Klizi li Evropa u desno?

Izbori za Evropski parlament – desnica jača za oko 40 mandata

Prema računici portala European Western Balkans, u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta među nezavisnim poslanicima bilo je 28 desničara dok ih sada ima oko 54, što predstavlja uvećanje od 26.

To znači da, uz onih 13 mandata više koji su pripali grupama ECR i ID, u novom Evropskom parlamentu ima oko 40 desničarskih poslanika više, što je povećanje za oko 5%.

Ostaje da se vidi da li će se sada neke od nezavisnih partija priključiti već postojećim poslaničkim grupama ili formirati nove.

Kakvi su rezultati desnih partija po državama članicama?​

Najviše je ojačalo francusko Nacionalno okupljanje predvođeno Žordanom Bardelom i Marin Le Pen, koje je sa 18 poslaničkih mesta u prethodnom sazivu skočilo na 30. Alternativa za Nemačku je uvećala svoj broj poslanika sa 11 na 18.

Takođe je rast doživela Partija slobode Gera Vildersa, trenutno deo vladajuće koalicije u Holandiji, a partije poput rumunskog AUR i poljske Konfederacije prvi put su ušle u Evropski parlament.

U Italiji, partija premijerke Đorđe Meloni “Braća Italije” je osvojila 24 mandata a Liga Matea Salvinija, njen koalicioni partner, 8. Zanimljivo je da su u odlazećem parlamentu ove dve partije takođe zbirno imale 32 mandata – samo je odnos snaga bio obrnut, odnosno Liga je imala više a “Braća Italije” manje.

Sa druge strane, istaknute konzervativne partije Pravo i pravda u Poljskoj i Fides u Mađarskoj su, na ovim izborima osvojile nešto manje poslaničkih mesta u odnosu na 2019. godinu.
 
Poslednja izmena:
А, шта тебе као пропалог левака и левичара интересује ?

Дошли сте нам са Запада.
Jes a tvoji su bolji - kralj u Englesku sa narodnim parama a četnici sa ustašama na istom brodu za Ameriku...

Bilo i nepismenih ustaša i četnika pa nisu čitali koji brod ide tačno za Ameriku a koji za Australiju...

I ti nekom podmećeś Zapada, a?
 
Jes a tvoji su bolji - kralj u Englesku sa narodnim parama a četnici sa ustašama na istom brodu za Ameriku...

Bilo i nepismenih ustaša i četnika pa nisu čitali koji brod ide tačno za Ameriku a koji za Australiju...

I ti nekom podmećeś Zapada, a?

У бокте... ала си ти крезуб ...

А тек што шећ бити.

Него, јел се тебе стиде твоји преци ?
 
Opšti izbori u Austriji biće održani 29. septembra, saopštio je austrijski kancelar Karl Nehamer.

„Na sutrašnjoj sednici Vlade, 29. septembar biće određen kao datum izbora za Nacionalni savet“, naveo je Nehamer na platformi Iks, prenosi N1.

On je dodao da se time omogućava parlamentu da ispuni svoj puni petogodišnji mandat kao što se očekivalo.

Nacionalni savet je donji dom parlamenta.

Austrijska krajnje desničarska Partija slobode (FPO) obećala je, nakon što je pobedila na izborima za Evropski parlament u toj zemlji, da će preneti zamah svoje prve pobede na evropskim izborima na nacionalno glasanje za parlament.

U Austriji, kao i u Francuskoj, na izborima za EP pobedile su stranke desnice. U Francuskoj je zbog toga predsednik Emanuel Makron raspustio skupštinu i i raspisao nove izbore.

https://nova.rs/vesti/svet/i-u-aust...cala-isti-scenario-i-na-nacionalnim-izborima/
 
Poslednja izmena:

Izbori u Belgiji: Dominacija flamanskih nacionalista, De Kro poručio da je "odlazeći premijer"​


Rezultati izbora će dovesti do složenih pregovora u zemlji podijeljenoj jezikom i dubokim regionalnim identitetima, piše AP
De Kro, Foto: Screenshot/Youtube


