Književnost i populizam

Da li je književnost bila opterećena u nastanku , ljudskom željom da čitaju ono što im nedostaje?

Knjizevnost je kao i svi produkti ljudske aktivnosti nastala iz frustracije. A to je u skladu sa tvojom pretpostavkom da se radi o necemu sto pojedincu nedostaje. I ranije sam na forumu pisala o tome... radi se o potrebi, o nekoj vrsti olaksanja koja dolazi nakon izbacivanja "toga" iz sebe. Svaki covek ima potrebu da stvara. Mislim da ljudi koji pisu imaju vise frustracija i samim tim vecu potrebu da stvaraju novi svet u kome ce moci da funkcionisu, da ispolje sebe. U nastanku ili nastavku motivi knjizevnika su isti.

Da li je danas opterećena tim teretom?

Ne vidim da je to neki teret, u mom vidjenju stvari uvek je frustracija i problem ono sto nas pokrece da stvaramo.

Da li bi razvoj književnosti bio drugačiji da je od početka bila dostupna i drugim slojevima osim eliti?

Mislim da su svi ljudi isti u onoj osnovnoj prirodi i da se ne razlikuje sustinski elita od radnickih klasa, osim u manifestaciji. Nepismeni ljudi su takodje stvarali knjizevnost, usmeno se prenosilo. Tako je zapravo i pocela PRICA. Sto se populacija i kulturno bogatstvo povecavalo PRICA se sirila i rasla... i u jednom momentu je postigla kriticnu masu i sada nas ona zvace. Vise nismo sigurni sta je stvarno, a sta je virtuelno.

Da li bi se uticaj populizma osetio na nju i oduzeo joj autoritet koji ima ili je imala?

Trziste je svakako oduzelo onaj zivotni momenat, unelo dosta fiktivnog u nase zivote. Ne znam da li je to dalo dodatnu moc PRICI. Mislim da ona samo jos vise jaca time sto se pojavljuje sve vise lazi.
 
Па где нема квалитета, добар је и квантитет, јер из квантитета може произићи квалитет...

Популизам је смишљен са циљом скретања пажње људи док се иза окуке мути...
То тржиште је толико нарасло, да можеш цео дан да потрошиш,ако хоћеш на те глупости... а то је уједно и решење проблема повећања слободног времена које неминовно настаје као последица механизовања и аутоматизације производње..

Сектор услуга је сектор будућности
 
Književnost se razlikuje od ostalih oblika umetnosti jer je mnogo sadržajnija.
Ipak ono što ja smatram da je najveći kvalitet književnosti je to što se ona "žvaće".
Podrazumevam pod tim da za razliku od drugih umetničkih formi(struktura, već ne znam kako da ovde to nazovem), književno delo se čita brzinom koju bira sam čitalac. I plus još što je moguće REW i FORW tj , vraćanje na ranije pročitano...
Ova osobina mnogo znači, jer umetniku daje ipak izvesnu slobodu u podizanju nivoa svesti koju nudi čitaocu (za razliku od filma) i mogućnost da izbegne potpadanje pod utisak (kao što je u pozorištu). Tako može da se igra i sa odloženim smislom i sa raznim dubinama značenja "postavljenih scena" u književnom delu.

Medjutim značajnije je to što se delo prima u dužem vremenskom intervalu (nemogućnost brzog čitanja). To samim tim ostavlja duže vremena impresijama da deluju i iz podsvesnog predju u svesno. Izuzetno je pozitivno delovanje na emotivni razvoj ličnosti i ličnost samu...
I baš zbog tog odloženog i strpljivog ulaska dela u nas, manja je mogućnost nekontrolisanog serviranja i manipulacije....Manja , ali ne i isključena , naravno. Ovde više dolazi do izražaja efekat , devet puta laž deseti put istina....

