Средишње место у Совјетима здравога разума Доситеј додељује излагању комплетног образовног система за српске школе. Правилно образовање јесте темељ сваког човека, али оно што је изузетно битно а често остаје по страни јесте чињеница да је од необразовања једино горе погрешно образовање. Доситеј у свом образовном програму наводи предмете које би једна школа морала да има. Занимљив је повод због којег је Доситеј започео ову детаљну расправу. Наиме, мештани једног градића у Банату обећали су новчану помоћ за штампање књиге, а потом су обећање и погазили рекавши да су почели да зидају две звонаре испред цркве, па док не завше тај посао и док не купе звона, не могу помоћи Доситеју.
Разочаран Доситеј суочивши се поново са препрекама приликом штампања овога дела, почиње расправу да би показао сву бесмисао сујеверја, те том приликом изговара чувену своју реченицу: „Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце. Оне војују и побјеждавају“! Уместо те две звонаре, паметније би било, рећи ће Доситеј, да су сазидали две школе – једну за мушку, а другу за женску децу. Док би се те две школе зидале, требало би међу том децом изабрати оне који су склони науци и послати их у свет на школовање, да би по повратку били учитељи у оним сазиданим школама. Оно што је такође битно јесте то што Доситеј истиче неопходност женског образовања, истичући да је мајка први и најбољи учитељ свога детета.
kao što vidite, za sve su krive Lale