Flamanske nacionalističke partije dominirale su na juče održanim opštim izborima u Belgiji u nedjelju, pošto je liberalna stranka premijera Aleksandera De Kroa doživjela udarac, a sada se naziru teški koalicioni pregovori za formiranje nove vlade, prenosi agencija Asošiejted pres (AP).
Uprkos anketama koje su predviđale da će krajnje desničarska, antiimigraciona partija Flams Belang postati glavna politička snaga u zemlji sa 11,5 miliona stanovnika, desničarska nacionalistička Nova flamanska alijansa (N-VA) zadržala je svoje prvo mjesto, sa 22 odsto glasova, prema privremenim rezultatima Ministarstva unutrašnjih poslova.

Flams Belang je na drugom mjestu, sa od 17,5 odsto, ispred Socijalističke partije Voruit, koja je osvojila oko 10,5 odsto glasova.
De Kroova partija je osvojila manje od sedam odsto glasova, znatno zaostajajući za krajnjom ljevicom.

"Ovo je veoma teško veče za nas, izgubili smo. Od sjutra ću biti odlazeći premijer. Ali mi liberali smo jaki i vratićemo se", rekao je juče De Kro.
Rezultati nedjeljnih izbora će dovesti do složenih pregovora u zemlji podijeljenoj jezikom i dubokim regionalnim identitetima, piše AP.

Belgija je podijeljena po lingvističkim linijama, sa frankofonom Valonijom na jugu i Flandijom na sjeveru u kojoj se govori holandski, a vlade se uvijek formiraju koalicijama sačinjenim od stranaka iz oba regiona.
Vlams Belang je do sada bio blokiran da uđe u vlade jer su mejnstrim stranke obećale da će ga isključiti sa vlasti u skladu sa doktrinom "cordon sanitaire" (odbijanje jedne ili više partija da sarađuju sa nekom drugom partijom).
De Kro je na čelu koalicione vladu od sedam subjekata koja je formirana nakon skoro 18 mjeseci razgovora nakon prethodnih izbora prije pet godina. Čekanje je bilo još duže nakon glasanja 2010. kada je zemlji bio potreban 541 dan da formira vladu, što je i dalje svjetski rekord.
Pošto je više od osam miliona Belgijanaca izašlo na birališta po toplom i sunčanom danu, birači su ponekad morali satima da čekaju u redu prije nego što su mogli da glasaju u Briselu, glavnom gradu zemlje.
Kako su se neki ljudi borili sa vrućinom, Crveni krst je navodno pomogao i podijelio flaše vode, piše AP.
Bilo je i izvještaja o nepravilnostima, jer su pojedini maloljetni birači kojima je bilo dozvoljeno da glasaju samo na evropskim izborima uspjeli da glasaju i na regionalnim i saveznim izborima na kojima nisu imali pravo da učestvuju.
Tinejdžeri od 16 i 17 godina su imali pravo da glasaju po prvi put na evropskim izborima, ali belgijski državljani moraju imati najmanje 18 godina da bi glasali na ostalim izborima.
Poslije izvještaja u lokalnim medijima u nedjelju da su na sva tri izbora glasali ljudi mlađi od 18 godina, ministarka unutrašnjih poslova Anelis Verlinden rekla je za VRT da su "greške bile ograničene" i da će sve pritužbe biti ispitane.
 

Katastrofa na EU-izborima: Šta čeka nemačku vladu?​

Dojče veledanas 07:33
olaf šolc
Foto: EPA-EFE/FILIP SINGER

Nemački Demohrišćani pozivaju na nove izbore, kao u Francuskoj. Ali, socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc nema interesa za to.

Francuski predsednik Emanuel Makron reagovao je odmah. Posle poraza koji je njegov partijski savez pretrpeo na evropskim izborima, on je u nedelju uveče raspisao nove izbore za Nacionalnu skupštinu, odnosno francuski parlament.
I nemački kancelar Olaf Šolc (SPD) je posle evropskih izbora shvatio da su takozvane „semaforske stranke“ (SPD, Zeleni i Liberali) koje sačinjavaju njegovu saveznu vladu očigledno izgubile. Socijaldemokrate su sa 13,9 odsto ostvarile najgori rezultat ikada na nekim nacionalnim izborima. Zeleni su pali na 11,9 procenata. Liberali (FDP) su dobili 5,2 odsto.