Pri svemu ovome se baš pisana reč postavila kao najbolji "podizač nivoa".
Pre nastavka moram da odgovorim nešto "etotako"
----------------------------------------------------------------------
Književnost i nastajanje iz frustracija može pogrešno da se shvati , jer deo je nastao iz frustracija , a drugi deo iz kreativne potrebe (koju da čovek nije ispunjavao ne bi nastalo ništa , ali ne bi ni frustracija). Dečija književnost je prepuna knjiga koje su jako ozbiljne i nisu samo žarene laže , kao što većina misli. Moj prelaz na književnost starijih je baš bio karakterisan tim komentarom , zašto je sve prepuno frustracija i patologije u književnosti odraslih (iako se šekspir svrstava u književnost omladine i dece , a ima u njemu patologije, kao i u kafki , dostojevskom .....Laliću....). Ali ova patologija nije bila u funkciji dela , bila je mnogo više sama sebi svrha.....
Zato ja posmatram književnost odvojenu od tih patoloških i frustracionih momenata, i takva dela prezirem , jer smatram da su upravo proizvod "popularizma" u književnosti...Za razliku od mnogih koji smatraju žećeruše tipa Šeldona za popularizam .....
----------------------------------------------------
Razlikuje se ELITA od običnog sveta , po svemu i po prohtevima i po promislu ........A najvažnije je da se razlikuje po tome što jedni traže ono što im je servirano , a drugi ono što im se hoće i što vredi (Po ovakvoj izjavi ispada da nema razlike, osim ako dodam trajanje tih kvaliteta). Najbolje se to oseti u muzici, nešto je trajanja 15 dana , a nešto 4 godine i u ovo vreme "kratkog roka trajanja".
-----------------------------------------------------------------------------
Jedna od ideja postavljanja teme je bila , da književnost ima uticaj na živote čitaoca (pozitivno to vidim) i na razvoj društva (pozitivno , ali može preći u socijalno-nesvesno, ne zna se šta je od čega krenulo).
Od zahteva i samog stava umetnika (književnika) , kao i kritičarskih krugova , zavisi ono što postaje podrazumevano i "normalno" u književnosti (dobar deo toga postane normalno i deo socijalnog u društvu).
Dobar primer je tolerancija, patetičko šablonizovanje ljubavi, lažni altruizam pretočen u idealizam.Sve ovo se "dobro prima" i ima debela ledja u književnosti, i iako naglašavam , nisu to stvari protiv kojih sam, mada bih imao razloga da budem...
Ono što ustvari sledi iz prethodnog je to da tok ide dalje i sve više se zavlači u maštu, u vizuelizaciju nerealnog, koje tako pretočeno postaje socijalno . Primer za ovo je naše društvo , koje je baš zbog toga što je izolovano (bilo a i ostalo) iste informacije posmatra iz sasvim drugog ugla i drugačijih vrednosti....Tako da se bukvalno stiče utisak da je ovde zemlja fantazija u kojoj se ne živi kao u fantaziji , i da su svi pomalo na kreku....Sve po meni posledica svakodnevnog maltretiranja politikom i društvenom "stvarnošću" koja je bila u slobino ali je se čak i razmahala posle slobinog "doba".
........................................................................
To se ne leči tako što se izjednačimo sa Bušovim, ili šrederovim stvarnostima....I ostanemo nasmejani pred ismejanim japanskim carem (od strane USA) ili kao jadnim arapima , bogatim i planincima bez planina....
----------------------------------------
Mnogi ne shvataju da je negativna slika o Srbiji i Jugoslaviji od slobinog vremena počela da stiže i od mnogih šanera i "trbuhom za kruhom " emigranata iz Srbije...
Koji srbin čeka u redu u inostranstvu , koji gleda da ispoštuje red (osim ako su velike kazne) radi poštovanja drugih....
Tu sliku ostavljaju "naši" zemljaci koji dobijaju etiketu "vaši" u inostranstvu....

Još smo i ponosni.....
 
