграда, и то је преточено у оно што азивамо Западном Европом. Ми никада нисмо били ван европе, јер како може бити дрво ван корена из ког је израсло? Ми смо ту и сигурно је да ћемо и у новој концепцији европског уједињења заузети своје место. Али битно је да приликом уласка у те благодети које нам нуди Европа Србија не прода своју душу, да не прода веру за вечеру.
ЕВРОПА: Шта би тревало учинити да би се то што пре догодило?
АМФИЛОХИЈЕ: Све што се сада ради у том погледу. Ми смо оптерећени свим тим што нам се догађало, не само у последњих 15 година, већ од 1945. Ми превиђамо ране које и дан-данас крваре, нарочито је дубока рана Косова и Метохије. Шта ће нам Европа без Дечана и Пећке патријаршије?
ЕВРОПА: Да ли је држава докле је мач или је мач докле је држава?
АМФИЛОХИЈЕ: Сам назив каже да држава држи, а докле она постоји и докле су њене границе, руку на срце, ту мора да постоји и мач. То је тако од памтивека. Кад нема мача, држава одумире.
,ovo je moje misljenje.