Katastrofa sa najavom​

Troje od četvoro građana Nemačke nezadovoljno je saveznom vladom, a podrška strankama koje je sačinjavaju odavno je na niskim granama. Situacija se još više pogoršala na ovim evropskim izborima. Čak je i delimično desničarsko-ekstremistička stranka Alternativa za Nemačku (AfD) prošla bolje sa 16,5 odsto osvojenih glasova.

Jasni pobednik izbora su Demohrišćani, savez CDU i CSU, koji su zajedno dobili oko 30 odsto. Njihov plan da glasanje za Evropski parlament predstave kao nacionalne izbore se isplatio. „Još jedan razlog da glasate za CDU – semafor“ – to je bila jedna od poruka sa plakata CDU poslednjih dana pred evropske izbore.

Novi izbori kao u Francuskoj?​

Lideri CDU Fridrih Merc i CSU Markus Zeder pozivaju na nove izbore u Nemačkoj. Evropski izbori su bili „glasanje o semaforskoj koaliciji“ i „jasno izglasavanje nepoverenja“ kancelaru, rekao je Zeder u Minhenu. Šolc, dodao je, više nema ni legitimitet, niti uživa poverenje među stanovništvom. „Olaf Šolc je kralj bez zemlje. A ako vladajuća semaforska koalicija jednostavno nastavi kao do sada, to će, kaže Zeder, „duboko frustrirati ljude“.

Uprkos nezadovoljstvu – redovni izbori 2025.​

Ali, vanredni izbori za semaforsku koaliciju ne dolaze u obzir. Portparol vlade Štefen Hebeštrajt naglasio je u ponedeljak da se o tome nije razmišljalo „ni sekunde“. U Nemačkoj se očekuje da sledeći saziv Bundestaga bude izabran redovno, na jesen 2025. godine. „Planiramo da to na taj način i sprovedemo“, rekao je Hebeštrajt. Planirano je da vlada potraje četiri godine.
Njihova odluka je takva verovatno i zbog činjenice da bi nemački kancelar – za razliku od francuskog predsednika – na vanrednim izborima verovatno izgubio. Makrona direktno bira narod i na funkciji je do 2027. godine, dok nemačkog kancelara bira većina poslanika u Bundestagu.

Novi izbori: rizik za SPD, Zelene i Liberale​

Iz razloga političke stabilnosti, u Nemačkoj nije tako lako raspustiti Bundestag i raspisati vanredne izbore. Preduslov je da kancelar više nema većinu poslanika iza sebe u parlamentu. Šolc bi u tom slučaju mogao da zatraži od saveznog predsednika da raspusti Bundestag i raspiše nove izbore.
Ali SPD, Zeleni i Liberali za to nemaju nikakvog interesa. Pored gubitka vlade, brojni poslanici bi verovatno morali da strahuju i da više neće biti izabrani u Bundestag.

Tenzije u vladajućoj koaliciji​

Postavlja se, međutim, pitanje da li je strah od gubitka vlasti dovoljan da se prevaziđu centrifugalne sile i problemi u vladajućoj koaliciji. Odnos SPD, Zelenih i Liberala odavno nije dobar.
Politički sporovi su svakodnevni i stalno se potvrđuje da su politički interesi dve fundamentalno levičarske stranke i jedne ekonomski-liberalne stranke veoma različiti.

Evropski izbori: spor u koaliciji naneo štetu​

Za generalnog sekretara SPD-a Kevina Kinerta, to je jedan od razloga za loš rezultat njegove stranke na evropskim izborima – kako je rekao nakon sastanka Izvršnog odbora SPD-a u Berlinu. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je to tako i zbog toga kako same vladajuće stranke gledaju na semaforsku koaliciju.
Članice koalicije su, naime, poslednjih meseci u više navrata naglašavale da njihov rad mora biti bolji, konstruktivniji i ciljaniji, ali gotovo ništa nije postignuto i Kinert sve više shvata da se ti sukobi neće srećno rešiti. „Malo je verovatno da će se sutra sve to smiriti, ako se svi udruže“, kaže on.