@Tuzni Patak,
Sa mnogim stvarima poslednjeg posta bih mogao da se slozim...Govoris o podeli na frustraciju i kreaciju ali Patak,kreacija proizilazi iz frustracije;to nisu dve razdvojene celine,vec uzrocno-posledicna veza.Kada si spomenuo deciju knjizevnost,mislim da si zaso u samu sustinu umetnosti uopste-detinjstvo.Ja mislim,da svaka umetnost proizilazi iz igranja.Igra je deci osnovna zanimacija koju odrasli olako pezorativno okarakterisu.Iz igre proizilazi mastovitost ili mastovitost proizilazi iz igre-to ti je ko pitanje i kokosci i jaju.Ne slazem se sa onim sto smatras patologijom,patologija je mnogo dublji pojam,ti si mu dao negativnu konotaciju simbola nipodastavajuceg odnosa konformista i populizma u knjizevnosti koji svesno ili nesvesno unose nekvalitet kao opsteprihvatljivo.To stoji,ali to nije patologija-patologija je nezdravost,nezdravost stvaraoca koja je vise-manje neizbezna.Patologija,ovako shvacena, mozda proizilazi iz univerzalne nesvojstvenosti psihe odraslih ljudi da se nose sa igrom.Otuda i sklonost mnogih velikih umetnika ka samodestrukciji.Poslednji deo gde izvodis zakljucke o nasoj konkretnoj situaciji nije mi bas najjasniji za ovu temu...uticaj knjizevnosti pogotovo u nasem podneblju je mizaran,jer nema kvaliteta,sto je i razumljivo.Ako si hteo da izvuces paralelu izmedju uticaja populizma i samog populosa,mogao bih da se slozim....ali ja sam mozda naivan pa ipak verujem da ako kvalitet postoji nema nacina da se on ne prizna u doglerdno vreme ma koje ono bilo.
 
divlja u srcu:
:-D

Patak, ne poznajes osnovne stvari i osnovne pojmove kad je rec o umetnosti. Previse ti je prica usiljena i naopaka, cak nakaradna, kao kad bih ja pocela da filozofiram o npr. termoregulacionim masinama. :-)
Kliknite za proširenje...
Ako je tvrdoglavost odlika srpskog naroda,onda ti ne treba zavirivati u licnu kartu...Unifikacija sopstvenog naroda(steta),ali uklapas se u sliku...Sekspir nikada nije spadao u knjizevnost za decu i omladinu,iako ovu drugu izuzetno cenim,posebno kao i crteze za decu,jer razvijaju zacudnost,podsticu asocijativno misljenje kod dece itd.Sta ce Lalic tu? Mislim da ti je u citanju omakla srz(ili dobar profesor),a da ne ulazim u ostale vrednosti Sekspira kao dramskog pisca,sto dobro znaju oni koji su ga citali u originalu i prevodili,vec sama idejna osnova istog,koja je i vremenski i mesno slobodna,uvek primenjiva i aktuelna...to je ono vecno sto ne zastareva,i sto spada u klasike sv.knjiz.Danasnja savremena knjizevnost ima potpuno nove okvire(koncept),pristup,stilove,publiku,rok trajanja-od Eka do Kuelja,i svako se negde pronadje ili ode i malo dalje,pa istrazuje u nepoznato...ta potreba kod citaoca nikad nece nestati;patologije u knjizevnosti ima,ali zar je nema i u stvarnom zivotu???Ne govorim sada o biografijama pisaca,vec o konkretnoj sadrzini dela.Cesto neku pojavu pojedinac sretne u delu pre no u stvarnom zivotu...i upozoren je, unapred...bolje shvata i ljude i svet oko sebe kada vidi najrazlicitije pojavnosti i oblike....itd.Ma,ovo je suludo.........................ZASTO CITATI? IZ MILION RAZLOGA(ako ni zbog cega,onda bar zbog pismenosti!)
 
Poceti helenskim dramama;oplemeniti se Cehovom i Puskinom.............,procitati Sekspira i Getea..............,pa savrem.klasike..............,pa preci na mod.knjizevnost..............U 9.god.dobih knjigu Sekspir u pricama-izdanje prilagodjeno za decu,i vec tada sam znala da je Sekspir dramski pisac za odrasle,ali sramota je i steta da ljudi koji zele da budi svestrani(pa valjda i intelekt.elita) mesaju i ne znaju osnovne pojmove,sto bi trebalo da zna svaki prosecni gradjanin.......Nekada je intelektualac morao da razume i modernizam i modernu poeziju,ovakvo stanje stvari bilo je,prosto,nezamislivo!!!Slusajuci prof.Bozica sa Muzicke akademije,uverena sam da cemo imati jos takvih ljudi...;i da ne treba gubiti nadu....poz.svima
 
Kako se baviti sociologijom kulture i umetnosti,ili konkretno knjizevnoscu,ako se ne poznaje estetika,u drugom slucaju,ako se ne vlada stilistikom ?Da li se na to ima pravo?Da li je dovoljna neka dobra teorija knjizevnosti i fenomenoloski pristup?Jakobsonova Lingvistika i poetika(ruski formalisti),Bart,Mukarzovski,praski jezicki krug,psihoanaliticka i arhetipska knjizevna kritika,Heidegger-ovi radovi i hermeneuticki pristup,posebno u tumacenju poetike,Jauss i teorije recepcije u sociologiji knjizevnosti(konkretno zanimljivom za ovaj poduhvat),u koja ulaze i druge skole,Goldmannova istrazivanja odnosa knjizevnih i dr.struktura,odnosno knjizevnosti i drustva?Poznavanje razdoblja,epoha,stilova,poznavanje radova T.S.Eliota;Richards-ovog The Four Kinds of Meaning;poznavanje strukture romana(uzmi V.Kajzera) itd.itd.?Ne,ni to nece biti dovoljno,ako se redovno ne cita(konkr.dela) i ne poznaju bar dva strana jezika,da bi uopste mogle da se prate najnovije tendencije u ovoj sferi ! Ponekad je bolje ostati na procitanom delu,i ne upustati se u sfere za koje su potrebne decenije rada i proucavanja,a sta li se analizira,ako ne neki konkretni sadrzaj?Ovo nije ni dnevno novinarstvo,ni kritika tv sadrzaja,pokusaj koji se pretvorio u ......,iako je pocetna ideja bila dobra,ja se zaista ne bih upustala u takav poduhvat...jedino ako bih zelela da doktoriram na kompjuteru...a onda verovatno ne bih bila ovde,vec u biblioteci,i bilo bi me briga sta ko kaze,jer ne bih imala vremena da dignem glavu,a kamoli da kuckam po tastaturi!!!
 
Očigledno da meni nije cilj baviti se sociologijom kulture i umetnosti, jer to odmah upadne u kliše u kome se ti nalaziš , i na kraju se sve svede na konformističko produbljivanje u već zabraždeno....

Tema ovde nije produbljivanje već zabraždenog , za to je stvarno putanja ta koju si navela....

Ti postavljaš drugo pitanje, a to je da li neki outsider treba postavljati pitanja o nečemu....
Moje mišljenje je očigledno da treba, jer samim tim što nije duboko zabrazdio u misaone tokove ima drugačije mišljenje i ugao gledanja. Taj ugao može biti laički , totalno neopravdan , a može biti i izvor preispitivanja....
Očigledno je i to , da ti tome prilaziš kao učiteljica koja ocenjuje djake, znači belo je belo , crno je crno....Za to ima mesta u drugim situacijama, ovo je filozofija i tu mora biti dozvoljen stalni upit i upliv....Tu obe imate jasan stav, "mrzi nas da učestvujemo , sve je već otkriveno, mi smo high class".

Vaš izbor, jasno je da sam i ja i ostali videli taj stav ovde bar nekoliko puta....
Šta dalje?
Ili vas mrzi ili zaključite nedokazanost autora. U oba slučaja reakcija će biti drugačija od ove pokazane.....
 
Ava G.:
Vidis,namerno sam stavila njega,al'necu sada da objasnjavam...svi smo mi pomalo to-licemeri...Nije poenta Patak,ovde sam krace od vas, pa ne znam sta je sve on pisao,i ovo nije prepucavanje s njim licno,vec sto se jedan nakaradan stav protura na filozofiji kao "velika pamet",i to bez trunke straha i samokritike...i niko ne reaguje...NIKO...Mozda treba biti mudriji ,pa umesto da gadjas,lepo ugasis TV,sto cu sada i uciniti...poz svima
Kliknite za proširenje...

Nije na njima da reaguju AKO TI SMATRAŠ DA TREBA DA SE REAGUJE.
Ti treba da reaguješ....