Budžet za 2025: rupa od milijardu dolara i kočnica zaduživanja​

U stvari, spor će se verovatno još više rasplamsati. Vlada planira da 3. jula predstavi nacrt saveznog budžeta za 2025. godinu. Pritom u kalkulacijama o prihodima i rashodima države postoji ogromna rupa koja se meri milijardama. O tome kolika je ona zaista, savezni ministar finansija i lider FDP-a Kristijan Lindner i dalje ćuti.
Procene se kreću od 25, do 50 milijardi evra. Lindner želi da uštedi novac pre svega na socijalnim davanjima i tako nastavi da se pridržava odredbe o „kočnici zaduživanja“. To pravilo je, naime, upisano u Osnovni zakon (ustav Nemačke) i ono predviđa da država može da troši samo onoliko novca koliko prihoduje. Međutim, mnogi u SPD-u i među Zelenima želeli bi da suspenduju dužničku kočnicu i da svežim kreditima zapuše rupe u budžetu.

Uloga Liberala u održavanju vladine većine​

Lindner je još pre evropskih izbora zapretio da će svako ko želi da suspenduje kočnicu zaduživanja morati da potraži drugu većinu u parlamentu. Za njegovu stranku je fiskalna disciplina politički kredo i ona ne može sebi da dozvoli da od toga odstupi. Drugim rečima, Liberali bi u tom slučaju verovatno napustili koaliciju.
Kancelar Šolc to zna i on apsolutno želi da održi koaliciju na okupu. Zato se izričito slaže s Lindnerom po pitanju kočnice zaduživanja – na veliku žalost njegove SPD, u kojoj se zbog toga i pre evropskih izbora glasno gunđalo. „Nije moguće da se uštedi 30 ili 40 milijardi iz saveznog budžeta“, govorio je na primer kopredsednik SPD-a Lars Klingbajl.

Budućnost semaforske koalicije​

Sada, posle evropskih izbora, vodeće socijaldemokrate biće samo još glasnije. Sigurno je da nećemo podržati bilo kakve rezove koji ugrožavaju socijalnu koheziju, rekao je generalni sekretar Kinert. On kaže da ne može da zamisli „nikakav scenario“ u kojem bi SPD pristala na takav budžet. „Čista socijaldemokratija, više SPD-a u koaliciji“ – to su zahtevi koji se iz centrale stranke upućuju kabinetu kancelara. Da li Šolc to može da primeni?
Njegov dosadašnji pristup je bio da poentira sa oprezom i da se profiliše kao medijator u sukobima. Na evropskim izborima se na primer predstavljao kao „mirovni kancelar“ – ali to očigledno nije uspelo.

Šolc – demonstrativno miran​

Olaf Šolc nakon poraza na izborima ne deluje ni depresivno, ni zamišljeno. Kao da se ništa nije desilo, on je u noći nakon glasanja opušteno prošetao po izbornom štabu SPD-a i pravio selfije sa svojim stranačkim drugovima.
Kriza još jednom pokazuje da Šolc nije tip osobe koja deluje naprečac. Naprotiv. Ni otpor, ni poraz ga nikada nisu zaustavili. To se više puta pokazalo u njegovoj političkoj karijeri dugoj više od tri decenije. Kada bi pao, ustao je i nastavljao dalje.