I komentar da Šekspir nije dečija i omladinska književnost nije uopšte kulturan na mestu gde si ga stavila...Ovde je možda i bilo mesto za njega.
-------------------------------------------------------------
Ali eto i ti moraš da se učiš dok si živa.........
 
Ma,razumem ja tebe,al' ne mozes ni sebi da das toliku slobodu,postaje suludo...ako sve osudis kao konformizam,onda,maltene ispada da i ne treba da idemo u skole,raskinucemo sa autoritetima....anarhizam,je l' ? p.s.Nemam sad vremena,mozda se ovih dana udubim u temu,zurim.........caos p.p.s.Pa,naravno,svako se uci dok je ziv...;nikad nije sve otkriveno,ne mrzi me da ucestvujem,nisam "high class"(ma sta ti pod tim podrazumevao);sada stvarno nemam vremena
 
Kad sam rekla da je "licnost onaj koji se razvija", Patak mi je nalepio da sam povrsna i usmerio me na knjige u kojima je licnost definisana, al' nijednim argumentom, pa ni definicijom, nije ni pokusao da to moje shvatanje obori. Patak, ne moze to tako. :)
 
Mislim da je tamo gde se govorilo o ličnosti , bilo i rečeno da su svi individue (i Vladeta ima iste definicije ) ali da se samo deo razvije u ličnosti, tako da termin unapredjenje ličnosti po tome nije dobar....
Mislim takodje da je tu rečeno i da je ličnost ono biće koje je spoznalo važnost i razliku izmedju samopostojanja (u smislu ja živim , ja radim , ja umirem, šta me briga za ostale) i duhovnih vrednosti oličenih u božijim zakonima (ne u smrtnim grehovima i ne u veri)

Ovo drugo , možda ne tim rečima....

Ali nalepnicu da si površna nema šanse da si dobila zbog navedenog.....već verovatno zbog ostatka...
------------------------------------------------------
A za alter ego Ava G.

Nikako osuda.....samo svesnost postojanja......
I hvala puno.....očekujem oštre reakcije , ali i na papiru argumente i na dalje......kad si krenula , nemoj prestati.....
Pitaš se zašto niko ne reaguje? Zato što nema društvenih normi, nema ustanovljenih društvenih vrednosti , i onda imaš jako izražen "pacovski efekat" , a to je kad se oseti slabost ili podrška većine, onda se krene u linč.....

Zato konformista koliko hoćeš, ulizica takodje, ili ono što je najcenjenije , ljudi na mestu....
(oni koji nahvale uglavnom , i periodično spuste, radi povećanja značaja i truda oko njih.....)

Prevedeno na fiziku, ne moraju svi da znaju odakle su izvedene i koje su tačne formule i korekcije koje važe u nekom modelu , situaciji. Ali stvaraoci moraju biti svesni tih aproksimacija koje se čine kada se ponude jednostavne formule tipa F=m*g, inače bi i nauka bila prepuna dokaza kuglica koje se beskonačno vrte i prave perpetum mobile....

Sve više počinjem da verujem u onu teoriju o peru, a to je da ljudi veruju u ono što ih podseća na sopstvene "vrednosti" i sve ostalo shvataju kao mahanje mačem oko njih, i jednostavno kao pero lepršaju po prostoru nikad težeći zemlji , kao nečem realnom.....
 
Kako - početi helenskim dramama?!?
To što su Hesiod, Homer, Eshil, Sofokle, Euripid, Aristofan ili Menander pisali pre nekog Dostojevskog ili Hemingveja ili Kafke - uopšte ne znači da treba da budu i prvi čitani.
Čak suprotno, jer kako nameravaš da stigneš do esencije, ako ne napraviš prve korake?
 
I nemojte grditi Patka.
Nemojte same upadati u zamku koja glasi: Ko nema para da kupi, nema prava ni da kritikuje.
Nije Tolstoj pisao da ga čita šaka "visokoobrazovanih" profesora, nego čitav svet.
Kad bi ste danas tom istom Tolstoju rekli da je njegovo delo nerazumljivo i da treba da ostane takvo - nerazumljivo i van sveta - starcu iz Jasne poljane ne bi preostalo ništa drugo nego da se ubije.
 
Mozda je malo off topic,al po meni je tu problem i u mediokritetima tzv.elite....konkretno:kad citas Platona,Aristotela ili nekog drugog antickog mislioca,to je INTERESANTNO jer je JASNO prikazana SUSTINA onog sto je pisac hteo da kaze....kad citas nekog naseg DR.-a,to je pre svega YEBENO DOSADNO,nerazumljivo i prazno prezvakavanje sta su pomenuti velikani hteli da kazu uz namerno ubacivanje sto vise "strucnih"izraza ta bi se tema prikazala sto nerazumljivijom i toboze intelektualno dostupnom samo uskom krugu ljudi.Sve to zbog idejne ispraznosti i sustinske prosecnosti pomenutih DR-a koji ako cemo posteno,nemaju nista konkretno da kazu nego samo seru u prazno i provode po ceo zivot po raznim institutima dajuci ocene o stvarim o kojima pojma nemaju nadajuci se da ako im kosa dovoljno posedi i ako im otpadne dovoljan broj vlasi sede kose,mozda neko setiti da ih uclani u Sjebanu Asocijaciju Najvecih Umobolnika -SANU koji ima vise clanova od Francuske Akademije nauka i metnosti.
A gde je koren tom problemu?Paaaa mozda konkretno u "slucajnosti"da sinovi profesora na fakultetima nekom kosmickom igrom slucaja postaju asistenti i vremenom zamene klupe koje su im tate ili mame godinama grejali.Velika je verovatnoca naci profu ciji su cale ili keva predavali na istom fakultetu,neretko i isti predmet ko i on-it runs in the familly....
 
Mudri ljudi skoro dve i po hiljade godina lupaju glavu o Platonovom "Mitu o pećini" svakodnevno otkrivajući sve nove i nove dimenzije te slike-priče.
A onda dođe neko i kaže - to sam pročitao kao mali. Sad kad si veliki - Šta si pročitao?
 
Dragi sejac,a i ostatak ekipe,bas mi je drago sto ti za nas ponovo otkrivas Ameriku...Samo mislim da si me prilicno bukvalno shvatio...Pa,naravno da se jednim delom moze baviti godinama,I TO NIKO NIJE SPORIO...Uzmi samo Bibliju... Posto sam se licno godinu dana bavila Miltonovim Paradise lost,odlicno znam o cemu govoris,i koliko razlicitih tumacenja ima...Mozes svaki stih da iznova i iznova vracas...Proucavala sam i mitove,i to na engleskom,mislis da mit o Edipu nema vise od 1 tumacenja?Mislis da bih bez grcke mitologije mogla da citam i analiziram Dzojsa?Sada se konkretno bavim strucnim prevodom,i znam da savremeno usko usmerenje u svim oblastima(strucnost) podrazumeva i malo slobodnog vremena za druge sadrzaje,samo to ne znaci da ce se potreba za citanjem vanstrucnih sadrzaja svesti na nulu.Ona,doduse,nece biti velika,ali zato je vazna uloga obrazovnog sistema da kod deteta i mladog coveka taj osecaj razvije ili produbi...I naravno,da, hronoloski redosled je ovde pogresno i bukvalno protumacen,mada,moram da priznam,za neke stvari je mozda i kasno...Pogledaj sta sam pisala kao Darby 8 ,videces da se u mnogim stvarima slazemo.......Eto,na moje veliko zadovoljstvo,trenutno sam nasla i citam Misel Onfrea- Ateolosku raspravu(savremeno i aktuelno stivo),a od knjizevn.sadrzaja nadoknadila sam nesto propusteno,Arundhati Roy-The God of Small Things;posto citam na stranim jezicima,trenutno mi je tu(jos nisam pocela) i biografija jedne rock ikone,hajde sada da ne reklamiram koje,Amazon books,lako stivo...Zadovoljan? ;) Sta ti citas?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Umri_muski
Etika i zivot
Odgovora
19
Pregleda
112
Umri_muski
Umri_muski
Nina
"Simpsonovi" i filozofija.
Odgovora
3
Pregleda
275
suave
suave
Steinadler
Dimenzija izmedju spoznaje i stvarnosti
2
Odgovora
34
Pregleda
695
Steinadler
Steinadler

Back
Top