FDP i Zeleni posle evropskih izbora​

Ali, ni lider FDP-a Kristijan Lindner ne pokazuje spremnost na kompromis. U poređenju sa saveznim izborima 2021. godine, njegovi Liberali jesu izgubili, ali su u poređenju sa evropskim izborima 2019. u stvari malo poboljšali svoj rezultat. Linder to tumači kao „snažan signal stabilizacije koji želimo i politički da iskoristimo“.
Kad se tome dodaju još i Zeleni, možda se može zamisliti šta sve čeka semaforsku koaliciju. Lider stranke Zelenih Omid Nuripur upozorava koalicione partnere da moraju da vode računa o tome da „mi zemlju stavljamo ispred stranačkih boja“. To posebno važi za predstojeće pregovore o budžetu. Nuripur tome dodaje, gotovo molećivo, da nema smisla „nastaviti da se spor vodi javno“.
 

Evropski izbori: Istok Evrope ipak nije skrenuo udesno​

Dojče veledanas 08:33
Evropski izbori: Istok Evrope ipak nije skrenuo udesno 1
Foto: Aleksandar Roknić

Na istoku Evrope je krajnja desnica ponegde dobila manje glasova od očekivanog. Posebno su iznenađujući rezultati u Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj. U Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji pobedile su proevropske snage.

Šok u Evropi je veliki: u najvažnijim zapadnoevropskim članicama EU ekstremno desne ili stranke s desnog ruba na evropskim izborima postigle su dobre rezultate ili su čak pobedile. Među tim zemljama su Nemačka, Francuska, Italija i Austrija. Ali, na istoku Evropske unije situacija je drugačija – pre svega drugačija od ustaljenog imidža tog dela Evrope. U predubeđenjima mnogih taj region je glavno uporište Viktora Orbana i Jaroslava Kačinjskog, region nacionalista i populista.
Od Baltika do Bugarske na ovim evropskim izborima nacionalističke, desničarske i evroskeptične stranke gotovo svuda nisu ispunile svoja očekivanja ili su izgubile glasove. Samo u Sloveniji i Češkoj pobedile su stranke koje su povezane s Orbanom i njegovim desno-nacionalističkim Fidesom.
Inače je slika svuda iznenađujuća. Tako je u Mađarskoj po prvi put nakon mnogo godina Orbanova stranka na nekim izborima izgubila značajan broj glasova, a 30 odsto je osvojio jedan novi lik na političkoj sceni i premijerov izazivač. U Poljskoj je neočekivano pobedila proevropska i liberalno-konzervativna koalicija premijera Donalda Tuska. U Slovačkoj je jasnu pobedu odnela progresivna stranka, ostavivši iza sebe vladajuću stranku SMER desno-nacionalističkog premijera Roberta Fica. U Rumuniji i Bugarskoj su desničarsko-nacionalističke i proruske stranke dobile manje glasova nego što se predviđalo ili nisu uspele da poboljšaju svoje dosadašnje izborne rezultate.

Promena na vlasti u Mađarskoj 2026?​

Najimpresivniji su rezultati evropskih izbora i istovremeno održanih lokalnih izbora u Mađarskoj. Po prvi put nakon 2009. na evropskim izborima Orbanov Fides i njegov manji koalicioni partner, demohrišćanski KDNP, nisu osvojili apsolutnu većinu, već su pali na 45 procenata. Fides je time, doduše, još uvek jači od svih drugih stranaka, ali analitičari taj rezultat tumače kao šamar premijeru koji je naviknut na pobede.
Orbanov kritičar Peter Mađar, koji se sa svojom strankom Tisa na političkoj sceni pojavio tek pre nekoliko nedelja, dobio je 30 odsto glasova – to je najbolji rezultat koji je ostvarila neka opoziciona stranka od Orbanovog dolaska na vlast 2010. godine. Mađar je bivši član Fidesa, proteklih godina vršio je dobro plaćene dužnosti u Orbanovom državnom aparatu i u javnosti se prvi put pojavio u februaru ove godine. On u mnogim segmentima zastupa pozicije desno-konzervativnog Fidesa, recimo što se tiče migrantske politike. Ali, on obećava obračun s korupcijom i nepotizmom Obranovog sistema te rešavanje problema u zdravstvu i obrazovanju. Osim toga, za razliku od Orbana, on je izričito proevropski orijentisan.
Orban je lošiji rezultat svoje stranke prokomentarisao uzdržano i prkosno. „Mi smo pobedili staru i novu opoziciju i svejedno je kako se dnevno aktuelna opozicija zove, mi ćemo je stalno pobeđivati“, rekao je u izbornoj noći u nedelju (9. jun). Nasuprot tome, njegov izazivač Peter Mađar obećao je promenu na vlasti na idućim parlamentarnim izborima 2026.

Poljska: samo drugo mesto za PiS​

U Poljskoj je s 37 odsto pobedu odnela liberalno konzervativna Građanska koalicija (KO) premijera Donalda Tuska, iako su mnogi očekivali njegov poraz. Desno-nacionalistička stranka Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog, koja je bila na vlasti od 2015. do 2023, morala je da se zadovolji s 36 odsto i drugim mestom, iako su joj predizborne ankete predviđale uverljivu pobedu.

„Mi smo danas pokazali da smo tračak nade za Evropu“, rekao je Tusk u nedelju uveče u Varšavi i naglasio da je njegova zemlja „lider u EU“. Šef stranke PiS Kačinjski nazvao je izborni rezultat „velikim izazovom“ i pozvao svoju stranku, aludirajući na boje poljske zastave, na stvaranje „belo-crvenog fronta“.
Za Tuska je nezgodno to što su njegovi manji koalicioni partneri, demohrišćanski Treći put i Levica, dobili samo sedam, odnosno šest odsto glasova. I jedne i druge pretekla je Konfederacja, antievropska i nacionalistička snaga s desnog ruba političkog spektra, koja je osvojila 13 odsto glasova i time ostvarila svoj najbolji dosadašnji rezultat.

Iznenađenje u Slovačkoj​

Jedno od najvećih iznenađenja ovih evropskih izbora bila je uverljiva pobeda socijalno-liberalne leve opozicione stranke Progresivna Slovačka (PS) s 28 odsto. Favorit je bila nominalno socijaldemokratska, ali u stvari desno-nacionalistička stranka SMER premijera Roberta Fica koji je sredinom maja teško ranjen u atentatu. Očigledno je partiji naštetila njegova negativna retorika nakon atentata. On je, naime, nedavno okrivio opoziciju da je autor napada na njega i na taj način širio zbunjujuće desno-ekstremne teorije zavere.
U Češkoj je pak s 26 odsto pobedila desno-liberalna stranka Akcija nezadovoljnih građana (ANO) bivšeg premijera i milijardera Andreja Babiša. Ona je deo desno-nacionalnog tabora na istoku EU, ali je pre svega kritički raspoložena prema migracijama, a nije antievropska. Na drugom mestu je s 22 odsto glasova proevropski, konzervativno-liberalni vladajući savez premijera Petra Fijale. Desno ekstremna stranka SPD je u poređenju s prošlim parlamentarnim i evropskim izborima izgubila skoro polovinu glasova i dobila je podršku samo pet odsto birača.

Neće biti „osvajanja Brisela“​

U Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj pobedile su vladajuće stranke i koalicije, čiju je orijentaciju delom teško odrediti. No, sve u svemu one zastupaju proevropske i istovremeno konzervativno-nacionalne pozicije. Desničarske snage ni u jednoj od tih zemalja nisu uspele da postignu značajnije rezultate.
Tako nije došlo do prognoziranog pomaka udesno na istoku EU. Viktor Orban, samozvani vođa „suverenista“ u tom regionu, nije postigao svoj cilj koji je proklamovao za evropske izbore: „Osvojiti i promeniti Brisel“. I to ne samo zbog sopstvenih lošijih izbornih rezultata, nego i zato što mu u srednjoj i jugoistočnoj Evropi za to nedostaju jaki saveznici.
 
Jes a tvoji su bolji - kralj u Englesku sa narodnim parama a četnici sa ustašama na istom brodu za Ameriku...

Bilo i nepismenih ustaša i četnika pa nisu čitali koji brod ide tačno za Ameriku a koji za Australiju...

I ti nekom podmećeś Zapada, a?
Мистик често потеже Историјске Теме, а заправо појма о Историји нема...
 

Back
Top